Verovali ili ne, vanzemaljske letelice se jasno vide na snimcima koje je napravila opservatorija Palomar ranih pedesetih godina prošlog veka.
U tom periodu opservatorija Palomar u Kaliforniji, zabeležila je veliki broj misterioznih izvora svetlosti na fotografskim pločama. S obzirom na to da prvi satelit, čuveni Sputnjik, nije kružio oko Zemlje do 1957. godine, ovi objekti su mogli biti samo jedno – letelice ili sonde koje nije izgradila ljudska ruka. Ili postoji još neko objašnjenje?
Snimci su privukli pažnju dr Beatriz Viljaroel (Beatriz Villarroel), astrofizičarke u Nordijskom institutu za teorijsku fiziku, delu Univerziteta u Stokholmu, jer je uočila niz svetlih objekata u Zemljinoj geosinhronoj orbiti koji nisu mogli biti zvezde(!) jer nisu bili na slikama pola sata pre ili pola sata posle.
Na fotografskim pločama iz 1950. i 1952. godine vide se neobični objekti nalik zvezdama koji su se pojavljivali i nestajali u veoma kratkom vremenskom periodu. Ove anomalije su pronađene na slikama od 12. aprila 1950, 19. jula 1952. i 27. jula 1952. godine, pri čemu se poslednja dva datuma poklapaju sa zabeleženim viđenjima NLO-a u Vašingtonu.
Dakle, i pre nego što je čovečanstvo imalo tehnologiju za lansiranje satelita u orbitu, nešto – ili neko – je već bio tamo gore.
Istraživanje dr Beatriz Viljaroel se zasniva na analizi dostupnih astronomskih fotografskih ploča snimljenih u prvoj polovini 20. veka, pre nego što je vizuelno zagađenje sa ljudskih satelita kontaminiralo naša posmatranja neba. NJen tim je otkrio „prolazne“ objekte: tačke svetlosti koje se pojavljuju na jednoj slici, ali ne i na drugim snimljenim gotovo istovremeno. Ovo bi moglo izgledati kao jednostavna greška ili fotografski šum, da nije činjenice da raspodela ovih prolaznih pojava pokazuje obrazac: koncentrisane su u oblastima osvetljenim Suncem, a retke su u senkama Zemlje. Potonje je ključno. Da su to artefakti kamere ili slučajni defekti, trebalo bi da se pojavljuju podjednako svuda. Ali ne: čini se da zavise od sunčeve svetlosti, kao da reflektuju rotirajuće Sunce, kao da su… stvarni, što očigledno i jesu.
Upoređujući ova otkrića sa istorijskim kalendarom, istraživači su pronašli statistički značajnu korelaciju između pojave ovih objekata i sprovođenja nuklearnih testova. Slučajnost koja bi, ako se potvrdi, mogla da ukaže na obrazac nadzora ili praćenja od strane ovih hipotetičkih objekata.
Da li bismo mogli da se suočimo sa mrežom sondi za posmatranje koje je u nisku orbitu postavila vanzemaljska inteligencija? Hipoteza nije nova, ali zasluga dr Beatriz Viljaroel je u pružanju objektivnih podataka koji nas pozivaju da je shvatimo ozbiljno. Fokusirajući se na period pre svemirske trke, ona naglašava da je najvažnije to što je na tim starim snimcima eliminisana “buka” koju generišu hiljade veštačkih satelita lansiranih posle Sputnjika…
U daljem traganju dr Beatriz Viljaroel je došla i do poražavajućeg podatka da su foto-ploče koje su se čuvale na Harvardu – sistematski uništavane po naređenju tadašnjeg direktora dr Donalda Mencela. I ne samo to, već je 1953. godine počeo ozloglašeni „Menzelov jaz“, period tokom kojeg je Harvard prestao da prikuplja nove astronomske podatke, stvarajući prazninu u istorijskim zapisima moderne astronomije. Šta je dr Mencel pokušao da zataška? I, na kraju krajeva, koji su njegovi motivi?
Moguće Menzelove motivacije se mogu naslutiti. Nastupao je u javnosti i pisao knjige i članke u kojima je negirao postojanje NLO, tvrdeći da je svako pominjanje vanzemaljskih letelica – pseudonauka, a neretko bi se sa nekontrolisanom žestinom obrušavao posebno na astronome ili astrofizičare koji bi zastupali umerenija shvatanja. Pošto bi ploče mogle privući pažnju drugih naučnika ili biti kasnije otkrivene, bilo je bolje da ih se reši. Ovo se uklapa u strategiju dezinformacija: kontrolisati narativ kontrolisanjem dokaza. Uništavanje ovolike količine naučnih podataka može se nazvati vandalizmom i zločinom bez presedana a to se dogodilo u jednoj demokratskoj Americi!
Dr Viljaroel je više puta istakla da akademski časopisi i dalje nerado objavljuju istraživanja vezana za NLO. To je delimično zbog stigme koju su na ova istraživanja bacili ljudi poput dr Mencela i drugi vladini “naučnici” koji označavaju ovu temu kao pseudonauku. Ako bi neki naučnik i želeo da sazna više, samocenzurisao bi samog sebe ili bi izbegavao analizu podataka iz straha od ismevanja. Ovo je pretvorilo ufologiju u geto.
Dr Beatriz Viljaroel je vodeći istraživač novopokrenutog projekta VASCO (Vanishing & Appearing Sources during a Century of Observations – Nestajući i pojavljujući izvori tokom veka posmatranja). Kaže da oseća pritisak naučne zajednice opterećene dogmom navodne pseudonauke, ali i da je kao beskompromisnu naučnicu interesuju samo objektivni podaci – kakvi su snimci opservatorije Palomar. Negiranje činjenica i uništavanje dokaza nisu nauka, kaže ona, to je zloupotreba nauke. Dodaje, da nauku čine ljudi, sa svim ljudskim manama i vrlinama i da to uvek treba imati na umu. Ako je neko deo naučne zajednice, ne znači da ga ne može izjedati zavist, ili pohlepa i da će govoriti samo istinu…
Originalni rad dr Beatriz Viljaroel možete preuzeti ako kliknete ovde
BONUS VIDEO – predavanje dr Beatriz Viljaroel