Ni Vanga, niti Nostradamus nisu prorekli ništa slično. Radi se o tekstu koji je objavljen u cenjenom naučnom časopisu “Nauka” (Science). Na osnovu sofisticirane matematičke formule utvrđeno je da bi Sudnji dan mogao da nastupi u petak, 13. novembra 2026!

Ne verujete? Originalni naučni rad možete pogledati ako kliknete ovde.

Da li se čovečanstvo suočava sa poslednjim danima postojanja?

Godine 1960, Heinz von Foerster, fizičar i kibernetičar, zajedno sa Patriciom Morom i Lawrenceom Amiotom, razvili su matematički model fokusiran na eksponencijalni rast svetske populacije. Studija pod nazivom “Doomsday: Friday, 13 November A.D. 2026” upozoravala je da bi čovečanstvo moglo da se suoči sa prelomnom tačkom u kojoj bi socijalni i ekološki sistemi kolabirali zbog nesposobnosti da podrže rastuću potražnju za resursima.

Za razliku od drugih apokaliptičnih teorija koje se fokusiraju na prirodne katastrofe, pandemije ili ratove, ovo predviđanje stavlja ljude u centar problema. Istraživači su tvrdili da kako populacija bude nastavila da raste bez kontrole, biće dostignut limit u kojem ni tehnološki napredak ni dostupni resursi neće biti dovoljni da održe globalnu stabilnost. Ova tačka bez povratka, prema njihovim proračunima, trebalo bi da stigne u novembru 2026. godine, tačno u petak 13.

Od objavljivanja ove studije, globalni pejzaž se dramatično promenio. Danas, na planeti živi više od 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će ovaj broj premašiti 11 milijardi do kraja 21. veka (ako preživimo do tada).

Iako su napredak u tehnologiji, poljoprivredi i upravljanju resursima omogućili ublažavanje nekih efekata rasta populacije, brige o održivosti ostaju relevantne.

Zaista, problemi kao što su klimatske promene, krčenje šuma i zagađenje ističu granice sposobnosti planete da podrži čovečanstvo. Iako matematički modeli von Foestera i njegovog tima ne mogu biti smatrani apsolutnim proročanstvima, njihova osnovna poruka o potrebi za ravnotežom između ljudskog rasta i prirodnih resursa ostaje pravovremeno upozorenje. Plus (ono što 1960. nije bilo poznato) – veštačka inteligencija…

Tokom istorije, mnoga predviđanja kraja sveta su se pokazala netačnim. Od panike zbog Y2K 2000. godine do katastrofalnih tumačenja Majanskog kalendara 2012. godine, ove teorije često padaju jer se zasnivaju na subjektivnim tumačenjima ili greškama u njihovim osnovama. Međutim, svaka od njih je poslužila da pokrene razmišljanje i podstakne svest o izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava.

Slučaj studije iz 1960. godine je drugačiji jer nije bila namerena da bude doslovno predviđanje kraja, već upozorenje zasnovano na podacima i matematičkoj analizi. Njen cilj nije bio da zastraši, već da motiviše lidere i društvo da donesu odgovorne odluke o upravljanju resursima i kontroli populacije.

Kako se 2026. godina približava, ovakve teorije nas podstiču da razmislimo o tome kako naše akcije danas mogu uticati na sutra. Iako predviđanje ovih naučnika sa Harvarda možda neće doći u potpunosti do realizacije, njihova poruka ostaje relevantna: čovečanstvo mora da traži održivu ravnotežu kako bi izbeglo budući kolaps.

Dakle, dok smo otvarali šampanjac i odbrojavali sekunde do početka Nove godine, možda je bilo i vreme da razmislimo o nečemu većem od trenutnih proslava. Uostalom, ako nas istorija proročanstava išta uči, to je da, čak i kada je budućnost neizvesna, naši izbori mogu napraviti razliku. I možda, samo možda, možemo da dokažemo da čak i najcrnje prognoze mogu biti promenjene ljudskom akcijom.