Redov Hari Poter je poginuo tokom ustanka u Izraelu 1939. godine. Njegov grob je više od pola veka neprimećen čamio na britanskom vojnom groblju u gradu Ramla u Izraelu.

Ali taj nadgrobni spomenik je naprasno postao neobična turistička atrakcija od trenutka kada su se pojavle knjige i filmovi o dečaku čarobnjaku. Lokalna turistička agencija je uvrstila Poterov grob na spisak lokacija koje neizostavno treba videti. Ipak, bez obzira što je vodio aktivan život, pravi Hari Poter rodom iz Kidminstera u Velikoj Britaniji nije imao pojma o magiji i čarolijama.

Članovi porodice poginulog redova Potera su tako dospeli u javnost, otkrivajući godine bola koje su usledile nakon Harijeve pogibije. Ken Poter je imao samo šest godina kada mu je iz zasede ubijen stariji brat dok se vraćao u bazu kraj Hebrona.

„Hari je uvek prisutan u našim mislima“, kaže bivši piljar iz Kidminstera. „Neprestano je sa nama, iako je prošlo tako mnogo vremena od njegove smrti. Bili smo deca kada se to dogodilo i sve što nas je interesovalo u to vreme su bile uobičajene dečije igre. Ali sećam se policajca koji je zakucao na vrata i saopštio mami i tati vest da je Hari mrtav. Sve čega se sećam o njemu je da me je jednom nosio na ramenima do kamina. Ali nikada nisam zaboravio njegovo lice.“

I njegov brat Derek se priseća da su njihovi roditelji Edit i Dejvid teško podneli smrt svog najstarijeg sina.

„Imali su još sedmoro dece i krili su svoju tugu od nas. Nisu govorili o ratu pred decom, ali su znali da se događa nešto loše. Bilo je teško jer je Harijevo pismo iz Palestine stiglo samo dan pre nego što je policajac zakucao na vrata noseći vest o njegovoj smrti.“

U pismu redov Hari Poter piše: „Dragi mama i tata, dobro mi je i očekujem da se vratim kući za Božić. Ako se ne vratim, onda je to verovatno loša sreća koja me ponekad prati.“

Ken Poter priznaje da nije video nijedan film o Hariju Poteru, a nije ni čitao knjige Džoane Rouling…

„Video sam inserte na televiziji, ali ne ceo film. Ustvari, nije mi ni palo na pamet da Hari ima isto ime kao filmski junak. Sin moje sestre je, zahvaljujući Internetu, prvi u porodici saznao da se na Harijevom grobu u Izraelu okupljaju fanovi filmskog Harija Potera. Nismo mogli da poverujemo da ljudi dolaze iz stotinama kilometara udaljenih mesta samo da bi se fotografisali kraj nadgrobnog spomenika.

Pravi Hari Poter je 1938. godine pobegao iz svog doma u Kidminsteru da bi se u Birmingemu pridružio vojsci. Imao je samo 17 godina, ali je toliko želeo da obuče uniformu da je slagao regrutnu komisiju rekavši da ima punih 18. Prvih osam meseci je proveo na obuci u 1. bataljonu vorčesterširske regimente u Aldershotu, a zatim je u septembru 1938. otplovio u Palestinu.

Njegova jedinica je pridružena garniizonu stacioniranom kraj Hebrona u oblasti gde je došlo do ustanka Arapa, a redov Poter je postao vozač motorizovane transportne jedinice. Ubrzo je dobio nadimak Hari Sudar.

U proleće 1939. godine, bio je stacioniran u Dar Ša’ru kraj Hebrona. Te godine 22. jula, vraćao se džipom u kamp, kada su njegov konvoj napali naoružani banditi iz zasede. Redov Poter i redov Džozef Darbi su ubijeni. Ali proći će još 50 godina pre nego što njegova porodica sazna u kakvim je okolnostima izgubio život.

„U moju piljaru je došao čovek i rekao mi da je bio sa Harijem kada je poginuo. Tada smo saznali šta se zaista dogodilo. Ispričao mi je da je Harija pogodio snajperski metak dok su se vraćali u bazu. Sve do tada nismo znali kako je umro.“

Brat Derek još čuva medalju koju je Hari dobio za učešće u palestinskom konfliktu. Osim njega i Kena, živo je još dvoje Harijevih srodnika: sestra Džojs i najmlađi brat Rej.

A tu je i jedna zanimljiva veza sa dečakom čarobnjakom. Harijev otac Dejvid je na čelu imao isti ožiljak kao izmišljeni Hari Poter. Dobio ga je u rovovima tokom I svetskog rata.

„Pogodio ga je metak u čelo dok je virio iz rova“, priča Ken Poter. „Lekari su ga operisali i ugradili mu metalnu pločicu u glavu. Tata više nije bio isti kada se vratio iz rata.“

A što se tiče groba, nijedan član porodice Poter više nije u stanju da putuje, zbog godina…

„Gradonačelnik Ramle nas je pozvao da dođemo u posetu. Voleli bismo da odemo, ali stvari baš nisu dobre. Znam i da Ramla nije najsigurnije mesto na svetu, pa zaista sumnjam da ćemo ikada videti grob našeg brata“, objašnjava Ken.