Čitavo obilje patogena koji izazivaju bolesti i brojne zdravstvene tegobe mogu se identifikovati na osnovu snimka glasa i uništiti izlaganjem komplementarnim frekvencama i harmonijama – tvrdi Šeri Džons, direktorka Instituta za lečenje zvukom.
Čovečanstvo je, kroz čitavu svoju istoriju, bilo prisiljeno da se suočava sa brojnim infektivnim bolestima. Sa napretkom savremenih biohemijskih antibiotika, mnoge starije bolesti su iskorenjene. Nažalost, pojavile su se i mnoge nove bolesti, a neke od njih su mutacije prethodno „iskorenjenih“ bolesti i javljaju se u formi rezistentnih patogena. Čitav naš ekosistem je sada postao ranjiv i podložan rezistentnim patogenima, pre svega zahvaljujući činjenici da ti nevidljivi napadači prelazeći sa jednog na drugog domaćina uporno mutiraju, pa lekovi koji su danas efikasni protiv njih sasvim sigurno neće imati nikakvog efekta u budućnosti. A to je zabrinjavajući podatak ako se ima u vidu prevencija zdravlja šire javnosti. Ako nam nedostaju resursi da održimo korak sa mutacijama, kako ćemo onda zaštiti ljude? Kako će oni znati koje su mere predostrožnosti neophodne protiv infekcije?
Kontroverzna biofizičarka Hulda Klark je u svojoj knjizi (kliknite na link da pročitate knjigu) „Terapija za sve bolesti“ navela da rak, jednu od bolesti koja najviše plaši ljude, izazivaju upravo patogeni – preciznije, paraziti čiji životni ciklus produžavaju i podstiču savremene hemikalije dostupne u svakodnevnom životu. Ona tvrdi da je identifikovala veze između parazita/patogena i modernih bolesti.
Hronični umor pokazuje snažnu vezu sa virusom Epštajn-Bar. Srčana oboljenja i plućna embolija su povezane sa Chlamydia pneumoniae. Lista je dugačka i još uvek se dopunjuje. Problem posebno otežava to što su patogeni razvili sposobnost da telesne procese koriste protiv njih. Koristeći odbačeni protein domaćina, patogen će kreirati sopstveni zaštitni omotač i navesti naše telo da pomisli kako je maskirani patogen deo našeg normalnog organizma i funkcionisanja.
Kako se izboriti sa ovakvim problemom? Institut za istraživanje zvuka u zdravstvu, neprofitna organizacija sa sedištem u ruralnom Ohaju, SAD, sprovodi istraživanja pomoću tehnike nazvane bioakustika. Bioakustičkom tehnologijom su pokušali da razbiju prstenastu proteinsku barijeru koju koriste neki od patogena za sopstveno maskiranje. Ova tehnika je veoma uspešno primenjena protiv Epštajn Barovog virusa, bakterija Chlamydia pneumoniae i kvasca. Veoma je primenljiva i u lečenju hroničnog umora, gripa, side i mnogih drugih bolesti, a sasvim pouzdano pomaže u borbi protiv patogena rezistentnih na antibiotike, među kojima je i bakterija koja jede ljudsko meso.
Epštajn Barov virus
Video snimak aktivnosti pod mikroskopom pokazje da čim je razložen zaštitni sloj Epštajn Barovog virusa, aktivirani su neutrofili (bela krvna zrnca koja napadaju osvajače). Njihova aktivnost je bila na nuli pre nego što je Epštajn Barov virus demaskiran odgovarajućom frekvencom. Kada je došlo do demaskiranja, postalo je očigledno da neutrofili nisu bili svesni napasnika sve dok proteinski omotač nije počeo da se razlaže. Posle demaskiranja, neutrofili su nastavili da uništavaju napasnički patogen. Evo i nekih dodatnih podataka iz studije:
- U knjizi dr Klark (možete je preuzeti ili pročitati ako kliknete ovde) se pominje frekvenca koju proizvodi muzička nota Cis, ali su naučnici sa Instituta za zvuk otkrili da se frekvenca kreće od sredine Cis do početka note D.
- Kada je broj patogena visok, u toku je aktivna invazija praćena simptomima (najuobičajeniji je umor) čiji intenzitet varira.
- Kada su antigenske frekvence bile visoke, stvarana su antitela.
- Prilikom detoksikacije Epštajn Barovog virusa, javljaju se infekcije uha i grla i bol i osetljivost u tim oblastima. Istraživanja pokazuju da Epštajn Barov virus neobično voli da se sakrije u oblasti vrata.
Chlamydia pneumoniae
Bioakustična spektralna analiza glasa se pokazalo kao jeftin i brz način da se utvrdi koji su patogeni prisutni i koja je antitela organizam proizveo. U slučaju Chlamydia pneumoniae, naučnici su među učesnicima u istraživanju uspeli da identifikuju one koji su bili zaraženi ovom bakterijom, one čiji je organizam stvorio antitela protiv bakterije i one koji su bili na putu da se izleče od infekcije. Značajno je naglasiti i sledeće: To nije seksualno prenosiv varijetet hlamidije. Chlamydia pneumoniae je vrsta koja se prenosi vazduhom i napada pluća i plućni sistem. Simptomi uključuju otežano disanje, vrtoglavicu i nesvesticu, ubrzan srčani ritam, visok krvni pritisak i zbrkane misli. Čak i kada simptomi nestanu, moguća je reinfekcija. Period inkubacije ove bakterije je 10 – 14 dana.
U jednom naučnom radu objavljenom u časopisu za lekare “Townsend Letters for Doctors and Patients”, tvrdi se da se visoka i povećana incidenca srčanih bolesti u mnogim slučajevima može pripisati nedijagnostifikovanoj Chlamydia pneumoniae koja neprestano reinficira svog ljudskog domaćina.
Švedski medicinski istraživači su proveli nekoliko godina pokušavajući da utvrde uzrok smrti 16 sportista u vrhunskoj formi, koji su svi do jednog umrli od iznenadnog srčanog udara tokom nastupa. Obdukcijom je otkrivena upala srčanog mišića, izavana hroničnom infekcijom parazitom Chlamydia pneumoniae. Na osnovu ove informcije, istraživači sa medicinskog fakulteta u Juti su uspeli da potvrde snažnu korelaciju između srčanih oboljenja i infekcije bakterijom Chlamydia pneumoniae. Poboljšanje varenja proteina (uključujući i mlečne proteine) je korak napred u eliminaciji pojave odbačenih proteina koji se koriste za maskiranje patogena poput Chlamydia pneumoniae.
Ključ zdravlja
Prvi kroak u borbi protiv patogena je upotreba frekvence koja će ih demaskirati. To je ključ stimulisanja tela da se bori protiv sopstvenih napasnika. Najveći problem je pronaći pravu frekvencu (posebno u svetlu konstantnih mutacija) i odgovarajuću talasnu formu. Nove tehnike moraju obuhvatiti frekvence strogo preciznih obrazaca i kratkih trajanja – u trajanju od približno osam minuta. Primena frekvence na ovaj način, obezbediće moćno i efikasno oružje u razlaganju prstenastih proteinskih barijera.
Zašto frekvenca uspeva da razloži prstenaste barijere proteina koje koriste rezistentni patogeni da bi se maskirali i prikrili u telu? I šta je frekvenca? Svetlost je frekvenca. Zvuk je frekvenca. Aroma je frekvenca. Emocije su frekvenca. Vibracija je frekvenca. Muzika je frekvenca. Moždani talasi su frekvenca. Nervni impulsi su frekvenca. Sve na nivou zajedničkog imenitelja jeste frekvenca. Sve je frekvenca i frekvenca je sve. U realnosti, čvrsta tela ne postoje. Mi postojimo u univerzumu sačinjenom u potpunosti od energije. Ajnštajn je to dokazao. Frekvenca ga definiše.
Kako telo zna šta da radi sa svim ovim frekvencama? Jednostavno, telo čuje frekvence. Uši menjaju senzorni input u biohemijske impulse i šalju informaciju mozgu. Oči se hrane frekvencama svetlosnih inputa, menjaju te impulse u biohemijsku energiju i šalju informacije mozgu. Nos udiše arome. Svaki impuls je promenjen u biohemijski input i poslat mozgu. Svaki čulni organ prikuplja informacije kao podatke o frekvenciji i menja ih u biohemijske impulse koje šalje mozgu. Sa svoje strane, mozak digitalizuje informacije i redistribuira ih sistemima i funkcijama tela , takod a telo može da sačuva svoju homeostazu.
Kako mozak zna kako da usmeri inpute odgovarajućim delovima mozga? Odgovor glasi: na osnovu oktave frekvence. Ako frekvenca stigne na nivou od:
- 1-2 ciklusa u sekundi, mozak to tumači kao biomagnetski input;
- 2-4 ciklusa u sekundi, mozak tumači kao bioelektrični input;
- 1-4 ciklusa u sekundi, mozak tumači kao genetski frekventni input (kombinacija biomagnetskog i bioelektričnog);
- 4 – 8 ciklusa u sekundi, mozak tumači kao biohemijski input;
- 8 – 16 ciklusa u sekundi, mozak tumači kao strukturalni (muskularni / skeletni) input;
- 16 – 32 ciklusa u sekundi, mozak tumači kao neuofizički input.
Svaka frekvenca ili skup frekvenci imaju posebnu funkciju u telu – i strukturalnu i funkcionalnu. Svaki skup frekvenci obavlja sopstveni zadatak i može deliti frekvence iz svog skupa sa drugim biološkim sistemima koji bi ih koristili. Znalo se da ovo postoji, ali je sve do nedavno mehanizam događanja razmene bio nedefinisan.
U svojoj beskrajnoj mudrosti, naše telo poseduje savršen sistem povratnih petlji informacija koje mu omogućavaju da dijagnostifikuje poblem i obezbedi sebi set lekovitih frekvenci. Taj sistem – glas koji obezbeđuje zvuk i uvo koje opaža zvuk – predstavlja savršeni dijagnostički alat koji može ponuditi pouzdane, predvidljive, preventivne lekovite opcije samoisceljenja. Ni u jednom drugom telesnom sistemu se povratna petlja informacija ne koristi na tako svestan način. Taj sistem funkcioniše čak i kada smo u komi. Nestaje jedino kada nestane i naša životna sila – a ni to ne znamo zasigurno. Naše uši prenose stabilizovani zvuk – otoakustičnu emisiju čiji je cilj da telu obezbedi konstantan priliv lekovitih frekvenci.
Ova sposobnost se tek danas uzima u obzir kao dobra dopuna savremenoj medicini, ali zapisi drevnih civilizacija otkrivaju da je zvuk korišćen hiljadama godina ranija kao sredstvo za balansiranje i pospešivanje zdravlja. Tibetanci su poznavali pozitivne efekte vibracija zvona i napeva. Tradicionalni kineski iscelitelji su znali da je pravilno usmerena energija ili či, osnova dobrog, izbalansiranog zdravlja. Biblija izjednačava „Reč“, formu zvuka, sa Bogom i stvaranjem.
I tako se čini da se ponovo vraćamo drevnoj mudrosti jer konvencionalna medicina, oslanjajući se isključivo na naučne metode, počinje da konačno obraća pažnju na potencijal frekvencija i njihovu sposobnost da neguju i podstiču proces samisceljenja ljudskog tela. Medicnski establišment tek počinje da prepoznaje odnose između frekvenci glasa i dijetetskog statusa.
Svako od nas poseduje jedinstvene harmonije frekvenci koje se mogu izraziti glasom. Međutim, kada frekvence tela upadnu u disbalans, taj se poremećaj takođe ispoljava i u glasu i manifestuje se na strukturalnim i biohemijskim nivoima tela kao bolest ili stres.
Kratki snimak glas – tonski zapis kraći od jednog minuta – može se analizirati pomoću sistema za analizu frekventnog statusa pojedinaca. U specifičnoj kombinaciji, te frekvence se zatim mogu iskoristiti da se uspostave normalne funkcije i forme.
Akordi i ekvivalenti
Svaka nota i frekvenca poseduju po seriju drugih frekvenci koje „sviraju“ kako bi stvorile balans unutar telesnog sistema. Svaka nota i frekvenca takođe poseduju i seriju harmonija koje „sviraju“ kako bi proizveli harmonije koje osluškujemo unutar čitavog telesnog sistema.
Harmonije se mogu upotrebiti za ishranu brojnih sistema koji su pod stresom. Na primer, frekvence koje se mogu koristiti za normalizaciju i „spontanu remisiju“ nekih vrsta raka, jesu harmonije Krebs ciklusa (ciklus limunske kiseline, serija koraka u oksidaciji ugljenih hidrata). U raznim studijama su te frekvence predstavljene specifičnim obrascima kako bi se postigao i održao harmonijski „akord“ specifične, prepoznatljive matematičke matrice.
Skupovi ovih matematičkih matrica frekvenci se obično mogu koristiti za tretman jednog sistema ili jednog problema. Ipak, mnogi sistemi unutar tela koriste takve akorde. Zanimljivo je da su oni ugrađeni i zapisani u teoriji muzike, a da mi nismo bili svesni da akordi već postoje unutar naših ćelija kao muzička masa i frekvenca.
Svaki nutrient, biohemijska supstanca, organ i emocija stvaraju seriju predvidljivih odnosa i veza matematičke prirode. Na primer, frekventni ekvivalent holina (neophodni nutrient iz porodica vitamina B) ima suprotnu ili balansiranu frekvencu kao ekvivalent. Te dve frekvence funkcionišu zajedno kako bi harmonizovale telo i sistem pretvaranja energije. Ako oduzmemo numeričku frekvencu ekvivalenta holina od šeste harmonije (180 stepeni van faze) frekvence ekvivalenta holina, rezultat je frekvenca ekvivalentna acetilholinu. To je upravo proces kroz koji telo prolazi kad se uvedu ovakva jedinjenja Drugim rečima, ono što telo radi sa jedinjenjima se može predvideti i prikazati matematički.
Matematička matrica tela
Naše telo je matematička matrica interakcija frekvenci. Biohemijski odnosi su odnosi frekvenci.
Razmislite o sledećem. Činjenica da je broj 8 suprotnost broja 11 apsolutno je nepoznata većini ljudi. Takvi modeli se ne uče u školama, ali je činjenica da naše telo dobro poznaje ovaj koncept i u pokušaju da upravlja normalnim procesima ono odgovara na brojeve i frekvence.
U stvari, matematičke suprotnosti se lako mogu razumeti kada se u obzir uzmu druge forme suprotnosti koje prihvataju i nauka i umetnost. Svaka boja se može predstaviti frekvencom. Skupovi frekvenci koji predstavljaju komplementarne boje, takođe se mogu smatrati dopunama frekvenci. Bioakustika te dopune smatra ekvivalentima frekvenci.
Baš kao što su zelena i crvena suprotne ili komplementarne boje, postoje zelene frekvence (u frekventnom opsegu 11) i crvene frekvence (u frekventnom opsegu 8). Pomoću tog koncepta, preobilje frekvence 11 može biti ujednačeno i uravnoteženo primenom frekvence 8 i obratno. Pomoću frekvence 8 (ili bilo koje druge frekvence koju odaberemo kao bazu), možemo da konstruišemo formule koje telo koristi od rođenja, da bi se obezbedio telesni balans.
Pomoću podataka analize glasa, može se prikazati kako svaki mišić, svako jedinjenje, svaki proces i struktura tela poseduju frekventni ekvivalent koji se može izračunati matematički. Sposobnost tela za samoisceljivanje potiče od interakcije, biohemijske i/ili strukturalne, koja je predvidljivi matematičko frekventni odziv.
Na primer, kalcijum i magnezijum se u telu koriste zajedno. Kada kombinujete frekventne ekvivalente kalcijuma i magnezijuma, rezultat je frekventni ekvivalent fosfora. Fosfor je jedinjenje potrebno za sinergiju kalcijuma i magnezijuma. Frekventne harmonije telesne matrice imitiraju reakcije tela koje je nauka već otkrila. Ljudske biološke reakcije i frekventni ekvivalenti matematičke matrice su jedno isto.
Jedna od frekvenci koja se pokazala sposobnom da ojača palac je nota C. Pritiskanjem specifične note u opsegu note C, može se dokazati da mišići palca vidljivo postaju jači. Izlaganje frekventnoj dopuni istog mišića, usloviće njegovo slabljenje. Kako frekventni ekvivalent mišića palca odgovara frekventnom ekvivalentu cinka, telo će prihvatiti jedinjenje cinka kao podršku tom mišiću.
Naša fizička tela su, sasvim izvesno, stvorena tako da odgovaraju nacrtu koji u sebi sadrži hiljade i hiljade sličnih kombinacija. Svaki organ, nutrient ili biohemijski proces poseduju frekventni ekvivalent i harmonijsku matricu koji su međusobno povezani preko centralne jedinice za obradu, nervnog sistema i mozga.
Snimak glasa može pokazati da se kombinacija nota i odgovarajućih frekvenci mogu iskoristiti za stvaranje koherentnih matematičkih obrazaca kakve zahtevaju naša tela. Kada ovi obrasci postanu disonantni, kao rezultat se javlja bolest. Kako, onda, pratiti i održavati naše zdravlje na osnovu dnevnog pregleda otiska glasa?
Izgleda da su neke frekvence značajnije za stanje našeg zdravlja od drugih. Frekvenca 16 je veoma važna unutrašnja frekvenca, jer pomaže oslobađanje kiseonika i kalcijuma u ćelijama. U knjizi „Ukrštene struje“ (Cross Currents, Jeremy P.Tarcher, Inc.,Los Angeles, 1990), doktor medicine Robert Bejker je potvrdio da se kalcijum, neprocenjivo vredan nutrient u procesima samoisceljenja tela, oslobađa frekvencom od 16 ciklusa u sekundi.
Podaci o efektima broja 16 kao frekventne harmonije, mogli bi promeniti medicinu i način na koji tretiramo bolesti. Ovo je ekspanzija koncepta harmonijskih postulata čuvenog Pitagore, matematičara iz 6. veka pre nove ere. On je primetio da, ako jednu od dve strune iste dužine i istog stepena zatezanja podelimo na dva dela, ta polovina strune – ako vibrira – proizvodi harmoniju tačno za jednu oktavu višu od originalne strune pune dužine. Nastavljajući da deli strunu, Pitagora je otkrio principe harmonije koji i danas predstavljaju veći deo savremene teorije muzike.
Otkriće matematičkih odnosa u osnovi nauke o zvuku, jasno pokazuje da harmonija nije apstraktni koncept i da se striktno oslanja na predvidljive matematičke principe. Ta precizna harmonija u kombinaciji sa frekventnim ekvivalentima, stvara komplikovanu harmonijsku sinergiju koja održava stanje neophodno za postizanja optimalnog zdravlja.
Naše telo funkcioniše na osnovu kompilacije frekvenci i odnosa među njima. Mozak funkcioniše na onovu korišćenja moždanih talasa koji se mogu meriti kao frekvence. Srce emituje frekvencu da bi održalo ritam svojih otkucaja. Nervni prenos se postiže korišćenjem mreže frekventnih puteva. Organi, nervi, tkivo i kosti su sačinjeni od supstanci koje su, u osnovi, energija merljiva ciklusima u sekundi. Telo je živo zahvaljujući frekvencama koje utiču jedna na drugu i stvaraju kooperativnu rezonancu u harmoniji.
Pravi uzroci
Svi frekventni ekvivalenti koji odgovaraju upotrebi nutrijenata i biohemikalija a koji se odnose na posebne skupove harmonija, mogu se iskoristiti za procenu efikasnosti postojećih interakcija. Ta matematička matrica iscrtava mapu veza alhemije i kooperacije među različitim sistemima tela. Ako mineral, masna kiselina, amino kiselina, biohemijsko jedinjenje i enzim, na primer, imaju slične frekvence, onda svi mogu učestvovati kao gotovo zamenljive komponente koje obavljaju isti posao. Sumpor i palmeinska kiselina imaju slične frekventne ekvivalente. Oba jedinjnja mogu menjati jedno drugo tokom borbe protiv patogena napadača. Ostala jedinjenja otkrivena u istom harmonijskom skupu reaguju na sasvim analogan način.
Naše telo je vrhunski stručnjak po pitanju kompenzacije, zamene i transmutacije frekvenci. Ako enzim nije dostupan da pomogne protiv patogena osvajača, zameniće ga masne kiseline i minerali.
Pomoću matematičkih matrica odnosa, frekventno ekvivalentni harmonijski skupovi se mogu iskoristiti za uspostavljanje zamena. To znači da, ako konstruišemo harmonijski skup za frekventni ekvivalent vitamina C, možemo koristiti taj listing za osmatranje svakog drugog jedinjenja koje stupa u interakciju sa vitaminom C, a pri tom još i da vidimo strukturalne aspekte na koje najviše utiče vitamin C.
Na klinici se subjekat može izložiti frekvenci a njegov glas staviti pod nadzor, kako bi se ustanovili frekventni ekvivalenti jedinjenja koja utiču na procese. U velikom broju slučajeva, mnoge interakcije su prethodno bile potpuno nepoznate. Na primer, tokom eksperimenta sprovedenog da bi se utvrdili faktori nastanka problema u kolenu kod tenisera, otkriveno je da koleno nije izvor problema, već da se početni problem javlja u mišiću stopala.
Bioakustička istraživanja potvrđuju da se standardizovani harmonijski skupovi mogu iskoristiti za predviđanje, prikaz i kontrolu hemijskih i bihevioralnih interakcija i odnosa kod živih sistema.
Kada budu poznati svi frekventni ekvivalenti jedinjenja i fiziologije, moći će da se prouči svaki aspekt bilo koje frekvence. Moći ćemo da razumemo odnose među frekvencama i kako stupaju u vezu sa drugim strukturama, procesima i biohemijskim jedinjenjima. U ne tako dalekoj budućnosti, razvićemo elementarnu mrežu frekvenci sličnu periodinom sistemu elemenata. Svako jedinjenje poseduje frekventni ekvivalent zasnovan na njegovoj molekularnoj težini. Predstavljajući telu frekventni ekvivalent u analognoj formi, omogućićemo mu da detektuje prisustvo tog jedinjenja. Kada se predstavi dodatna frekvenca zasnovana na matematičkoj formuli frekventnog ekvivalenta, supstanca postaje funkcionalna.
Frekventni ekvivalent koji omogućava da mozak postane svestan toga se naziva sadržitelj moždanog talasa (BWM). U slučaju bolesti, telo možda neće imati BWM da identifikuje ili stimuliše jedinjenje ili mišić. Frekventni ekvivalent može obezbediti dovoljno BWM koji će stimulisati detekciju i funkcionisanje jedinjenja ili strukture. Na osnovu do sada iznetih podataka, čini se da srce obezbeđuje pravi ritam frekvence (talasna forma), dok mozak obezbeđuje korišćenje aktuelne frekvence.
Treba napomenuti da je neophodno da BWM budu prezentovani u analognoj a ne digitalnoj formi. Prema dr Robertu Bejkeru i mnogim drugim istraživačima, mehanizmi telesnih inputa su analogni i najefikasnije reaguju na analogne inpute.
Šta glas može da nam kaže
Frekvence glasa mogu biti predvidljive, dijagnostičke, preskriptivne i lekovite. U vokalnom otisku se mogu identifikovati toksini, patogeni, suplementi kojih ima previše ili premalo i koji su mišići u telu jaki a koji slabi. Sistemi među kojima ne postoji kooperacija se mogu detektovati na osnovu procene glasa, baš kao i originalno izvorište bolesti ili simptoma. Vokalni otisak može se porediti sa najkompatibilnijim lekom za neku osobu i na osnovu njega se mogu identifikovati lekovi koji ne postižu adekvatan efekat lečenja. Na osnovu njega se čak može odrediti kompatibilnost za neko radno mesto, ali i za potencijalnu emotivnu vezu sa drugom osobom!
Evo nekih zanimljivih primera:
Majkl je došao u Institut za istraživanje zvuka u zdravstvu u Ohaju, kako bi predstavio novi proizvod svoje firme. Pošto je pokazao veliko interesovanje za novu, bioakustičku metodu, poželeo je da vidi može li zaista da pruži sliku fizičkog stanja tela. Stručnjaci su analizirali Majklov glas. Vokalni otisak je otkrio da ima ozbiljan problem sa tiroidnom žlezdom, iako Majkl nije imao nikakve simptome. Da bi bio potpuno siguran, predloženo mu je da poseti svog lekara. Laboratorijski testovi urađeni nekoliko dana kasnije, nisu pokazali bilo kakve abnormalnosti. Majkl i njegov lekar su se našalili na račun nove tehnike i lakovernih ljudi, pa se svako vratio svome poslu zadovoljan što je sve u redu. Devet dana kasnije, Majkl je kolabirao nasred ulice. Njegov kolaps pratili su misteriozni simptomi koji su zabrinuli i iznenadili lekare. Otkucaji srca su bili drastično ubrzani, čovek se žestoko znojio, bio je uplašen, iritiran i dezorijentisan. Suočen sa zbunjenim ljudima u belim mantilima, Majkl se prisetio vokalnog testa. Na kraju je ustanovljeno da zaista ima ozbiljno oboljenje tiroidne žlezde, upravo kako je devet dana ranije otkrila analiza njegovog glasa.
Tokom leta je sedmogodišnja Endi, devojčica zaljubljena u čitanje, volšebno zaboravila da čita. Učiteljica je tražila da je roditelji prebace u specijalno odeljenje, ne bi li ponovo učila da čita. Endi je bila osramoćena i odbila je da ide u školu. Plakala je svakog dana, a kada nije plakala, pretvarala se da je bolesna.
Roditelji su je na kraju odveli na kliniku za bioakustiku, gde je podvrgnuta vokalnim testovima kako bi se utvrdilo postoje li biohemijski uzroci njenog problema sa čitanjem. Tokom ispitivanja, dok je bila izložena niskofrekventnom zvuku, Endi je bila u stanju sasvim jasno da pročita sve pred sobom bez ikakvog oklevanja. Testovi su ukazali na mogućnost da je Endi otrovana formaldehidom. Devojčica je prošla proces detoksikacije, pa je čak i njena učiteljica primetila iznenadnu promenu. Endi se vratilo samopouzdanje. Ponovo je postala vesela, inteligentna devojčica kakva je bila i ranije. Što je najbolje, ona ponovo može da čita!
Bob je bio advokat, ali iznad svega je bio ljubitelj motora. Pre pet godina doživeo je težak sobraćajni udes, pa su lekari predložili amputaciju noge. Kao strasni teniser, Bob je to odbio. Posle četiri godine fizikalne terapije, nada da će ponovo moći da hoda normalno je svedena na minimum. Donji deo njegove noge bio je nadut poput fudbalske lopte, Bob nije mogao da hoda pravo niti da savije članak noge. I njegova žudnja za bilo kakvim vežbanjem je iščilila. Bob je zatvorio svoju advokatsku kancelariju i vratio se kući roditeljima koji su živeli u malom gradiću u Ohaju. Imao je utisak da mu je život, onako kako ga je on zamišljao, zauvek okončan. U lokalnoj bakalnici Bob je sreo tenisera koji će ga kasnije upoznati sa tehnikom bioakustike sa kojom je eksperimentisao lokalni koledž. Posle dva meseca tretmana bioakustikom, Bob se vratio na teniski teren. Ponovo je mogao da hoda normalno, gotovo je mogao i da trči za teniskom lopticom. Otok je spao, a noga povratila mišićni tonus i sposobnost pokreta. Bob je ponovo otvorio svoju advokatsku kancelariju ali u rodnom gradu i u slobodno vreme trenira mlade tenisere lokalne srednje škole.
Ovi primeri predstavljaju samo mali deo informacija koje snimak glasa može otkriti. Oblast analize glasa, polazeći od ideje da su frekvence sadržane u ljudskom glasu holografske predstave stanja čovekovog zdravlja, veoma brzo stiču priznanja zbog svoje efikasnosti.
Istraživanja neprestano ukazuju da svaki mišić, jedinjenje, proces i struktura u našem telu poseduju frekventni ekvivalent koji se može izračunati matematički. To predstavlja osnovu koncepta da sposobnost tela za samoisceljivanje nastaje tokom interakcije frekvenci sa molekularnim signalima čitavog tela. Kada se među tim obrascima pojavi nesklad, javlja se bolest. Izlaganje tela tačno određenom niskofrekventnom analognom zvuku, rezultiraće uspostavljanjem nove harmonije a osoba će primetiti jasno vidljivo pokretanje procesa samoisceljenja.
Pored sklonosti da telo posmatra kao matematičku matricu, bioakustika uzima u obzir i ideju da se frekvencama mogu predvideti stanja bolesti i stresa pre nego što postanu očigledni na fizičkom nivou. Razvijeni su protokoli kako bi se identifikovali frekventni odnosi za rak, srčana oboljenja, artritis i sportske povrede, regeneraciju i usporavanje starenja. Proučavanje brojnih vokalnih otisaka omogućava istraživačima da prepoznaju očigledne markere frekvenci za različita stanja bolesti.
Kontrola čitavog tela na osnovu glasa je nova grana nauke. Nisu svi odgovori očigledni i dostupni, ali već postoji dovoljno informacija putem kojih se mogu definisati obrasci stanja bolesti. Dr Endi Vejl, dr Robert Bejker, dr Viljem Tajlis, dr Džoš Okman, dr Alfred Tomatis, dr Šeri Edvards i dr Ričard Gerber se, pored ostalih uvaženih profesionalaca, svi slažu da frekvenca i ritam kao različite forme energije, mogu biti važni aspekti za razumevanje i lečenje tela.
Analiza glasa, pored karakteristike da predvidi, postavi unapred dijagnozu i pruži procenu oštećenja tela, takođe je na dobrom putu da postane suštinski činilac regularne zdravstvene zaštite.
I baš kao što je duga nepotpuna bez punog spektra boja, telu je potreban pun spektar zvukova koje stvaraju odgovarajući skupovi harmonija da bi postiglo i održalo savršeno stanje zdravlja.
Dr Jovan Todorović