Sve o čemu je pisao i na šta je upozoravao u protekle tri decenije, ostvarilo se… Dejvid Ajk je svrstan u “teoretičare zavere”, kome su pokušali da zatvore čak i internet sajt, ne bi li ga ućutkali, ali on odoleva, iznoseći na videlo tajne elite koja bi želela da vlada svetom.

Tekst koji sledi, deo je njegove knjige “Svet u šaci moćnika” koja je izašla iz štampe 2017. godine prilikom Ajkovog gostovanja u Beogradu.

*

Jedan od glavnih ataka farmacetske industrije (“Velike Farme”) na lični izbor i slobodu zdravlja je nešto što se naziva “Codex Alimentarius” (latinski naziv za „prehrambeni kod“ ili „knjiga o hrani“). Sastavila ga je Komisija Codex Alimentarius (ako pročitate ovaj tekst do kraja, otkrićete šokantnu istinu ko stoji iza svega). Komisija je pod kontrolom farmaceutskog kartela, Svetske zdravstvene organizacije (koju isto kontroliše farmaceutski kartel) i Ujedinjenih Nacija. U njemu se tvrdi, upotrebom standardnog orvelijanskog jezika, da radi na međunarodnoj „harmonizaciji“ suplemenata hrane i medicinskih sredstava. Prava pobuda je da se kriminalizuju zdravstveni proizvodi i informacija o njima koja nije pod njihovom kontrolom, kao i da se grubo limitiraju doze do tačke kada će njihovo uzimanje biti samo gubitak vremena i novca. Zakoni o kojima odlučuje kartel Velike Farme će zameniti one u vašoj državi i biće primenjivi kroz Svetsku trgovinsku organizaciju koja može da nametne velike kazne i trgovinske sankcije nacijama koje se ne povinuju. Zakonodavstvo i potpisivanje sporazuma na ovu temu će se lagano postaviti na svoje mesto, dok svet gleda serije „Prijatelji“, „Mućke“, fudbal ili bejzbol ili sluša najnovije tračeve iz svetskog džet-seta. Sve što pominje reč „harmonizacija“ je Orvelijanski Novogovor za uvođenje globalnih zakona kojima se svaka država mora povinovati i to se događa svuda. Puna primena Codex Alimentarius-a će značiti da se:

• dodaci ishrani ne mogu prodavati zbog preventivne ili terapeutske upotrebe
• njihova jačina smanjuje do ekstremno niskih doza. Samo Velika Farma će imati pravo da proizvodi i prodaje proizvode veće jačina i diktiraće cene
• Za sve što ima malo veću jačinu od propisanog, biće potreban lekarski recept
• Neke uobičajne vrste hrane će biti proglašene za lek ili će potpasti u treću kategoriju (niti hrana, niti lek) koju će samo Velika Farma moći da reguliše i prodaje. Svaka hrana koja ima bilo kakav terapeutski efekat može se smatrati lekom
• Codex-ova pravila za dijetetske suplemente će postati obavezujuća, a eliminisaće se sve klauze koje će dati mogućnost da se ona izrgnu
• Svi novi dijetetski suplementi će biti zabranjeni osim ukoliko ne prođu testiranje i odobrenje Codex-a
• Skoro sve vrste hrane moraju da budu tretirane radioaktivnim zracima da bi se očuvale
• Genetski modifikovana hrana će biti prodavana svuda po svetu, bez jasnog upozorenja.

Pravila koje propisuje Codex će definisati dijetetske suplemente kao lekove i toksine, a ne kao hranu kako ih mi poznajemo. To znači da će oni proći kroz toksikološko testiranje koje će biti osmišljeno tako da pokaže da ta sredstva nemaju nikakvog efekta na telo. Znači, uzimanje onih suplemenata koji preostanu će biti skoro pa bespotrebno. Sve krave-muzare širom sveta biće tretirane Monsantovim veštački-dobijenim hormonom za rast stoke, a sve životinje koje se uzgajaju kao hrana biće tretirane antibioticima – čak i one organskih proizvođača. Sedam od devet organskih hemikalija koje izazivaju kancer, poznate kao “Stalni organski zagađivači”, koji su zabranjeni u skoro sto osamdeset zemalja, uključujući i Sjedinjene Države, biće ponovo odobrene odredbama Codex Alimentarius-a, jer će on imati prednost nad nacionalnim zakonima.

To sve nije ništa manje od globalnog fašizma i baš je zgodno što je taj Codex Alimentarius sastavio onaj farmaceutski kartel, koji je kontrolisao kompaniju “I. G. Farben”, koji je bio u srcu nacističke mašine. On je vodio koncentracioni logor u Aušvicu. Taj kartel je sastavljen od korporacija, kao što su BASF, Bayer i Hoechst, koje, naravno, još uvek postoje. I. G. Farben je bio najveći pojedinačni finansijer Hitlerovog izbora i zaradio fantastične profite na II svetskom ratu.

Istraga, koju je sprovela američka vlada tokom 1946. godine, pokazala je da bi bez kompanije I. G. Farben, rat u kome je poginulo više od pedeset miliona ljudi, ne bi bio moguć. Takođe, ona je koristila logoraše da ispita nebezbedne farmaceutske lekove i vakcine od kojih su mnogi umrli. Nirmbergški tribunal za ratne zločine je optužio dvadeset četvoricu direktora i članova odbora ove kompanije za zločine protiv čovečanstva, uključujući i masovna ubistva i porobljavanje. Telford Tejlor (Telford Taylor), američki glavni tužilac u Nirnbergu, rekao je o direktorima kompanije Farben sledeće:

“Nisu nacistički ludaci, već ovi ovde optuženi, odgovorni za ovaj rat. I ukoliko ne budu kažnjeni za svoja kriminalna dela, šteta koju su načinili budućim generacijama će biti mnogo veća od one koju bi Hitler ikada naneo da je živ.”

To je upravo ono što su uradili. Oni koje je Telford Tejlor osudio i na njih upozorio, vratili su se na svoje pozicije u kompanijama Hoechst, Bayer i BASF, „Farbenova trojka“, zahvaljujući… NelsonuRokfeleru, američkom državnom podsekretaru i bivšem poslovnom partneru kompanije Farben. Jedan od njih, Fric ter Mer (Fritz ter Meer), „naučnik“ najvišeg ranga u odboru te kompanije, rekao je o eksperimentima na ljudima u koncentracionim logorima sledeće: „Prinudni rad nije naneo mnogo povreda, bola ili patnje zatvorenicima, naročito ako se ima u vidu da im je alternativa bila smrt“. Upravo je ter Mer osmislio slogan na ulasku u Auštvic: „Arbeit mach frei“ (Rad oslobađa). Taj isti Fric ter Mer je pušten nakon četiri godine služenja svoje sedmogodišnje kazne i bio je ponovo doveden u nadzorno telo kompanije Bayer 1955. godine, pre nego što je postao predsedavajući godinu dana kasnije. Upravo su ter Mer i ostali direktori kompanija BASF, Bayer i Hoechst stajali iza izrade Codex Alimentarius-a koji je zvanično donešen 1963. godine. Oni su počeli da kontrolišu hranu, jer to znači kontrolu nad ljudima i ova njihova kreacija je značila ulazak u poslednju fazu ispunjenja cilja. Kanadski političar, Pol Helijer (Paul Hellyer 1923-2021), u svojoj knjizi “Zla imperija” kaže sledeće:

“Codex Alimentarius podržavaju međunarodne banke i multinacionalne korporacije, uključujući i neke u Kanadi i on, zapravo, predstavlja dokument o pravima za ove banke i korporacije koje one kontrolišu. On će uticati na to da predamo naša suverena prava u vezi sa tim ko će, a ko neće investirati u naše zemlje jednoj svetskoj, neizabranoj, organizaciji koja je u rukama velikog biznisa. Taj dokument će onemogućiti kanadsko zakonodavstvo, federalno i provincijsko, da promeni ili poboljša standarde o prirodnoj sredini zbog straha od toga da će ih tužiti multinacionalne korporacije, bez obzira na to da li rade u Kanadi ili ne.

To će stvoriti svet bez granica u rukama virtualnog diktatorata svetskih najjačih centralnih banaka i multinacionalnih kompanija. Budućnost sveta je apsolutno predvidljiva ukoliko nastavimo da sedimo sa skrštenim rukama i ništa ne radimo.”

Koja definicija fašizma može biti bolja od toga da nam govore šta možemo, a šta ne možemo da radimo sa svojim sopstvenim institucijama, kao i da se brinemo o svom zdravlju koje nam se nameće tako duboko i detaljno? Ono što se dešava je toliko blatantno kada uspete da povežete sve tačkice. Kao što već godinama naglašavam, reptilski hibridi su započeli jednu akciju na više nivoa protiv ljudskog imunološkog sistema i elektro-hemijskih komunikacionih mreža u mozgu i telu. To je ključ za razumevanje veze između lekova i vakcinacije koje nam nameće Velika Farma, hrane i aditiva, mobilnih telefona i antena za mobilnu telefoniju, genetski-modifikovane hrane, mikrotalasnih pećnica i ozračene hrane, sapuna i losiona koje stavljamo na kožu i kosu, kao i ostalih napravljenih izvora elektro-hemijskih otrova. Za uzvrat, to se vezuje za napade na čiste izvore hrane i pića, dodatke ishrani, lekovite trave i alternativne načine lečenja koje reguliše centralizovana diktatura. Kada znate šta se dešava više nije misterija zbog čega se patenti odbijaju ili prisvajaju vojnim intervencijama, kada se razviju neki novi oblici medicinske tehnologije van kartela Velike Farme ili zbog čega se ljudi koji izleče one otpisane bolesnike ne smatraju herojima, nego se gone i odvode u zatvor. Pravi iscelitelji identifikuju, leče i otklanjaju energetske disbalanse koji prouzrokuju fizičke posledice, a reptilski-hibridi to ne žele. Oni žele da nas destabilišu mentalno, emocionalno i fizički, jer se na taj način stanovništvo tlači, a onaj ko ne zna šta se dešava može lakše da se kontroliše od ljudi koji su mentalno svesni, emocionalno stabilni i fizički zdravi.

Moj odlični prijatelj, Kredo Mutva, Zulu šaman u južnoj Africi, kaže mi da će samo nevakcinisani ljudi biti prihvaćeni na obuku za „sangome“ (iscelitelje), zbog efekta koji vakcine imaju na sposobnost da se „ode tamo negde“. To je zbog načina na koji se destabilišu hemija i električna komunikacija u mozgu. Lično sam siguran da se to može prevazići kada se svest dovoljno i jako otvori da bi „prepisala podatke“ na biološkom računaru koji nazivamo telom/mozgom. Ali, poenta je jasna. Vakcine su daleko veći izazov, a to su i izvori pritiska na ljude. Sve na kraju vodi do reptilsko-hibridne mreže, nakon hiljada godina njihove manipulacije i kontrole – sve od hrane, vode, „medicinske brige“, „vesti i informacija“, „zabave“, transporta, vlada i vojnih krugova. Tome treba dodati mnogobrojne programe za kontrolu uma, prodaju droge i ratove. Iste porodice i njihovi veliki potomci kontrolišu sve to, a i puno toga pride. Pisac Majkl Elner (Michael Ellner) je rekao sledeće:

“Samo pogledajte nas. Sve ide unazad, sve je naopačke. Doktori uništavaju zdravlje, advokati pravdu, univerziteti znanje, vlada slobodu, glavni mediji informacije, a religije spiritualnost. “

Doktori su na platnom spisku farmaceutskih kompanija koji na bolničkim panelima odlučuju koji lekovi treba da se nađu na preferencijalnim listama. Da li mislite da im na pamet pada dobrobit njihovih pacijenata dok to rade ili kompanije koje finansiraju njihov veliki automobil, veliku kuću i životni stil? A šta sa tim da „medicinski fakulteti“ objavljuju članke farmaceutskih kompanija kao svoje? Podmićivanje i korumpiranje doktora od strane ovih kuća je endemično. One doktorima stalno nude vrhunska putovanja na egzotične lokacije sa svim plaćenim troškovima pod opravdanjem održavanja „konferencija“. A te „konferencije“ traju samo nekoliko sati dnevno, ukoliko se uopšte i udostoje da se pojave, a svo ostalo vreme je odmor na račun Velike Farme. Doktore takođe finansiraju i giganti u proizvodnji lekova da „sprovedu istraživanje“ koje će ih odvesti na put oko sveta. Onda, tu su i inicijative da se prepiše više lekova nego što je neophodno ili da se ljudi šalju u bolnice na ispitivanja koja im nisu potrebna. En Blejk Trejsi (Ann Blake Tracey) u tekstu “Prozak: lek ili Pandorina kutija” piše sledeće: „Da li ste znali da neke bolnice nude posebne poklone doktorima, poput faks mašina ili mobilnih telefona, ukoliko zakažu neku operacuju kada u bolnici nema slobodnih termina?“ Inicijative u kojima se igra sa ljudskim životima, a onda se tvrdi da doktori predstavljaju „etiku“? Neki zaista to čine, kao i neki pošteni policajci, ali njih sistem ne želi. On traži one sklone korupciji, jer su bolji za posao.

Podmićivanje i korumpiranje doktora je jedna veoma pažljivo osmišljena operacija koju sprovodi Velika Farma. Ketlin Slejteri-Moškau (Kathleen Slattery-Moschkau), bivša predstavnica jedne farmaceutske kuće i nezavisni producent filmova, dala je detaljan opis kako kompanije i njihovi predstavnici prate doktore u Sjedinjenim Državama, do poslednje pilule, putem sistema poznatog kao „izveštaji o prepisivanju lekova“ ili „profili o prepisivanju“. Oni se sastoje iz različitih baza. Jedan set podataka za Aministraciju o kontroli lekova ima sistem kodova sa identifikacionim brojem lekara, i lekovima koje oni prepisuju; druga baza, „master fajl lekara“ (koju Američko medicinsko udruženje prodaje svake godine u milionima primeraka) spaja lekarske identifikacione brojeve sa njihovim imenima.

Ako se spoje ove dve informacije, dodaju nekim drugim izvorima informacija, možete utvrditi ko je prepisao šta i u kojoj količini. Farmaceutske kompanije svake nedelje izdaju izveštaje o prepisivanju lekova za njihovu internu upotrebu. Ovi izveštaji nisu osmišljeni zbog zdravlja pacijenata, već da Velikoj Farmi da informacije koje su im potrebne da vide koliko su bili uspešni u uticanju na politiku prepisivanja lekova lekara. Ti podaci sadrže i lični profil lekara da bi se pronašao najbolji način da im se priđe. Da li su to ljudi koji reaguju na „naučnu“ informaciju ili vole da im se laska? U jednom članku pod nazivom „Lobiranje lekara“ Šenon Braunli (Shannon Brownlee) i Dženi Lenzer (Jeanne Lenzer) pišu sledeće:

“Ukoliko doktorka A poveća prepisivanje leka nakon što je bila na tretmanu facijalne i masaže celog tela, njoj će se naručiti više spa putovanja sa svim plaćenim troškovima. Ukoliko doktor B nije odgovorio na našu ljubaznost da ga častimo bogatim ručkom, onda je možda vreme da mu nabavimo karte za fudbal ili besplatne uzorke leka ili nabavimo rezultate istraživanja u kojima se potvrđuju koristi od njega.”

Izveštaji o prepisivanju leka rangiraju doktore u četiri kategorije, u zavisnosti od količine lekova koje prepisuju. To omogućava predstavnicima kompanija da targetiraju velike prepisivače – koji su lak plen – da prepisuju još više, dok se povećava manipulacija onima koji prepisuju malo lekova.

To su duboko korumirane operacije, osmišljene samo radi sticanja što je više novca zasnovane na bolesti, jadu i nesreći drugih.

Sve informacije o knjigama Dejvida Ajka možete dobiti ako kliknete ovde

BONUS VIDEO: