Devojka iz Škotske svakoga dana rizukuje sopstvenu smrt ukoliko uradi nešto tako banalno kao što je – češljanje kose. I ne samo da rizikuje smrt češljajući se, već Megan Stjuart ne sme ni balon da dotakne da ne bi umrla zbog preosetljivosti na statički elektricitet. Ona boluje od veoma retkog – sindroma češljanja kose.

Problem je otkrila njena majka, pripremajući svoju kćer za polazak u prvi razred osnovne škole. Lekari u bolnici Jorkhil u Glazgovu su saopštili roditeljima da znaju za samo još jedan slučaj ovakvog sindroma, zbog koga svako izlaganje dece statičkom elektricitetu može rezultirati smrtonosnim ishodom.

„Češljala sam Meganinu kosu u dnevnoj sobi, pripremajući je za polazak u prvi razred osnovne škole“, kaže majka devojčice Šeron Stjuart, „kada se iznenada onesvestila i pala na pod, a usne su joj poplavele. Mislila sam da je dobila nekakav napad, iako joj se to nikada ranije nije dogodilo, pa sam pozvala hitnu pomoć. Bilo je strašno. Uplašili smo se jer nismo znali šta se događa sa našom devojčicom. Nikada ranije nismo ni čuli za sindrom češljanja kose, a lekari su nam objasnili da je toliko redak da su oni čuli za samo još jedan sličan slučaj u svetu.“

Kada se češlja, Megan danas to čini tako što svoju dugu kosu prebaci preko ivice kreveta i prevlači češljem na dole. Pri tom, kosa mora da bude vlažna, kako bi se izbegla pojava statičkog elektriciteta. Lekare još uvek zbunjuje njeno stanje, jer prilikom izlaganja statičkom elektricitetu devojčica dobija vrtoglavicu, a zatim slede jak napad i padanje u nesvest. Na kraju su zaključili da je uzrok verovatno činjenica da je rođena kao nedonošče usled komplikacija koje je majka imala prilikom porođaja. Megan je kao novorođenče bila toliko mala, da je čitava mogla da stane na dlan odraslog muškarca. Pri tom je rođena sa dijafragmatskom hernijom, odnosno, sa rupom u dijafragmi. To znači da se njen stomak pomerao pravo na gore pa unutar grudi, usled čega je samo jedno plućno krilo moglo da se razvija kako treba.

Ali bizarni sindrom od koga pati znači da Megan danas u svakodnevnom životu mora da izbegava bukvalno sve što bi dovelo do statičkog pražnjenja. „Kada joj češljam kosu, ona mora da legne na krevet, a zatim joj prekrijem glavu vlažnim peškirom a kosu poprskam vodom, kako bi se sprečila pojava statičkog elektriciteta. Na rođendanima ne sme ni da pomisli da protrlja običan balon o kosu.“

Meganina majka je imala tešku trudnoću i posle šest meseci su joj saopštili da ima potencijalno fatalnu preeklampsiju. Smesta je operisana carskim rezom, a sićušna beba je spašena i stavljena u inkubator.

„Nisam znala šta je preeklampsija, ali sam znala da od toga mogu da umrem. Bila sam apsolutno prestravljena. Kljukali su me raznim lekovima i tog se perioda uopšte ne sećam. Kažu da sam skoro umrla“, priseća se Šeron Stjuart.

Ali zahvaljujući veštini lekara, Šeron je preživela i potpuno se oporavila. Majušna Megan je provela sledećih 18 meseci u bolnici. Iako je i nakon toga imala čitav niz zdravstvenih problema, ni jedan od njih nije roditelje toliko zastrašio kao sindrom češljanja kose. Megan takođe ima astmu, ali i takozvanu disfunkciju dorzalnog protoka, usled koje ne može da vidi objekte koji se brzo kreću, na primer, fudbalsku loptu. Uprkos brojnim zdravstvenim problemima, a očekuje je i nekoliko operacija u bliskoj budućnosti, Megan je optimista i živi punim životom.

„Ona je ljupka i veoma srećna devojčica“, kaže njena ponosna majka. „Dok je bila u bolnici, i ona i mi smo se nagledali bolesne dece od kojih su mnoga umrla, pa smo sada svi zajedno srećni što je Megan zdrava i što joj je pružena šansa da proživi svoj život. Uprkos svim izgledima da neće preživeti sopstveno rođenje, moje dete je dokazalo da je borac. Ona je moje malo čudo!“