U XVII veku, protestanti širom Evrope su bili sumnjičavi prema Božićnim proslavama, uključujući mnoge u puritanskom pokretu u Engleskoj. Oni su doživljavali takve svečanosti kao previše povezane sa katoličanstvom, u vreme kada su katolici smatrani njihovim neprijateljima. Neki puritanci su se protivili Božiću i Uskrsu jer nisu bili pomenuti u Bibliji i stoga nisu mogli biti opravdani. Mnogi engleski puritanci smatrali su da su Božićne proslave jednostavno previše razvratne. Presbiterijanci u Škotskoj su zabranili Božić 1640. godine.

U januaru 1642. godine, engleski parlament je usvojio zakon, potpisan od strane kralja Čarlsa I, kojim se propisuje mesečni “Dan molitve, pokajanja i posta”. Takvi dani nisu bili retki u ranom modernom svetu; kada su vremena bila teška, ljudi su često zamoljeni da se uzdrže od hrane i da se mole, nadajući se božanskoj intervenciji za okončanje nevolja. Prema Zakonu iz 1642. godine za Englesku i Vels, poslednja sreda svakog meseca bila je rezervisana u te svrhe.

Prva zabrana Božića u Engleskoj desila se 1644. godine jer se poklapala s mesečnim Danom molitve i posta. U nadi da će okončati rat, donet je poseban zakon kako bi se to naglasilo. Na taj dan nije trebalo održavati crkvene službe. S obzirom da je uredba doneta samo nekoliko dana pre Božića, zemlja je bila rastrzana građanskim ratom između parlamenta i kralja, malo ko je obraćao pažnju na ovaj zakon.

Godine 1645, parlament je doneo novi zakon kojim se određuje da Božić, Uskrs i drugi takvi praznici više neće biti proslavljani posebnim verskim obredima. Potpuna zabrana došla je u junu 1647. godine, kada je parlament doneo uredbu kojom se zabranjuju verske službe i proslave na Božić, Uskrs i druge prilike. Zabrana Božića bila je nepopularna, s nemirima u Kentu i drugim delovima Engleske…

Do 1652. godine, parlament je usvojio zakone kojima se jača zabrana proslave Božića – sa kaznama za održavanje ili prisustvovanje božićnim službama, a prodavnicama je naređeno da ostanu otvorene na dan Božića. Pokušaj da se zabrana strože sprovede u nekim delovima zemlje zbio se tokom Božića 1655. godine, dok su Engleska i Vels bili pod vojnom vlašću. Do 1656. godine parlament se žalio da mnogi ljudi jednostavno ignorisu zabranu, da čak i u Londonu prodavnice ostaju zatvorene, a božićne proslave se nastavljaju, dok su poslanici ostajali budni zbog buke božićnih zabava blizu njihovih domova… Kao i mnoge takve zabrane, zabrana Božića bila je uglavnom neizvodljiva. Jednostavno, narod je nije prihvatao.

Zabrana proslave Božića ukinuta je obnavljanjem monarhije 1660. godine.