Ovo malo čudo tehnike gori već 120 godina, ima i svoj klub obožavalaca koji broji nekoliko hiljada ljudi.

I dok pravila EU zabranjuju domaćinstvima da koriste tradicionalne sijalice sa vlaknom, ovo takozvano „Stogodišnje Svetlo“ gori bez prekida od 1901. godine. Sijalica je ponos vatrogasne stanice broj 6 iz gradića Livermor na severu Kalifornije. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najduže vreme tokom koga je sijalica bila isključena iznosi samo nedelju dana.

Ljudi dolaze iz svih krajeva sveta da bi je videli. Sijalicu je napravio Adolf Šalet, čovek koji se sa čuvenim Tomasom Edisonom nadmetao ko će stvoriti najbolju sijalicu na svetu.

Uprkos zadivljujućem dizajnu za to doba, Šalet nikada nije postigao uspeh kao njegov rival, iako je sijalica koju je napravio dokazala da može da izdrži mnogo višu voltažu od Edisonove.

Današnji čuvar sijalice, vatrogasac Stiv Bun, kaže da tajna „Stogodišnjeg Svetla“ leži u dobrom i kvalitetnom inženjerstvu iz prošlosti. „Definitivno više ne prave ovakve sijalice, a to je siguran pokazatelj koliko su mnoge stvari u prošlosti bile bolje. Čovek koji je napravio ovu sijalicu, Adolf Šalet, bio je veoma ozbiljan i učen. On je učestvovao u javnom eksperimentu, zajedno sa nekoliko svojih rivala uključujući i Edisona. Sve sijalice su testirane tako što je voltaža neprestano povećavana. I sve su eksplodirale osim Šaletove, čija je svetlost samo postajala jača. Voleo bih da sam to video! Ova mala sijalica je svetlela kada su moji baba i deda još bili klinci. Zapanjujuće!“

Vatrogasci iz stanice broj 6 tvrde da je Šalet jednostavno napravio bolje vlakno od Edisona, ali nije imao njegov smisao za ono što bismo danas nazvali marketingom. U Livermoru je formiran i komitet za čuvanje sijalice, koji smatra da je njena vrednost neprocenjiva. Uprkos tome, neimenovani bogati kolekcionar je nedavno za nju ponudio 50 000 dolara i bio odbijen.

Sijalica iz Livermora je model Šelbi, koji je prvi put dizajnirala kompanija Šelbi Elektrik krajem poslednje decenije 19. veka. Prvi put je postavljena u garažu za vatrogasna vozila u ulici L 1901. godine. Ubrzo potom je prebačena u glavnu vatrogasnu stanicu Livermora. Zatim je 1903. preseljena zajedno sa inventarom u novosagrađenu vatrogasnu stanicu broj 1, na uglu ulica Prve i Mekleod i preživela renoviranje te stanice 1937. Tada je bila isključena čitavih nedelju dana. Tokom prvih 75 godina je bila priključena direktno na gradski vod od 110 volti, a ne na pomoćni generator.

U pratnji policije i svih vatrogasnih posada grada pod komandom kapetana Kirbija Slejta, sijalica je 1976. preseljena na sadašnju lokaciju, u vatrogasnu stanicu broj 6. Zatim je prikačena na odvojeni izvor napajanja jačine 120V i od tada radi bez prekida.

Da nije u pitanju prevara, svedoče napisi u lokalnim novinama ali i ispitivanje koje su obavili inženjeri „Dženeral Elektrika“, dokazavši da je zaista reč o sijalici iz prošlosti. Podaci govore da ju je vatrogasnoj službi poklonio Denis Bernal, čovek koji je posedovao jedinu kompaniju za elektrodistribuciju u Livermoru.

Poboljšanu lampu sa užarenim vlaknom koju je izmislio Adolf Šalet je napravila kompanija Šelbi Elektrik. To je ručno duvana sijalica sa ugljenim vlaknom, približne snage 4 vata. Ista takva je postavljena u stanici broj 6 i bez prekida je gorela kao noćno svetlo u garaži sa vatrogasnim cisternama.

Sijalica iz Livermora je i zvanično proglašena najstarijom sijalicom na svetu u Ginisovoj knjizi rekorda. Ljudi iz Riplijevog „Verovali ili ne“ su je testirali 1972. godine i proglasili je autentičnom, a to je potvrđeno i deklaracijom predsednika SAD, Kongresa, Senata, Državne Skupštine i kompanije Šelbi Ohajo. Ginisova knjiga rekorda i Riplijeve knjige su ponovo potvrdile njenu autentičnost 2007. godine.

Druga najstarija sijalica na svetu je upisana u Ginisovu knjigu rekorda 1970. Prema podacima, nju je postavio 21. septembra 1908. godine pomoćni pozorišni radnik Bari Burk u operi Bajers u Fort Vortu u Teksasu, zamenivši prethodno pregorelu sijalicu. Ta ista sijalica još uvek gori. Zgrada opere je preimenovana u Palas Teatar i od tada je ova sijalica poznata kao Sijalica iz Palasa. Danas se nalazi u muzeju Stokjards. Još uvek je upaljena, a u septembru 2008. je proslavila 100 godina trajanja.

Treća najstarija sijalica se nalazi u jednoj njujorškoj gvožđari od 1912, ali nije poznato da li još uvek funkcioniše. Četvrta sijalica je postavljena 1926. u vatrogasnoj stanici u gradu Mangum u Oklahomi. Još uvek radi i to bez prekida. Peta po starosti je sijalica u toaletu prodavnice elektro aparata Martin i Njubi u Ipsviču, Engleska. Potiče iz 1930. godine i gorela je bez prekida sve do januara 2001. godine.

Grad Livermor i tamošnja vatrogasna stanica, trenutno nemaju nikakvu posebnu ideju šta uraditi sa najstarijom sijalicom na svetu kada zbog starosti ona jednostavno prestane da funkcioniše. Riplijeva organizacija je zainteresovana da je dobije za svoj muzej. A dok se to ne dogodi, sijalica će i dalje osvetljavati garažu vatrogasne stanice broj 6.