Valjda već i vrapci znaju za najpoznatijeg proroka iz 16. veka Nostradamusa. Tačnije Mišela de Notrdama, rođenog 14.12.1503. u gradiću Sen-Remi u porodici notara. Dede su mu bili lekari, pa se i on na njih umetnuo i postao lekar. Međutim, postao je daleko poznatiji kao najčuveniji svetski prorok svih vremena.

Mišel je od malena počeo da izučava medicinu, lekovita svojstva trava i nešto kasnije astrologiju. Kada je imao 14 godina poslali su ga u Avinjon, na univerzitet, gde je studirao matematiku, astronomiju, humanitarne nauke. Ali, samo godinu dana posle početka studija, univerzitet je zatvoren zbog izbijanja epidemije kuge. Tada je krenuo u skitnju po Francuskoj. Ubrzo je promenio francusko prezime u latinsko – Nostradamus i počeo da leči narod.

Nekako u to vreme on počinje da piše i svoje čuvene stihove predskazanja, kartene, kojima predviđa budućnost.

Njegovi katreni su veoma intrigantni i mogu se tumačiti na razne načine, a u poslednjih pet stotina godina, navodno, nije bilo nijednog značajnog istorijskog događaja a da nije od ljubitelja poetske enigmatike „prepoznat“ – od uspona Britanske imperije, dolaska Hitlera na vlast, atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, pa čak i do ubistva američkog predsednika Džona Fitcdžeralda Kenedija 1963. godine. Naravno, i rušenja kula „Bliznakinja“ Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine u Njujorku!

Činjenica je da Nostradamusovi stihovi otkrivaju budućnost tek kada se dogode, jer tada zaljubljenici u tajne koje kriju „Centurije“ (naziv njegove knjige od po stotinu stihova), stupaju na scenu i nalaze argumente da je Provansalac „baš na to i to mislio“ kada je pisao da će neko carstvo pasti, doći glad i bolest, ili aludirao kako će određeni vladar tragično okončati svoj život.

Mnogi su pokušavali da listanjem katrena (četvorostihova) dođu do saznanja i naslute signale koji bi kada će i kako nastupiti „kraj sveta“ – šta god se pod tim podrazumevalo.

Postavlja se pitanje da li je Nostradamus svojim šestim čulom „dobacio“ do 21. veka i ostavio nam poruku da je čovečanstvo na najboljem putu da razvije destrukciju takve snage posle koje neće biti povratka sa ivice provalije?

Tumači prorokovog lika i dela koji su se okupili u Njujorku bili su ubeđeni da se „Nostradamusova izgubljena knjiga“, koja je posle pola milenijuma ugledala svetlo dana u Rimu, odnosi upravo na naše vreme i govori o „poslednjim danima“ sveta u kojem živimo.

Popularni “Almanah”

Ono što je italijanska novinarka Enca Masa pronašla još 1994. godine u Nacionalnoj biblioteci u Rimu jeste manuskript sa 80 crteža u akvarelu, a u kataloge je zaveden dvostruko – kao delo izvesnog Đokina Dafijorija, dok drugi upis pominje Nostradamusa i sadrži zabelešku da je rukopis bio pohranjen u Vatikanskoj biblioteci sve do 1884. godine. Postoje podaci da ga je u Vatikansku biblioteku sklonio kardinal Barberini, nećak tadašnjeg pape, 1629. godine, kako bi sprečio da nepovoljna proročanstva o papstvu i budućnosti Katoličke crkve dođu u javnost.

Po drugoj interpretaciji, manuskript sa crtežima poklonio je papi Urbanu VIII Nostradamusov sin Cezar. U svakom slučaju, u Centralnu nacionalnu biblioteku dospeo je posle više od 250 godina preko ruku osobe koja se prezivala Pivoli, ali o tom gospodinu ne postoje nikakvi podaci – ni ko je bio, ni gde je živeo i čime se bavio, a ni kako je, odakle i zašto doneo rukopis u biblioteku!

Kako je nastala „Nostradamusova izgubljena knjiga“? Priča o njoj počinje 1550. godine sa „Almanahom“ koji je napisao i proročanstvima koja je sadržavao na kraju. Almanah je toliko odjeknuo da je bio preveden na gotovo sve evropske jezike, a francuska kraljica Katarina di Mediči pokazala je interesovanje za rad čoveka iz Provanse. Kada je vidovnjak sledeći put napisao svoj čuveni katren u kojem je predvideo da će kralj izgubiti život tako što će mu „mladi lav“ probosti oko u „zlatnom kavezu“, Katarina je pod hitno naredila da Nostradamus dođe u Pariz. On je 1555. godine krenuo na put, verovatno noseći već gotov manuskript, u kojem je, u strahu od inkvizicije, šifrovao proročanstva u slikama. Stručnjaci iz dva razloga tvrde da je akvarele po njegovim upustvima naslikao sin Cezar – prvi je da Nostradamus nije imao slikarskih umeća, a drugi da način slikanja ukazuje na mlađu osobu, koja bi isključivo mogla biti njegov sin Cezar.

Na tom mučnom i dugotrajnom putu, koji je prevaljivao na konju, Nostradamus se bojao za svoj život, jer je znao da ga prate agenti Crkve ili Suda, koji nisu blagonaklono gledali na zaštitu koju mu je pružala kraljica. Prema horoskopu koji je načinio za sebe, pretila mu je životna opasnost. Ovo se zna iz dnevnika čoveka koji je sa prorokom razgovarao u Lionu, i koji je kasnije zapisao detalje tog razgovora.

„Čovek koji se veoma razumeo u hiromantiju, matematiku i astronomiju govorio je o velikim stvarima, od prošlosti do onih koje će doći, i veoma se bojao toga što bi mu neki zli ljudi mogli uraditi. Rekao je da je u velikoj opasnosti da izgubi glavu 25. dana dolazećeg avgusta“, zabeležio je Nostradamusov saputnik.

Prorok je zaista izbegao jedan napad toga dana, tako što mu je izvesna dvorska dama usred noći dojavila da je u opasnosti, a kada je 1559. godine kralj Anri II izgubio život u dvoboju na turniru i u Francuskoj nastao metež, Nostradamus je morao da beži iz Pariza. Može se pretpostaviti da je manuskript ostao u rukama Katarine di Mediči, a zatim čudnim putevima dospeo u Vatikan, pa potom u Centralnu nacionalnu biblioteku.

Njujork u plamenu?

Ono što je istraživačima „Nostradamusovog vatikanskog kodeksa“ najviše zapalo za oči, bio je crtež kule u plamenu, koji su odmah identifikovali sa kulama „Bliznakinjama“ Svetskog trgovinskog centra zapaljenim i srušenim u poznatom terorističkom napadu 11. septembra 2001. godine.

„Kada sam ugledala zastrašujući prizor rušenja kula 2001. godine, odmah sam to povezala sa ilustracijom u „Nostradamusovoj izgubljenoj knjizi“. Na njoj se vatra, kao i na kulama „Bliznakinjama“ širi u svim pravcima, kao prilikom eksplozije, a ne kao što bi uobičajeni plamen goreo da je zapaljena na način kako se to radilo u srednjem veku“, rekla je italijanska novinarka Enca Masa.

I pre događaja od 11. septembra pokojni italijanski istraživač Otavio Čezare Ramoti u svojoj knjizi „Nostradamusov kod“ pored ovog crteža objavio je Nostradamusove stihove iz katrena 466 u kojima je aludirao na islamski napad koji preti „Novom gradu“ (Njujork) i govorio o „svetom ratu“ koji će se nakon toga voditi između hrišćana i muslimana (rat u Iraku!)

„Svet će uzdrmati vatra iz centra sveta (Svetski trgovinski centar!) u Novom gradu (Njujork) i plemstvo će voditi dugi besplodni rat zbog kojeg će poteći nova Crvena reka (krv)“ – mogu se parafrazirati Nostradamusovi nagoveštaji ovog događaja.

Ali, prava navala na tumačenja onoga što je prorok iz 16. veka hteo da kaže stihom, a sada u vezi s tim i crtežom, a odnosi se na teroristički

Akt od 11. septembra, nastala je nakon što se on dogodio. Viktor Bejns, predsednik Nostradamusovog društva Amerike pominje „vatrene lopte na nebu“ opisane u „Centurijama“ kojih se setio dok je gledao „Bliznakinje“ u plamenu. Džej Vejdner, autor knjige „Tajne alhemije“ ukazuje na koincidenciju tarot karte sa prikazom kule u plamenu i zapaljenih građevina 11. septembra, a Peter Lemesurije, proučavalac Nostradamusa, kaže:

„Jedna od Nostradamusovih stalnih tema bila je arapska i muslimanska invazija koja će krenuti sa Srednjeg istoka na Južnu Francusku. Međutim, zanimljiva je stvar da se ta invazija događa, ali ne vojnim putem kako je on predvideo“. Njegovo mišljenje deli i Vinsent Bridžes, pisac i istraživač Nostradamusovih dela, koji kaže da je do 11. septembra zaista bilo teško prihvatiti i razumeti ono što je o opasnosti od islamskog ekstremizma pisao provansalski prorok pre više od pet stotina godina!

On je zapisao: „Orijentalni će napustiti svoje stalno boravište, preći preko Apenina, da vide Francusku…i svakoga će svojim bičem udarati. Francusko, trudi se da moju reč uzmeš u obzir…” i dodao „zbog nesloga i nemarnosti Francuske, Muhamedu će biti otvoren ulaz. Islam nalazi otvorena mesta!”

Nostradamus je još dodao: „Da bi bila na Dunavu, doći će sa Rajne velika kamila, a Germansko carstvo iz trbuha će izjesti islamski svet…”

Proročanstva u stripu

Ono zbog čega je Vatikan najviše držao „Nostradamusovu izgubljenu knjigu“ daleko od očiju radoznalaca, kako se smatra, jesu crteži koji govore o slabljenju moralne i političke uloge Crkve i o poslednjim papama i njihovoj sudbini.

Jedan od takvih odnosi se, zajedno sa odgovarajućim katrenom, na papu Jovana Pavla I, koji je na vatikanskom prestolu proveo samo 30 dana i, navodno, bio otrovan, a zatim je dužnost preuzeo Jovan Pavle II, čijoj predstavi na akvarelu Nostradamus dodaje sunce koje ga obasjava, što simboliše uspešnost sprovođenja njegovih planova, Devicu Mariju koja ga podržava, a ispred njega jednog malog turskog ratnika koji ga napada. U pitanju je, navode istraživači, Turčin Ali Agdža, koji je na papu pucao i ranio ga 13. maja 1981. godine, ali se Jovan Pavle II od teške rane oporavio!

Što se tiče Benedikta XVI, on je predstavljen na složenom crtežu, na kojem mu žena okreće leđa, što bi moglo da predstavlja nezadovoljstvo zbog neispunjavanja zahteva da žene dobiju pravo da budu sveštenice. Žezlo koje drži papa ima dva krsta i ono je u stvari drvo života, a ispod njega gori vatra i rasute su kocke za igranje na kojima je kobna šestica: poruka je da je svet u plamenu!

Najzad, crtež sa točkom, koji predstavlja svet, i koji se nalazi na leđima čoveka, a sa točkom upravlja Božja ruka. Međutim, ta ručica na njemu istovremeno u alhemiji simbolizuje i – kraj sveta! Tu je u točku i predstava grada koji ne liči na srednjovekovni, a tumači ovih akvarela smatraju da je to Nostradamusov omiljeni „Novi grad“, odnosno Njujork, pogotovo što se u dnu slike nalazi crtež američkog orla – simbola Sjedinjenih američkih država!

Nostradamusova proročanstva, bilo pisana ili slikovna, očigledno su i dalje intrigantna, bez obzira što su se javili skeptici koji su objasnili da kula u plamenu može da bude bilo koja kula, a i da su sva druga tumačenja akvarela u najmanju ruku proizvoljna. Za one koji u tačnost njegovih predviđanja ne sumnjaju, otkriće „Nostradamusove izgubljene knjige“ još jedna je potvrda nepogrešivosti proroka iz Provanse.