Na društvenim mrežama je sve više uznemirujućih svedočanstava: iznenadna nesanica, neobjašnjiv umor, uporno zujanje u ušima... Da li se suočavamo sa pojednostavljenim slučajevima kolektivne sugestije/histerije… ili slabo shvaćenim fenomenom? A sve je počelo nedavno…

U februaru ove godine, nekoliko monitoring stanica koje mere elektromagnetne parametre naše planete je otkrilo neobično povećanje vibracije koja se naziva Šumanova rezonanca. Od tada su počeli da se množe izveštaji ljudi koji tvrde da doživljavaju poremećaje spavanja ili čudno unutrašnje zvonjenje , kao da nešto – nevidljivo, ali sveprisutno – utiče na njihovu percepciju.

Slučajnost? Ili korelacija koja još nije shvaćena? Krenimo redom.

Šumanova rezonanca je niz izuzetno niskih elektromagnetnih talasa generisanih u prostoru između Zemljine površine i jonosfere, pobuđenih prvenstveno električnom aktivnošću naše planete. Njena osnovna frekvencija je oko 7,83 Hz , brojka neobično bliska određenim ritmovima ljudskog mozga.

I ovde počinje misterija. Jer su neki istraživači oprezno sugerisali da bi mogla postojati izvesna interakcija između ovih prirodnih frekvencija i moždane aktivnosti. Jedna klinička studija je čak primetila poboljšanja kod pacijenata sa nesanicom kada su bili izloženi uređajima koji reprodukuju ovu frekvenciju, što ukazuje na mogući uticaj na obrasce spavanja.

U međuvremenu, van laboratorija, fenomen je dobio drugu dimenziju.

Da bismo razumeli obim ovog fenomena, moramo ispitati kako se on zapravo meri. Naučnici ne posmatraju Šumanovu rezonancu izolovano, već u kontekstu svemirskog vremena – to jest, interakcije između solarnog vetra i Zemljinog magnetnog polja. I tu dolazi do izražaja ključni indikator: K-indeks , skala od 0 do 9 koja meri stepen poremećaja u geomagnetnom polju.

Vrednost blizu nule ukazuje na apsolutni mir. Od 5 pa nadalje, govorimo o geomagnetnim olujama koje mogu da utiču na satelite, elektroenergetske mreže ili radio komunikacije. Ovo nije hipoteza: to je primenjena fizika.

Dana 9. aprila, ovaj indeks je dostigao vrednost od 3,3 , što je malo iznad normale. Ništa neobično, prema naučnim standardima. Ali u martu je osam dana K indeks prelazio prag od 5 , ulazeći na teritoriju geomagnetne oluje. A prognoze su ukazivale na sličnu epizodu 10. aprila.

Naučna zajednica, za sada, poziva na oprez. Organizacije poput SZO ističu da su ova niskofrekventna elektromagnetna polja znatno ispod nivoa koji se smatraju opasnim. I mnogi stručnjaci su nepokolebljivi: nema čvrstih dokaza da Šumanova rezonanca može direktno da promeni DNK, svest ili ljudsko zdravlje. Ali debata je daleko od kraja.

Jer postoji jedan neprijatan element koji se retko pominje: nauka priznaje da ljudsko telo reaguje na elektromagnetna polja i da određene geomagnetne promene mogu biti u korelaciji sa varijacijama krvnog pritiska ili proizvodnje melatonina.

Počev od 2015. godine, naučnici su primetili povećanje  Šumanove rezonancije , prekidajući obrazac koji je postojao stotinama godina. Zašto? Šta se dešavalo?

Od onih koji tvrde da postajemo „desinhronizovani“ sa prirodnim ritmom planete do onih koji ove skokove tumače kao znake globalne transformacije , većini ovih tvrdnji nedostaje čvrsta naučna osnova, ali uspevaju na plodnom tlu: neizvesnosti, subjektivnoj percepciji i, pre svega, nedostatku definitivnog objašnjenja.

Možda pitanje nije da li Šumanova rezonanca direktno utiče na ljude. Možda je uznemirujuće pitanje nešto drugo: da li pravilno tumačimo podatke…

E.M.