Ne postoji standardna definicija i odgovor na pitanje šta je tačno zločinački vampirizam, pa se ovaj termin prililčno slobodno upotrebljava. Na primer, serijski ubica iz Kanade Vejn Kliford Boden nazvan je “vampir-silovatelj”, jer je zubima odgrizao grudi svojim ženskim žrtvama.
Da bi se neki zločin smatrao “vampirizmom”, izgleda da je potrebno da sadrži elemente namernog, nasilnog ispijanja krvi žrtve od strane napadača. SAD u svojim kriminalnim dosijeima imaju popriličan broj vampirskih zločinaca, uključujući sadiste, sataniste i ludake. Za sadističke vampire, pijenje krvi može biti izraz superiornosti i totalne kontrole nad drugom osobom. Takođe, može biti i napadački čin praćen silovanjem, mučenjem, ubistvom, nekrofilijom i kanibalizmom.
Vampirizam je bio tek obična sitnici na spisku zločina Alberta Fiša. Godine 1911. on je pomoću brijača iseckao na trake zadnjicu svoje devetnaestogodišnje ljubavnice i pio njenu krv, a onda makazama kastrirao muškarca koji joj se udvarao. Sedamnaest godina kasnije, 1928. Fiš je oteo desetogodišnju Grejs Bad i prerezao joj vrat, a njenu krv sakupio u praznu konzervu. Kako je kasnije izjavio, otkrio je da ga topla krv guši, pa je prestao da pije Grejsinu krv posle tri, četiri gutljaja. Zatim je devojčicino telo raskomadao i od toga sebi skuvao paprikaš.
Džon Kračli zaista zavređuje tituli “vampir-silovatelj”. Godine 1985. je oteo devetnaestogodišnju stoperku i sledeća 22 sata je silovao bez prestanka. U pauzama joj je špricem vadio krv i pio je. Devojka je uspela da pobegne. U bolnici su ustanovili da je izgubila gotovo polovinu ukupne krve. Kračli je posle desetogodišnje zatvorske kazne pušten na slobodu, ali je veoma brzo prekršio uslovnu.
Pronađen je mrtav, sa plastičnom kesom čvrsto obmotanom oko glave. Nejasno je da li je reč o samoubistvu ili pogrešnoj autoerotskoj asfikciji (izazivanje seksualnog uzbuđenja gušenjem). Nikome nije pošlo za rukom da poveže Kračlija sa brojnim ubistvima. Često se selio, a žene su jednostavno nestajale kada god bi on bio u blizini.
Krv je moćni simbol snage, zdravlja i dugovečnosti. Ponekad, ovi atributi navode nestabilne ljude da se upuste u „vampirizam“.
Ričard Trenton Čejs zvani “vampir iz Sakramenta”, bio je paranoidni šizofreničar. Verovao je da će ispijanje krvi sprečiti sušenje i pomeranje njegovih unutrašnjih organa. Sve do 1978. godine, zadovoljavao se krvlju životinja. Onda je ubio šestoro ljudi tokom četvorodnevne krvave orgije, pio njihovu krv, sakatio ih i zabavljao se kanibalizmom i nekrofilijom.
Mark Sapington bio je ljubazan, naizgled savršeno normalan mladi čovek, koji je slušao glasove u svojoj glavi i pušio cigarete prethodno potopljene u tečnost za balsamovanje leševa. Prvi put je ubio ljudsko biće 2001. tokom pokušaja pljačke. Potom su mu glasovi sugerisali da na smrt izbode dva mladića i pije njihovu krv. Sapington je postao “vampir iz Kanzas Sitija”. Svoju poslednju žrvu je ubio, napio se krvi i usput pojeo delove njenog tela.
Trend zločinačkog vampirizma je veoma prisutan u obliku prinošenja žrtve i ispijanju krvi u brojnim sektama, satanističkim i „vampirskim grupama“.
Zastrašujuće, ali umesto izolovanih slučajeva, zločinački vampirizam u SAD postaje sve raširenija pojava.