Kada se 1968. godine pojavila prva knjiga Eriha fon Denikena, dočekana je sa podsmehom – danas se čak ni najortodoksniji naučnici ne smeju Denikenovim teorijama…

Jedna intrigantna teorija zaokupila je pažnju čitave svetske javnosti te 1968. godine. Dve verzije jedne nove hipoteze pojavile su se u štampanom obliku, hipoteze koja je tvrdila da su napredna vanzemaljska bića posetila Zemlju u dalekoj prošlosti i da su tim posetama postavljeni temelji zemaljske religije.

Švajcarac Erih fon Deniken, koga ponekad nazivaju i ocem teorije o drevnim astronautima, objavio je knjigu “Kočije bogova”, popularišući argument da su drevni vanzemaljci imali kontakte sa primitivnim ljudima. Grk poreklom ali rođen u Švajcarskoj, pisac i televizijski voditelj Đorđo Cukalos koga gledamo u popularnoj TV seriji “Drevni vanzemaljci” na Histori kanalu, danas je direktor Denikenovog Centra za istraživanje drevnih astronauta.

Američki prezbiterijanski sveštenik, prečasni Beri Doning, takođe je te 1968. godine istraživao vezu između NLO i religioznih ubeđenja. Njegova knjiga “Biblija i leteći tanjiri”, predstavlja temelj hipoteze o biblijskim perspektivama NLO fenomena.

Po Denikenovoj teoriji, naši primitivni preci su vanzemaljske posetioce zamenili za bogove i iz te greške je proistekao čitav novi sistem verovanja u natprirodno. Sa druge strane, prečasni Doning tvrdi da su neki od takozvanih vanzemaljaca zapravo božiji anđeli ili božanski glasnici poslati na Zemlju. Jedan od njih mogao je biti i Isus Hrist.

Između ta dva različita stava, pojavio se čitav dijapazon priča počevši od Anunakija – grupe sumerskih i vavilonskih božanstava koji su navodno stvorili čovečanstvo, preko NLO incidenta u Rozvelu 1947, pa sve do najnovijih poput one o navodnom licu na Marsu.

Teorija o drevnim vanzemaljcima govori da su vanzemaljski posetioci bili napredna smrtna bića koja su evoluirala u okviru Darvinove prirodne selekcije, pa stoga ne mogu biti bogovi. Nasuprot tome, biblijska ufologija tvrdi da su neki nebeski posetioci večna bića koja je stvorio Bog, koji možda vodi u svemiru rat protiv agresivnih vanzemaljskih entiteta.

Po striktnoj definiciji, bog je ništa drugo do besmrtno biće. Antropologija navodi da su u širokom vremenskom rasponu postojali životinjski bogovi, humanoidni bogovi, bogovi duhovi i totemski bogovi. U gotovo svakom slučaju, smatrali su ih večitim bićima.

Bogovi mogu da iskuse smrt, bol i ljudske strasti, ali ih smrt neće zadržati. Nisu svi bogovi dobri i od pomoći čovečanstvu. Univerzalna premisa dervnih bogova bila je „generacijski pomak“ ili prenos suvereniteta sa roditelja na dete. U nekim slučajevima, ljudi su nagrađivani besmrtnošću i tako postajali bogovi koji su mogli da se plode sa drugim brogovima.

Američki naučnik i zagovornik futurističkog pokreta singulariteta, Rej Kurcvel, tvrdi da će ljudi postati besmrtni u sledećih dvadeset godina zahvaljujući nanotehnologiji koja će omogućiti zamenu dotrajalih vitalnih organa. Tehnološki singularitet je termin koji je iskovao pisac naučne fantastike Vernor Vindž. Odnosi se na stvaranje kompjutera pametnijih od ljudi koji razvijaju sopstveni intelekt. Transhumanisti inače zagovaraju poboljšavanje ljudskih kapaciteta putem napredne tehnologije.

Čudno, ali drevni bogovi nisu opisivani kao neuništivi supermeni kakve bi dečija imaginacija naših predaka mogla da stvori. Umesto toga, bogovi su povremeno umirali, ali bi veoma brzo bili ponovo „zakrpljeni, sklopljeni“ ili vaskrsnuli, baš u skladu sa Kurcvelovim tvrdnjama da će se u posthumanističkom svetu vitalni organi regenerisati zahvaljujući tehnologiji.

Ako su članovi vanzemaljske civilizacije zaista postali besmrtni zahvaljujući naprednoj tehnologiji, onda su oni – po striktnoj definiciji – ništa drugo do bogovi. Denikenova hipoteza naglašava da su vanzemaljski posetioci naučili primitivne ljude tajnama astronomije, geometrije, pa čak i konstrukcije monolita. Ali zašto nas nisu naučili razlici između izmišljenih bogova i živih vanzemaljaca? Možda su večna bića namerno želela da ih ljudi tretiraju kao bogove ili anđele, kako bi ukazali na buduću besmrtnost čovečanstva.

Američki fizičar japanskog porekla Mičio Kaku, podelio je naučnu potragu za mogućim vanzemaljskim civilizacijama na civilizacije Tip I, II, III i IV. Ovde, na Zemlji, približavamo se ulasku u Tip I civilizaciju, koja upravlja resursima čitave planete. Ali još uvek nismo dostigli taj nivo.

Trenutno nam zloupotreba nuklearnog oružja i svemisrke raketne tehnologije pruža status zastrašujuće opasnosti po svaku okolnu planetu. To bi moglo pokrenuti preventivnu reakciju hipotetičke Tip II civilizacije koja kontroliše energiju čitavog solarnog sistema.

Tip III civilizacija kontroliše energiju čitave galaksije. Takva civilizacija koja nije neophodno bazirana na molekulima ugljenika, predstavlja superljudski intelekt koji nam može delovati isto toliko zbunjujuće koliko i svet arhanđela.

Tip IV civilizacija kontroliše stvaranje univerzuma big bengom. Njihova nadmoćna i ni sa čime uporediva inteligencija se ponekad naziva i kvantnim replikatorom ili, kako ju je jednom nazvao astrobiolog Pol Dejvis, Q-život. Predstavlja vrhunski božiji um ljudske psihe i naseljava singularitet mutiverzuma. Postojeći van dimenzija vremena, ta civilizacija šalje niti informacija milijardama godina unazad u prošlost, uspostavljajući tako inicijalne uslove za big beng. Američki fizičar Ronald Malet je pomoću Ajnštajnovih jednačina opisao skretanje vremena kružnim laserskim zracima. Tip IV civilizacija nikada ne prestaje da stvara nove univerzume.

Pisac Majkl Talbot (“Holografski univerzum“) razrađuje dalje teoretski model realnosti, naglašavajući da je fizički univerzum srodan džinovskom hologramu. Posle razmatranja rada fizičara Dejvida Boma i neuropsihologa Karla Pribrama koji su obojica, nezavisno jedan od drugog, stigli do holografske teorije kao modela univerzuma, Talbot tvrdi da je naše postojanje holografska sličnost sa „glavnim hologramom“ koji projektuje inicijalne uslove na sam big beng.

Singularitet big benga replicira svoju sliku u kopiju singulariteta – samogravitirajućih fraktala, od kojih svaki ima holografsku sličnost inicijalnih uslova. Ako je tako, moglo bi ispasti da su bilo koji bog ili vanzemaljska civilizacija sa kojima smo se u prošlosti ili sadašnjosti susreli, holografski duplikat nas samih na pragu besmrtnosti.