Britanija – evropski centar šamanizma

Prema poslednjem popisu stanovništva, šamanizam je najbrže rastuća religija u Velikoj Britaniji, posebno u Engleskoj i Velsu, a broj hrišćana se naglo smanjuje…

Poređenja radi, 2011. godine je samo 650 osoba verovalo u šamanizam, da bi se ta cifra značajno uvećala tokom poslednje decenije. Na popisu iz 2022.godine 8.000 ljudi je pod religijsko opredeljenje upisalo – šamanizam. To znači da u Britaniji trenutno živi više samoproklamovanih šamana nego rastafarijanaca i zoroastrijanaca kojih zajedno ima 10.000.

Iako nije organizovana religija, šamanizam postoji hiljadama godina. Ne znamo tačno gde i kada je šamanizam ušao u ljudsku svest, ali znamo da je inspirisao umetnost, tehnologiju i medicinu. Šamana koji praktikuju drevni sistem verovanja i rituala i danas ima u Australiji, Sibiru, Koreji, u obe Amerike. Veruje se da je šamanizam takođe osnova tibetanskog Bon-budizma.

Zavisno od regiona širom planete, šamanizam se sreće pod različitim imenima, ali je njegova suština ista – težnja da se čovek poveže sa zemljom, svemirom i onim što je veće od nas samih.

Jedinstvenost doživljaja ljudi koji praktikuju šamanizam jednostavmo onemogućava da šamanizam postane organizovana religija uprkos činjenici da je reč o religioznom iskustvu.

Ko su šamani?

Odgovor na ovo pitanje je prilično kompleksan. U šamanizmu, svet je podeljen na tri jednake celine: zemlja ili fizički svet, svet ljudi i zvezde ili kosmički svet. Svaki svet ima poseban sveprožimajući duh, koji će šaman proizvati i komunicirati sa njim. Verovanje u tri sveta i trojstvo duhova se prenosi sa kolena na koleno hiljadma godina, ali način na koji će svaki praktičar obavljati ritual prizivanja unoseći poneku posebnost, čini šamanističku praksu jedinstvenom i onemogućava da postane organizovana religija sa tačno utvrđenim ritualnim pravilima.

Jedine dosledne karakteristike šamanizma koje će svaki praktičar primeniti u ritualu jesu pokret, pesma, bubnjanje, molitva, muzika i ponekad lokalne autohtone biljke kao što je ajahuaska, kako bi se privremeno postigao izmenjeno stanje svesti, takozvani šamanski trans.

Tokom transa, praktičar traga za informacijama za koje se veruje da žive u duhu klijenta koji, na primer, želi da otkrije zašto su stvari pošle naopako u njegovom životu, zašto mu je narušeno zdravlje, kakvo je eventualno rešenje problema… Šaman će objasniti klijentu šta je video tokom transa, tako da klijent može da iskoristi dobijene informacije da bi svoj život ili zdravlje vratio u ravnotežu.

Zašto postati šaman?

Uloga šamana kroz istoriju je bila da služe zajednici. Pre nego što započnu šamanistički trening, mnogi praktičari sa Zapada danas prolaze obuku u oblastima kao što su psihologija, nega bolesnika ili komplementarna i alternativna medicina. Takva znanja se primenjuju zajedno sa šamanističkom praksom i tehnikama poput rada u meditativnom transu, isceljenja polaganjem ruku, specifičnim ritualima. U svojim knjigama posvećenim šamanizmu dr Rut Inge Hajnce (1919-2007) u svojim knjigama „Šamani 20. veka“ i „Priroda i funkcija rituala“ pojašnjava da praktičar traga za širom slikom zdravlja koje obuhvata i duh osobe, što može pomoći da se objasne bilo kakva lična ili profesionalna iskustva koja se obično ne uklapaju u modele koje je osoba naučila tokom svog obrazovanja. Ono što zapadnog čoveka privlači šamanizmu su pre svega samopomoć i lični razvoj, traganje za svrhom i smislom života, povezvanje sa prirodom ili jednostavno nezadovoljstvo klasičnim medicinskim tretmanima.

Dr Hajnce napominje da šamanizam nije jedinstveno polje rada. Niti je organizovan pod bilo kojim regulatornim telom. Titula „šamana“ nije čak ni precizno definisana. Kao početnik, morate veoma pažljivo razmotriti kome ćete pokloniti poverenje da vas obuči u veštini šamanskog lečenja, jer učitelj možda ne primenjuje standarde iz originalnih šamanističkih kultura.

Šamanizam je danas labava kolekcija verovanja iz različitih domorodačkih zajednica širom sveta koja se vrti oko isceljenja. Pristalice smatraju da je moguće komunicirati sa duhovnim svetom kako bi se donele pozitivne promene kroz različite ezoterične metode koje uključuju rituale i trans.

Zapadni praktičari ne usvajaju uvek u potpunosti šamansku etiku potrebnu za bezbednu praksu. Tako se može dogoditi da klijenti dobiju informacije i iskustvima koja ne razumeju u potpunosti ili ne znaju kako da ih upotrebe. Na to upozorava i dr Evgenia Fotiou, kulturni antropolog koja istražuje sisteme znanja autohtonih domorodačkih šamanskih društava i njihovu medicinsku i religijsku praksu.

Sve manje hrišćana

„Zapadnjaci ne vide ništa loše u usvajanju domorodačkog znanja. Oni veruju da je znanje univerzalno i da svako ima pravo na to… Retko je događa da će zapadnjaci učiniti neophodne žrtve i prilagođavanja u svom načinu života da bi u potpunosti sledili taj put. Savremeni praktičari moraju da preispitaju svoju motivaciju i način rada. Ne možete uzeti iz originalnog domorodačkog šamanizma ono što vam se dopada a odbaciti delove koji se ne uklapaju u vaš život na odgovarajući način, ili zahtevaju više napora i vremene nego što se spremni da utrošite. Šamanizam je naporan rad u kome nema romantike. Učenje i vežba traju dugo dok se ne postigne odgovarajući nivo samospoznaje, bez prisvajanja tuđe kulturne prakse.

Takođe postoji rizik da ljudi sa eventualnim mentalnim problemima (razne psihoze, bolesti zavisnosti…) mogu da u šamanizmu vide način da objasne i opravdaju svoje ponašanje ili simptome (konzumiranje droga, zablude ili asocijalna stanja) kao duhovno iskustvo, i da odbiju konvencionalnu medicinsku pomoć.

Većina zapadnjaka koja se okreće šamanizmu, zapravo traga za osećajem zajedništva i povratkom prirodi – sve ono što moderno tehnološko društvo polako ali sigurno uništava, tragajući za onim što su izgubili i razočarani svetom koji ih okružuje. Naravno, eksponencijalno raste i broj organizacija koje kroz plaćene kurseve nude „šansu da postanete šamanski iscelitelj“.

Organizacija “Earth Heart Shamanism“ ističe da „duhovni svet i vaše više ja mogu biti kontaktirani kroz unutrašnja čula u ekstatičnom transu“ i da su šamani „čuvari drevnih tehnika koje se koriste za održavanje energetske sinergije i ravnoteže unutar njih i njihovih zajednica“.

„Sacred Trust Centre“ vodi ustanovu za obuku šamana u Dorsetu i nudi jednodnevni kurs o egzorcizmu „za uranjanje u tamu i „razotkrivanje prokletstva“.

Jednogodišnji kurs u šamanske prakse košta 2.225 funti (oko 2.500 evra), ali ako nemate vremena i hoćete skraćenu verziju, tajne šamanizma će vam se razorkriti tokom dve nedelje intenzivnog kursa za samo 2.800 funti (oko 3.100 evra).

Britanski popisivači su otkrili i da je paganizam takođe zabeležio nagli porast. Trenutno je u zemlji 74.000 pagana za razliku od 54.000 prijavljenih 2011. godine, dok se 13.000 ljudi identifikuju kao pripadnici kulta vika (neopaganska religija).

Popis je otkrio da prvi put u istoriji, hrišćani čine manje od polovine stanovništva Engleske i Velsa. Ukupan procenat je pao na 46,2 odsto, za razliku od 59,3 odsto deceniju ranije.

I broj ateista je značajno porasto sa 25,2 na 37,2 posto, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku.

V.Nenadović