U Boskastlu, na jugozapadu Engleske, postoji Muzej vradžbina, koji raspolaže najvećom kolekcijoj obrednih predmeta na svetu…
Bojite se da ste izloženi uticaju neke kletve? U tom slučaju, potrebno je da uzmete u ruke gvožđe, koje će preneti na vas svoju nesavitljitivost i snagu kojoj drugi ne mogu da naude, i operete glavu vodom. Dok voda teče preko glave, treba tri puta reći: “O Adonaju, oslobodi i učini zdravim tvog slugu”. Dok budete pri kraju trećeg puta, voda će se već sušiti na vašoj glavi…
Ovo je tek jedan u mnoštvu recepata kakvi se i danas čuvaju na jednom mestu, u Muzeju vradžbina (The Museum of Witchcraft) u Boskastlu, ribarskom selu i turističkoj atrakciji na severnoj obali Kornvola u jugozapadnoj Engleskoj. Otvorio ga je 1951. godine Sesil Vilijamson i hvali se time da ima najveću kolekciju veštičijih predmeta na svetu, koja zadire, vremenski i geografski, u ogroman prostor verovanja, magijskih obreda i radnji. Muzej je odoleo i velikim poplavama koje su Boskastl zadesile devedesetih godina prošlog veka (“nije to slučajno” – komentarisali su mnogi) i koje su mnoge ovde nazvale svojevrsnom “replikom potopa”. Voda je prodrla i u Muzej, prizemlje i podrum su bili preplavljeni, pa je posle povlačenje vode i mulja bilo neophodno obaviti kompletnu reastuaraciju. Zgrada je obnovljena, a izložbeni prostor doživeo kapitalne promene.
Veštičji oltar i kazan
Posetoci ovog neobičnog muzeja danas mogu i da nauče dosta o istoriji i praksi vradžbina i magije i vide predmete kao što su veštičji oltar i kazan, atame (magijski nož čija je svrha da usmeri probuđenu energiju i po pravilu se ne korist izvan kruga), pentakl, “Knjigu senki” (magijski udžbenik koji sadrži prizive, rituale, čarolije i slično; svaka veštica je po tradiciji morala da svojeručno ispiše “Knjigu senki” i čuva je u najstrožoj tajnosti), magijske lutke, ali i razne sprave koje su svojevremeno korišćene za mučenje veštica…
Muzej (za koji ulaznica staje oko 5 evra i godišnje ga poseti i po nekoliko desetina hiljada turista, ali i raznih istraživača koji se bave ovom oblašću) ima i biblioteku sa preko 3.000 knjiga, a i sam je objavio jednu povodom 70 godina postojanja, “Muzej vradžbina – magična istorija”, koja košta 30 funti.
“Poznata je priča o usudu koji je zadesio glumce Šekspirove predstave “Makbet”, koji su je igrali u Plajmautu. U sceni s vešticama koristili su autentični kotao koji je nekada bio vlasništvo veštice Majke Whitchale. Posle predstave, zla sreća nikako nije napuštala glumce, pa je vlasnik kotla užasnut tragičnim događajima koji nisu prestajali odlučio da se oslobodi nesrećnog predmeta.
Sve do 1982. godine mesto na kome je se nalazio kotao nije bilo poznato. Tek kada su istraživači sa metalnim detektorima špartali dolinom Čelston, gdje je bilo davno zatvoreno smetlište, kotao je iskopan i danas se nalazi u Muzeju u Boskastlu.”
Tako glasi priča o tek jednom od brojnih eksponata Muzeja vradžbina, u kome možete da vidite i recepte raznih napitaka i smeša, upoznati se sa magijskom upotrebom trava i bilja (ljuta paprika se, recimo, upotrebljava u čarolijama kojima se čuva vernost, za pojačavanje ljubavi i privlačnosti u vezama koje su se počele hladiti, a deluje i u čarolijama koje se koristi za otklanjanje uroka; pod zaštitom je planete Marsa i u elementu vatre), ali i naučiti osnove lihnomantije – proricanja sudbine na osnovu plamena triju istovetnih sveća postavljenih u trougao, ili ofiomantije – vračanja po pokretima zmije…
Muzej redovno organizuje i razne događaje, kao što je Dan magije, sa brojnim učesnicima, filmskim projekcijama, performansom. Česta su i predstavljanja novih knjiga, jer, kažu u Muzeju, interesovanje publicista i čitalaca za ovu tematiku ne jenjava i još uvek ima neistraženih tema i fenomena koji zaslužuju ozbiljnu analizu.
Svi veruju u veštice
– Fenomen je univerzalan. Neki stručnjaci su tvrdili da je u srednjem veku oko devet miliona osoba ubijeno jer je presuđeno da su se bavili magijom, odnosno da su vešci i veštice. Ali, i danas se sudi ljudima zbog ovakvih stvari. Verovanje u moć “heksa” – kletve veštica – ostaje, posebno u ruralnim oblastima sa jakim paganskim korenima, mada je okultizam u raznim oblicima već decenijama unazad popularan i u tzv. razvijenom svetu.
Oko 3.000 osoba, većinom žena optuženih za veštičarenje, linčovano je u Tanzaniji od 2005. do 2011. godine, kako je zvanično saopštio lokalni Centar za ljudska prava. Linčovale su ih njihove preplašene komšije, koje misle da se oni bave veštičarenjem. Tamo mnogi meštani veruju da vračanje stoji iza svake nevolje – od neplodnosti i siromaštva do neuspeha u biznisu, gladi i zemljotresa – upozorava Patriša Krauter, koja je predstavljajući knjigu povodom godišnjice Muzeja prenela i razne zanimljive detalje, recimo vezane za Džeralda Gardnera, koji se smatra osnivačem neopagansko-inicijacijsko-misterijske religije Vika.
I Džeraldina Beskin je na jednoj tematskoj večeri upriličenoj u Muzeju upozorila da su kazne za osobe za koje se veruje da se bave vradžbinama rigorozne. Navela je najnovije primere iz Šri Lanke i Saudijske Arabije, gde je, zbog optužbe da se bavila veštičarenjem – koja je, navodno, dokazana – Amina Bint Abdul Halim osuđena na smrt i pogubljena odsecanjem glave, u južnoj provinciji Al Džaf.
Opasnost od veštica se toliko ozbiljno shvata u ovoj bliskoistočnoj monarhiji – tradicionalnom savezniku i jednom od najvećih kupaca oružja iz SAD – da su knjige o Hariju Poteru tamo uveliko zabranjene. Saudijci su, štaviše, maja 2009. godine osnovali jedinicu za borbu protiv veštičarenja, podređenu Odboru za promociju vrlina i sprečavanje poroka, tamošnjoj verskoj policiji. Postoji i hotlajn na koji kraljevi podanici mogu da prijave čarobnjake. Na meti su astrologija, proricanje sudbine…
Kako saudijske vlasti dokazuju da je neko veštica? To ne mora da bude naročito teško i poprilično zavisi od “dobre volje” sudija. Visoki zvaničnik te zemlje saopštio je organizaciji “Hjuman rajts voč”, da nema pravne definicije veštičarenja – kako i bi, kad Saudijska Arabija nema krivični zakonik, već kadije tumače šerijatsko pravo sa prilično slobode. “Amnesti internešnel” tvrdi da se optužbe za veštičarenje “arbitrarno koriste za kažnjavanje ljudi, uglavnom na nefer suđenjima, zbog korišćenja prava na slobodu govora ili veroispovesti”.
Saudijske novine “Al hajat”, tako, tvrde da su vlasti u domu nesrećne Amine pronašle knjige o čarobnjaštvu, talismane i staklene čaše ispunjene tečnošću navodno korišćenom u magijske svrhe.
Muška zavera protiv ženskog roda
U Muzeju vradžbina, inače, vole da razjašnjavaju i mnoge zablude vezne za ovu oblast. Recimo, uprošćeno objašnjenje kako su progoni veštica bili muška zavera protiv ženskog roda.
Da to nije tačno pokazuju određeni regioni u Evropi, gde je pogubljeno više muškaraca, na primer na Islandu, u Estoniji, Finskoj, Normandiji. Zanimljiv je i podatak, koji ovde takođe možete da pronađete, da je u Norveškoj spaljeno pet puta puta više ljudi nego u znamenitom Salemu, koji se zbog najpoznatijeg lova na veštice iz 1692. koristi kao prototip za priče o vešticama.
Kao zanimljivost se ističe i kako je engleska reč veštica izvedena od anglosaksonskog glagola znati, pa bi se, prema tome, “veštičarstvo moglo tumačiti i kao svojevrsna potraga za znanjem i mudrošću, iz ličnih pobuda”.
Skotland jard je, inače, u poslednjoj deceniji zabeležio 83 slučaja varvarskog mučenja dece u Britaniji zbog isterivanja zlih sila iz njih, a sve pod uticajem verovanja koja su emigranti poneli sa sobom iz Afrike, Azije i sa Kariba. Poslednji slučaj je bio vezan za 28-godišnjeg Erika Bikubija koji je do smrti mučio tamnoputog petnaestogodišnjaka Kristija Bamua, a nezamislivo nasilje trajalo je četiri dana.
Inače, poslednja osoba zvanično proganjana na osnovu britanskog akta o vešticama iz 1735. bila je kontraverzni medij Helena Dankan, koja je 1944. godine odležala devet meseci u zatvoru. Ona i njena tri pomoćnika bili su optuženi da su potpisali Ugovor sa đavolom i da su “prizivali duhove pokojnika kako bi s njima komunicirali…” Ovaj član britanskog Zakona je ukinut 1951. godine.
Nekako je u to vreme počela i priča o Muzeju vradžbina u Boskastlu, koja je u međuvremenu načela i osmu deceniju.