Britanski “Gardijan” (The Guardian) nedavno je objavio tekst “Fjodorova groznica – kako je Dostojevski postao senzacija društvenih mreža”. A povod je neobičan – najčitanija knjiga u Britaniji je novela “Bele noći” koja je napisana davne 1848. godine.

Tokom decembra 2024, internet je brujao od iznenađenja zbog iznenadne popularnosti novele Fjodora Dostojevskog “Bele noći” među britanskom omladinom. Zahvaljujući viralnim objavama na TikTok-u, ljudi u Velikoj Britaniji brzo su pokupovali novo izdanje knjige. Ovaj fenomen nije sasvim iznenađujući; društveni mediji mogu preko noći pretvoriti bilo koju temu u trend.
Knjiga “Bele noći” je adaptirana za film 30 puta, a samo pet adaptacija je proizvedeno u Rusiji; ostali dolaze iz Sjedinjenih Država, Španije, Italije, Južne Koreje, Indije i Nemačke. U samo poslednjih 20 godina, ova novela je pet puta prevedena na engleski.

Pa, šta je to u ovom delu Dostojevskog što privlači milione čitalaca svih uzrasta i sa svih meridijana?
Glavni junak, neimenovani pripovedač, je suštinski usamljeni čovek. Njegov život se sastoji od usamljenih šetnji ulicama Sankt Peterburga, toliko usamljenog da razgovara sa kućama, čak i brinući se da će jedna biti prefarbana iz ružičaste u žutu. Kada napusti grad, zamišlja sebe u Italiji. Njegova društvena isključenost je toliko duboka da ne može da se natera da pozdravi ljude koje viđa svaki dan. Za njega je prava usamljenost biti okružen drugima, ali se osećati nevidljivim.

I on je siromašan. Kada upozna Nastenku, zaostaje za stanarinom, nadajući se da će svoj dug platiti sledećom platom – jedinim izvorom prihoda. Čak su i njegove osnovne potrebe nezadovoljene. I nakon što se otvorio Nastenki, mladoj ženi koja je podjednako nesrećna i zarobljena svojim okolnostima, čini se da je osvojio njenu ljubav. Ali ova krhka nada je razbijena kada se Nastenkin bivši ljubavnik vrati, a ona istog trenutka – gotovo refleksno – skoči u njegov naručje, ostavljajući naratora slomljenog srca i trajno prebačenog u „zonu prijatelja“.
Ovaj koncept – zona prijatelja – danas je relevantan kao i uvek. Narator postaje„Šredingerov čovek“, istovremeno voljen kao prijatelj, ali isključen iz romantičnog partnerstva, što bi rekli “ni živ, ni mrtav”. On služi kao pouzdana i emocionalna podrška, ali je na kraju po strani. U početku zadovoljan što je Nastenkin prijatelj, brzo se zaljubi u nju. Ona, zauzvrat, pristaje da ga voli – ili bar tako izgleda – sve dok povratak njene prave ljubavi naglo ne okonča snove pripovedača.
Sama Nastenka je složen lik. Ona je ljubazna, lepa devojka koja je odrasla prikovana za svoju slepu baku. Njeno najživlje sećanje je odlazak u pozorište da vidi “Seviljskog berberina”. Zaljubljuje se lako, gotovo impulsivno.
Teme priče – usamljenost, neispunjena čežnja i socijalna nepovezanost – duboko odjekuju sa modernim mladim ljudima. Svet sveden na ekrane mobilnih telefona podstiče izolaciju. Uspostavljanje društvenih veza postaje sve teže iz nekoliko razloga: atomizacija društva u informacione mehuriće i rastući troškovi života, što mlade ljude često dovodi u dugove pre nego što zarade svoju prvu platu.

A tu je i potraga za ljubavlju. Pronalaženje partnera preko mobilne aplikacije može izgledati zgodno, ali paradoks je jasan: što se efikasnije traži, veze postaju prolaznije. Iskustvo raste, ali sreća često ostaje neuhvatljiva.
Na taj način se ukrštaju tri centralne teme “Belih noći”: odvojenost od društva, lična usamljenost i čežnja za nedostižnim. Ove univerzalne borbe direktno govore mladim ljudima koji se kreću kroz distorzivne društvene i ekonomske realnosti današnjice.
U svetu neograničenih opcija i klimavih mogućnosti, čovek može da se oseti kako luta u društvenom liftu koji ne vodi nikuda.

Tada nam dolazi Dostojevski, koji se tradicionalno smatra jednim od najmračnijih pisaca u istoriji književnosti, koji nudi spas. On poručuje:„Niste sami. Ljudi su se tako osećali pre 170 godina u Sankt Peterburgu i preživeli su.“
Rad Dostojevskog nas podseća da su usamljenost, razočaranje, ljubav i gubitak suštinski za ljudsko iskustvo. Njegova poruka, iznesena kroz sočivo ruskog psihološkog realizma, je poruka solidarnosti:„Niste sami u svojim borbama“.
Zbog toga je Dostojevski kao pisac preživeo do danas. “Bele noći” nude svojevrsni umetnički udžbenik za snalaženje u samoći i slomljenom srcu. U eri u kojoj dominiraju kratki video snimci i virusni trendovi, neverovatno je da je ruski pisac iz 19. veka pronašao put do srca britanskih tinejdžera preko TikToka. Ali možda to ipak nije toliko iznenađujuće. Dostojevski govori o vanvremenskim i univerzalnim aspektima ljudskog bića, a to je nešto što nijedan kompjuterski algoritam ne može da zameni.