Posle Vatikana, na pomolu osnivanje i druge verske države na Apeninskom poluostrvu…. Ali krenimo redom…
Prolazeći pokraj drevnog zamka i čarobnog jezera Ninfa, sedamdesetak kilometara ispod Večnog grada ukazala nam se budistička naseobina sa obe strane puta, kada smo napustili šarmantni gradić Ćisternu u regionu Latina, gde je fašistički diktator Benito Musolini prisilno doveo ovde silan živalj sunarodnika sa severa da kultivišu močvarnu teritoriju i pretvore je u plodno tlo.
Prizemna zdanja u prepoznatljivoj tamnooranž boji, baš u kakvu su obučeni i njihovi stanari koji su obavljali uobičajene poslove i pripremali se za obrede svom idolu Budi, čija je statua dominirala odmah na ulazu u glavni deo prostorije.
Budisti nisu bili pričljivi, posebno ne i raspoloženi da se nađu ispred objektiva fotoaparata. Nije bilo dozvoljeno ni snimanje unutar verskog kompleksa oko kojeg su lepršale zastavice sa ispisanim molitvama, dok se na krovu vijorio tibetanski steg.
Zadovoljili smo se eksternim snimanjem, usput došli do zanimljivih podataka i odgovora na pitanje otkud budistički kompleks u centralnom delu Italije i to na povećoj površini.
Prvo, na ulaznoj manastirskoj kapiji stoji izuzetno vidljiva ploča koja gotovo sve objašnjava: Duhovni tibetanski manastir u Ćisterni, a ispod slika Tancing Gjaca 14. dalaj-lame, koji je pobegao iz Lase 1959. posle neuspele pobune protiv kineskih vlasti koja drži kontrolu nad Tibetom.
Drugo, suočili smo se sa činjenicom da je budizam ušao u Italiju na velika vrata i pustio duboke korene.
Dve velike asocijacije: Theravada, Mahajana i školu budizma Verbajana, predvodi Italijanski savez budizma, istovremeno i član Evropskog budističkog saveza.
Italijanski budistički savez (IBS) osnovan je 1985. u Milanu i priznat od strane predsednika Republike Italije 1991, a varijanta ove religije, Nihiren budizam koji reprezentuje Italijanski budistički institut Soka Gakan utemeljen je 1998. i verifikovan priznanjima predsednika i premijera Italije 2000. godine.
Tako je budizam pompezno i ravnopravno stao uz rame katoličkoj Italiji i trenutno ima oko 60.000 aktivnih praktikanata, te 10.000 poštovalaca ovog obreda i daljih 10.000 poklonika koji redovno, ili sa prekidima posećuju budističke centre kako bi pratili kurseve…
Tibetantski Darma centar u Rimu osnovan je kako bi omogućio Tibetancima, rimskim rezidentima, časove meditacije i molitvene sesije da bi što bolje shvatili tibetantsko-budističku filozofiju i kulturu, ali i kao pomoć izbeglim licima i deci koji nisu hteli da ostanu pod kontrolom NR Kine.
Prvobitno, monasi Gaden Jangce imali su sedište u skromnom rimskom stanu u centru grada, da bi se sa dobijanjem finansijske podrške dalaj-lame preselili na obod Ćisterne i izgradili sadašnji kompleks, sa tendencijom daljeg širenja.
Gaden Jangce manastir u Ćisterni je pod direktnom istoimenom upravom iz Karnataka u južnoj Indiji.
Četrnaesti dalaj lama,Tencin Gjaco (76), sa punim imenom Jetsun Jampfel Ngvang Lobsang Ješe Tencin Gjaco, rođen je kao Lhambo Dondrub u Taksteru kao inkarnacija 13. dalaj-lame, a promovisan u 14. dalaj-lamu 1950. kada je imao samo 15 godina!
Dok sloboda kakvu priželjkuju, ne bude obnovljena na Tibetu, što je malo verovatno zbog čvrstog stava NR Kine da ovu teritoriju na Himalajima drži strogo pod svojom kontrolom, budizam će invaziono delovati u Italiji i poklonici Bude i njegove filozofije će, do tada, najverovatnije kraj Ćisterne, osnovati drugu religijsku državu posle Vatikana.
Kada smo pitali otkud baš Ćisterna da bude izabrana za najveći budistički manastir, dobili smo zanimljiv odgovor:
– Ovde je „pupak“ Italije, centralna tačka Apenina, odakle lako može da se šire naši religijsko-filozofski nazori…
V. Ignjatović