Arheolozi su otkrili mlađu sestru Stounhendža, i to samo kilometar ipo od čuvenog spomenika! Praistorijski krug otkopan je u velikoj tajnosti i predstavlja jedno od najznačajnijih otkrića iz praistorisjkog perioda u poslednjih nekoliko decenija.

Arheolozi su ga nazvali Bluhendž, po boji 27 džinovskih velških kamenova koji su nekada stajali u tom krugu, a kojih danas nema.

Ovo otkriće je ponovo pokrenulo kontroverzu oko toga kako je Stounhendž sagrađen i čemu je služio.

Bluhendž je podignut pre 5.000 godina, otprilike u isto veme kada su počeli radovi na Stounhendžu. Pri tom, izgleda da je Bluhendž manja verzija Stounhendža. Dva kamena kruga su stajala jedan kraj drugog stotinama godina, pre nego što je Bluhendž razmontiran. Arheolozi veruju da su plavi kamenovi iskorišćeni kako bi se, tokom brojnih obnova, povećao Stounhendž.

Ritualna staza

Profesor Tim Darvil sa univerziteta u Bornmautu, ekspert za Stounhendž, kaže: „Otkriće Bluhendža samo dodaje težinu priči o Stounhendžu. Mislili smo da znamo sve o njemu, ali tokom poslednjih nekoliko godina se ispostavilo da čak i nama tako poznat lokalitet predstavlja pravi izazov, koji tek treba istražiti i razumeti. Ne bi me iznenadilo da otkrijemo još krugova.“

Sve što je ostalo do 18 metara širokog Bluhendža su rupe u kojima je nekada stajalo 27 džinovskih kamenova. Komadići plavog kamena otkriveni u tim rupama identični su plavom kamenju koje postoji u Stounhendžu.

Monstruozno veliki kameni džinovi teški po 4 tone svaki, napravljeni su od pegavog dolorita – hemijski promenjene vulkanske stene tvrđe od granita – isklesanog u nedrima planine Preseli u Pembrokširu. Zatim su kotrljani, vučeni i prevoženi više od 320 kilometara do obale na reci Ejvon u Viltširu.

Kada su uspravljeni, kameni blokovi su zatim polirani sve dok nisu poprimili tamno plavu boju sa srebrnim pegama, tako sličnu noćnom nebu. Bluhendž se nalazi na kraju „Avenije“ – ritualne staze koja povezuje Stounhendž sa rekom Ejvon.

Stounhendž je građen i obnavljan tokom 600 godina u tri glavne faze. Tokom prve faze koja počinje 3000.g.p.n.e. je napravljen jarak sa kružnom ivicom u kojoj je kasnije iskopano 56 rupa za drvene stubove ili kamenove. Oko 2600.g.p.n.e. mesto je transformisano u dva kruga za 82 kamena doneta iz velških planina. Zatim su, 150 godina kasnije, drevni Briti podigli sarsene – silikatne krečnjačke kamenove od 50 tona, isklesane u kamenolomu u Marlborou, udaljenom 40 kilometara odatle.

Plavi kamenovi su iskopani i drugačije razmešteni, a pomoću sarsena je stvoren danas nam poznati izgled Stounhendža. Ali ovo novo otkriće menja takvo dosadašnje viđenje istorije, nagoveštavajući da su tvorci Stounhendža prvobitno sagradili dva kruga – jedan sa 56 kamenova u Stounhendžu i drugi sa 27 u Bluhendžu. Kamenovi iz manjeg kruga su na kraju inkorporirani u veći krug.

U čast Sunca i Meseca

Bluhendž je otkrio profesor Majk Parker Pirson sa univerziteta u Šefildu. On smatra da su ova dva spomenika bila deo rituala života i smrti.

Džulijan Ričards, arheolog i voditelj u TV seriji „Upoznajte pretke“ koja se emituje na TV BBC2, smatra da se tako nešto ni u kom slučaju ne može tvrditi sa sigurnošću. „Ko god kaže da ima odgovor na pitanje čemu je Stounhendž služio, po mom je mišljenu malo previše samouveren. Ako pomislite da je Stounhendž podizan, korišćen i modifikovan tokom 1.400 godina, onda je sasvim verovatno da je i upotrebljavan u različite svrhe“, naglašava Ričards.

Profesor Džofri Vejnrajt koji je otkrio odakle su iz Velsa dopremani džinovski kameni blokovi u Stounhendž, zajedno sa profesorom Darvilom smatra da je otkriće Bluhendža od izuzetne važnosti, jer se savršeno uklapa u sliku ceremonijalnih spomenika koji obuhvataju i Stounhendž.

„Stounhendž više nije usamljen, on je sada deo okruženja koje dobija dublji značaj“, kaže Vejnrajt.

Ljubitelji praistorije će morati da sačekaju objavljivanje detaljnog izveštaja o otkriću Bluhendža.

Tvorci Stounhendža, svedoci prelaska kamenog doba u bronzano, bili su farmeri i živeli su u malim selima, u kolibama pletarama oblepljenim blatom i glinom. Ljudi su poljoprivredom počeli da se bave pre najmanje 1.000 godina, a graditelji Stounhendža su bili vešti poljodelci koji su uzgajali pšenicu i ječam i gajili svinje i ovce. Neki naučnici veruju da su ovi ljudi pravli jabukovaču i pivo, da su mleli pšenicu i od brašna pravili hleb i kolače. Uprkos tome, njihova ishrana se mahom zasnivala na divljem voću, grašku, sočivu, orasima i medu. Nosili su ogrtače i košulje od kože, vunene nazuvke na nogama i jednostavne cipele od kože omotane kanapom. Niko ne zna koje su bogove poštovali, ali ravnanje Stounhendža po solsticijumu ukazuje da su Sunce, a možda i Mesec, ovim ljudima bili veoma važni.

Desetine teorija su pokušale da objasne namenu Stounhendža. Evo najpoznatijih:

Život i smrt

Najmanje 52 tela su kremirana i sahranjena u Stounhenžu. To je navelo neke stručnjake na zaključak da je čitavo mesto korišćeno za sahrane. Tela su u zoru, čim izađe sunce, nošena iz obližnjeg Vudhendža – kruga drvenih stubova koji je prestavljao život – rekom Ejvon do procesijske, ritualne avenije ka Stounhendžu – simbolu smrti. Ceremonija koja se završavala u sumrak, uključivala je i veliku gozbu u Vudhendžu, kojom se obeležavao zimski solsticijum.

Lečenje

Stounhendž je bio drevni medicinski centar. Tvorci kamenog kruga su verovali da plavi kamen iz Velsa poseduje magijske moći. Ljudski ostaci pripadaju bolesnicima koji su u Stounhendžu potražili isceljenje.

Kalendar i opservatorija

Kameni blokovi su poređani tako da odgovaraju zimskom i letnjem solsticijumu – najkraćem i najdužem danu u godini. U vreme zimskog solsticijuma sunce zalazi između najvećih kamenova centralnog luka. Mesto se možda koristilo za predviđanje eklipsi i označavanje lunarnih ciklusa.

Magija

Džofri od Monmauta, hroničar iz 12. veka, zapisao je da je čarobnjak Merlin doneo uspravne kamene blokove u Englesku sa planine Kilarus u Irskoj. On tvrdi da su kamenje u Irsku prethodno doneli džinovi koji su poznavali njegovu isceljujuću moć.

Lej linije i vanzemaljci

Nju Ejdž vernici smatraju da je Stounhendž centar mističnih linija energije koje presecaju Britaniju, takozvanih lej linija. A zagovornici postojanja vanzemaljskog života tvrde da je Stounhendž bio sletište za leteće tanjire sa drugih planeta.