Džordž Klark, profesionalni filmski snimatelj iz Belfasta zaintrigirao je milione ljudi neobičnim otkrićem do koga je došao pomno proučavajući film „Cirkus“, sa legendarnim Čarli Čaplinom u glavnoj ulozi, snimljen pre skoro jednog veka – 1928. godine.
Kao pasionirani ljubitelj filmskih ostvarenja nenadmašnog komičara, a uz to nadaren, nema sumnje, izuzetnom moći zapažanja, Klarku je zapala za oko jedna scena ne duža od pet-šest sekundi, snimana na ulici, u čijoj pozadini se vide prolaznici.
Žena sa šeširom koja ulazi u kadar podignutu levu ruku drži na uhu, njeni prsti su tako raspoređeni da je očigledno da ima nešto tamno u šaci. Ono što je najinteresantnije kada se snimak uveća jeste da se jasno vidi kako se njene usne, okrenute ka predmetu u ruci, pomiču, odnosno da gospođa u tom trenutku nešto govori! S obzirom da pored nje nema nikoga kome bi reči mogle da budu upućene, Džordžu Klarku se nametnuo zaključak da prolaznica zapravo ima mobilni telefon, to jest da je u pitanju – putnik kroz vreme zalutao u 1928. godinu i slučajno uhvaćen filmskom kamerom!
„Pregledao sam snimak, kvadrat po kvadrat, proučavao sam ga više od godinu dana, videli su ga i mnogi drugi, nije filmska montaža naknadno dodata, scena postoji na svim kopijama, ali niko nije mogao da pruži racionalno objašnjenje za ono što se vidi“, kaže Klark. „Krupna žena, obučena u crno, sa šeširom koji zaklanja veći deo njenog lica, hoda sama. Sprava koju drži jedino bi se mogla opisati kao crni, mobilni telefon! Mi ga, doduše, ne možemo videti, ali ona se na trenutak zaustavlja i nešto govori“.
Misterija, međutim, tu ne prestaje, jer Džordž Klark postavlja pitanje – da li je uopšte reč o ženi, budući da njene cipele izgledaju prevelike. Njena pojava, u svakom slučaju, deluje zaista čudno.
Jedno kakvo-takvo objašnjenje ipak je ponudio Filip Skroska, arhivar medicinske biblioteke na Vašington univerzitetu u Sent Luisu. On kaže da je u pitanju takozvana „ušna trubica“, sprava koja se tokom i krajem 19. veka uveliko koristila za pojačavanje sluha. Bilo ih je više modela i mogle su da stanu u ruku. Ostaje ipak nejasno zbog čega osoba sa celuloidne trake ne samo da pokriva napravu čitavom šakom, nego sa njom i – razgovara!?
A šta bi Čarli Čaplin imao da kaže o tome?