Kompozitor Režo Šereš, Jevrejin rođen u Mađarskoj, komponovao je u Parizu 1932. godine klavirsku melodiju u c-molu koju je nazvao “Kraj sveta” (Vége a világnak). Bila je to pesma krajnjeg očaja koja je govorila o ekonomskoj krizi i porastu antisemitizma u Evropi i njegovoj domovini – Mađarskoj.
Pesma je bila toliko mračna da je pesnik Laslo Javor predložio da prepravi tekst u priču o smrti voljene osobe, zbog čega autor pokušava da izvrši samoubistvo. Nova verzija nazvana je “Tužna nedelja” (Szomorú vasárnap), a Režo ju je izveo u kafani “Kis Pipa” (omiljenoj među jevrejskom nižom klasom). Melodija je postala hit i ubrzo je snimljena, postavši svetski poznata. Međutim, u roku od tri godine, postala je poznata i po talasu samoubistava koja su navodno bila povezana s njom.
Prva samoubistva su zabeležena 1936. godine. Časopis “Time” izvestio je 30. marta da je epidemija počela u februaru kada je obućar Joseph Keller citirao stihove pesme u oproštajnoj poruci. Od tada, novinari su objavili uznemirujuće izveštaje – dvoje ljudi izvršilo je samoubistvo dok su slušali muzičare koji su je svirali; obešeno telo ležalo je pored gramofona na kome se vrtela ploča sa ukletom pesmom; žena je pronađena utopljena u Dunavu držeći notes sa notama “Tužne nedelje” u rukama. U roku od tri meseca, zabeleženo je 17 samoubistava povezanih sa ovom pesmom.
Ubrzo se pojavilo više slučajeva i na drugim geografskim širinama. “Njujork tajms” izveštava da se 6. aprila 13-godišnji dečak obesio sa kopijom stihova u džepu u Mičigenu…
Američki producenti nisu bili zabrinuti, naprotiv, naslutili su izvanrednu priliku da zarade još više i 1941. odlučeno je da se “Tužna nedelja” snimi sa tekstom izmenjenim na kraju. Umesto tragičnog samoubistva, dodat je stih u kome se kaže da je cela drama bila samo san. Ova nova verzija je snimljena sa fantastičnim glasom Bili Holidej i već popularna evropska pesma je postala slavna na međunarodnom tržištu pod novim imenom „Gloomi Sunday“.
Ali kako se slava pesme povećala, tako se povećavao i broj samoubistva. U Nemačkoj se devojka bacila u reku, u Rimu se muškarac obesio pošto je slušao „Gloomi Sunday“, na Menhetnu je starac skočio sa nebodera nakon što je melodiju svirao na klaviru, a u Londonu je žena uzela celu flašu barbiturata nakon što je čula pesmu na BBC radiju…
Ovaj događaj je doveo do toga da BBC zabrani emitovanje pesme pod izgovorom da je „narušila volju za borbom“ usred Drugog svetskog rata. Sama Bili Holidej je prestala da je peva, jer je tvrdila da se zbog toga osećala duboko tužno i loše.
Bilo je glasina da su emiteri u Francuskoj i Sjedinjenim Državama sledili primer Bi-Bi-Sija. Ali dok se ovo dešavalo napolju, u Budimpešti, nacisti su uhapsili Režea Šereša zajedno sa njegovom porodicom i primorali ga na prinudni rad. Dok mu je majka umrla u logoru, Režo je preživeo jer ga je neki oficir prepoznao kao kompozitora popularne pesme, omogućivši mu da pobegne i zaposli se u cirkusu. Režo je tamo ostao bez ruke. Oteran u siromaštvo, razočaran komunizmom i uronjen u depresiju, 11. januara 1968. Režo je skočio kroz prozor.
U tom činu je teško povređen i hitno je prebačen u bolnicu u Budimpešti. Mnogi tvrde da je kletva okončana u tmurnu nedelju 13. januara kada je njegovo telo pronađeno obešeno u njegovoj bolničkoj sobi.
I uprkos prokletstvu koje je okružuje, pesma (čiju je zabranu ukinuo BBC 2002.) je hit koji je snimila duga lista zvezda, od Sare Brajtman do Šined O’Konor i Reja Čarlsa…
Iako je za skeptike veliki deo mita nastao zbog senzacionalizma štampe, postoji teorija da je to bio tzv. Verterov efekat (epidemija samoubistava imitatora koju podstiču mediji). Kao što je sociolog Emil Dirkem rekao 1897. godine – samoubistvo je društveni fenomen, a ne individualni. Urbana legenda koja se stvarala oko pesme je bila samo još jedan faktor koji je doprineo raspoloženju miliona ljudi u bedi, ratu, političkoj nestabilnosti, ekonomskoj krizi i žalosnom mentalnom zdravlju tog vremena, koji su zajedno stvarali stanje koje bi se moglo definisati kao – prokletstvo…
Ili, ipak, ovaj fenomen izmiče racionalnom objašnjenju?
U svakom slučaju, ako je slušate, ovu pesmu slušate na sopstveni rizik…