Dvadesetdvogodišnja studentkinja iz Portsmauta ne može da se hrani zdravo, jer se užasno plaši povrća!
Viki Lerio pati od fobije poznate pod imenom lakanofobia. I slučajni pogled na kelj, salatu ili grašak, kod nje izaziva nekontrolisani napad panike i obilno znojenje od straha. Ova devojka živi hraneći se mesom, krompirima, cerealijama i ponekom jabukom ali je, na primer, užasava i pomisao da u usta stavi običan komadić šargarepe.
„Oduvek imam taj iracionalni strah od povrća. Čak i kada sam bila dete, dobijala sam napade panike ako bi se na mom tanjiru našli komad šargarepe ili zrno graška“, kaže Viki Lerio. „Ali kada je takav strah nastavio da se javlja i u odraslim dobu, počela sam da sumnjam da nije u pitanju samo to da možda ne volim povrće, već prava fobija. Svaki put kada na tanjiru vidim povrće, i to ne samo na mom tanjiru, počinjem da se znojim od užasa, a srce počinje da lupa i hoće da mi iskoči iz grudi! Ljudima moj strah možda zvuči smešno, ali ja se zaista strašno bojim zeleniša – bilo da je u pitanju salata, brokoli, grašak ili nešto treće. I sam pogled na to povrće me ispunjava takvom panikom, da se ne usuđujem čak ni da ga dotaknem!“
U Velikoj Britaniji gde Viki živi, od lakanofobije boluje nekoliko hiljada ljudi. Medicinski tretman ovog poremećaja uključuje i svojevrsno psihološko reprogramiranje, kojim se pomaže pacijentu da kontroliše svoj strah i paničnu reakciju u trenutku kada ugleda povrće.
Zbog svoje fobije, Viki Lerio predstavlja veliki problem i obični odlazak u supermarket ili na večeru sa njenim mladićem Džozefom Džejdom (25). „Strašno je iskušenje otići u supermarket, posebno zbog toga što povrće nekako uvek stave odmah pored ulaza! Moj momak ima puno razumevanja i čini sve što može da ublaži moj strah. Sva je sreća što nije vegetarijanac, jer bi naša veza bila definitivno osuđena na propast uprkos ljubavi koju osećamo jedno prema drugom“, napominje Viki. „Polako učim kako da kontrolišem svoj strah, ali to uopšte nije lako. Posebno kada upoznajem nove ljude koji verovatno pomisle da mi u glavi nije sve kako treba. Ipak sam ubeđena da ću nekako prevazići ovu fobiju. Strašno bih volela da doživim trenutak kada ću jedne nedelje opušteno otići na ručak i napuniti tanjir pečenjem i gomilom povrća. Ubeđena sam da će taj dan zaista doći!“
Prema zvaničnim podacima organizacije koja prati fobije u Britaniji, oko 13 odsto Britanaca pati od ovakve vrste straha u manjem ili većem obimu.