Na platnu čuvenog umetnika iz 1617. godine, prikazan je teleskop kakav u to vreme nije postojao…

Pronalazak koji svakako predstavlja simbol rađanja moderne nauke, za većinu naučnika je teleskop. Zabavna je, međutim, činjenica da se o razvoju ovog pronalaska zna neverovatno malo. I danas je potpuno nepoznato ko je uopšte izmislio teleskop.

Utoliko je zanimljivija priča Paola Molara i Pjerluiđija Selvelija sa Nacionalnog instiuta za astrofiziku u Trstu, da proučavanje slika Jana Brojgela Starijeg – flamanskog slikara iz perioda baroka koji je početkom 17. veka radio u Amsterdamu – baca novo svetlo na razvoj teleskopa. Pri tom su ova dva naučnika naleteli na pravu misteriju, jer je na jednoj Brojgelovoj slici prikazan teleskop keplerovskog tipa i to 15 godina pre nego što je takva sprava napravljena. Ili se bar tako do sada mislilo.

Iako razni pisci 16. veka opisuju „stakla pomoću kojih se vidi čovek na udaljenosti od nekoliko kilometara“, najranija praktična primena ove ideje se pripisuje holandskom optičaru Hansu Liperšiju koji je 1608. prijavio patent za spravu „kojom se vide stvari na daljinu kao da su odmah tu pored“.

Njegova patentna prijava je odbijena, navodno zbog toga što je slična ideja već bila poznata.

Molaro i Selveli su proučavali teleskope prikazane na pet Brojgelovih slika. Oni podsećaju da se zna da je Liperši jedan od svojih instrumenata poklonio nadvojvodi Albertu VII Habsburgu koji je bio izuzetno sklon filozofiji prirode. To je značajan podatak, jer je Brojgel bio Albertov dvorski slikar.

Molaro i Selveli kažu da je „špijunsko staklo“ prikazano na Brojgelovoj slici nastaloj između 1608. i 1612. godine, prvi ikada naslikani teleskop. Skloni su da u svojim pretpostavkama odu i dalje, pa veruju da je upravo to teleskop koji je Liperši poklonio Albertu VII.

Prvobitni teleskopi imali su konveksna sočiva objektiva i konkavne okulare. Ali je Johanes Kepler 1611. predložio bolji dizajn, prikazavši teleskop sa konveksnim okularom. Prednost ove sprave bilo je veće vidno polje i lakše osmatranje s obzirom da nije bilo potrebe da se oko bukvalno prilepi za okular. Mana sa kojom su astronomi bili prisiljeni da se pomire, bila je preokrenuta slika.

Keplerov teleskop je masovno napravljen tek mnogo kasnije. Prvi pomen takve sprave potiče iz 1631. godine. Ali evo misterije: Molaro i Selveli misle da je teleskop iz „Alegorije vida“, slike koju su 1617. zajedno naslikali Brojgel i Pjer Pol Rubens, u stvari Keplerov teleskop.

Oni nude i dva dokaza. Prvi je dužina instrumenta: Molaro i Selveli smatraju da je – kada se izvuku svi segmenti, teleskop dugačak 180 cm ili više. Keplerovi teleskopi su duži od Galilejevih teleskopa (potpuno pogrešan naziv, s obzirom da ih Galielo nije izmislio). Drugi dokaz je veličina okulara koja ograničava udaljenost oka od sočiva okulara. To bi imalo smisla samo ako je u pitanju Keplerov dizajn.

Pitanje je ko je napravio ovaj teleskop i čemu je služio. Teleskopi Keplerovog dizajna su postizali daleko bolje uvećanje nego njihovi rođaci Galilejevog dizajna. Znači da bi keplerovski teleskop pružio znatnu prednost svome vlasniku u odnosu na bilo koga drugog ko se bavi istraživanjem neba.

Naravno, u koliko bi se uopšte potrudili da gledaju u nebo. Da li je moguće da vlasnik jednog od najmoćnijih teleskopa na planeti toga vremena nikada nije usmerio ovu spravu ka nebu? I da li je, ne učinivši to, propustio šansu da stekne neku vrstu naučne besmrtnosti kakvu je kasnije, na primer, stekao Galileo?