Na meti prevaranata sve češće se nalaze doseljenici u najveću svetsku metropolu. Proročica je objasnila svojoj klijentkinji da su joj sina poseli demoni. Drugoj ženi je na ulicama Kineske četvrti u Njujorku prišao stranac i rekao da će joj kćer umreti za dva dana. Trećoj su objasnili da se njen mrtvi suprug javio sa onoga sveta i poručio da prenosiocu poruke preda hiljadu dolara u gotovini. „Tvoj sin će umreti u automobilskoj nesreći“, rečeno je jednoj drugoj, užasnutoj šezdesetpetogodišnjoj majci.

Svaki od ovih slučajeva je završen na isti način – žene su u platnene kese stavljale gomile novca i nakita i predavale ih potpunim strancima koje su tek upoznale, a koji su za sebe tvrdili da su duhovni iscelitelji. Svojim žrtvama su objasnili da će „novac i nakit“ biti blagoslovljeni kako bi se oterali zli duhovi koji prete članovima njihovih porodica, prizvala sreća ili izlečilo bolesno dete. Potrebno je samo da im predaju kese, oni će ih blagosloviti i odmah vratiti nazad, ali se kese izvesno vreme ne smeju otvarati dok je na delu zaštitna magija.

Principi prevare

Kada bi žrtve posle nedelju dana otvorile platnene kese, umesto novca, nakita i vrednih predmeta unutra su nalazile plastične boce sa vodom, bočice sirupa protiv kašlja i zrna pasulja.

Policija gotovo svakodnevno upozorava Njujorčane azijskog porekla da se paze prevaranata koji iskorišćavaju njihov tradicionalni strah od zlih duhova. Događalo se da stariji imigranti, posebno Kinezi, ostanu bez životne ušteđevine zahvaljujući svojim zemljacima sveže pridošlim iz Kine koji maksimalno koriste njihovo sujeverje i strahove. Samo za poslednjih šest meseci, više od dvadesetoro ljudi azijskog porekla je prijavilo krađu dragocenosti. Ponekad se radilo i o 10.000 dolara u gotovom novcu i mnogo više u nakitu. Od ovih žrtava je ukradeno novca i nakita u vrednosti od gotovo dva miliona dolara!

„Ti prevaranti poznaju kulturu i znaju kako da privuku pažnju žrtava i navedu ih na poslušnost“, kaže portparol njujorške policije Pol Braun. „Duhovnost jedne osobe drugoj osobi otvara mogućnost da je iskoristi i podstakne sujeverje, a onda je sve lako.“

Prevara ima više varijacija, ali su osnovi principi isti. Žrtvi, uvek ženi starijoj od pedeset godina, prilazi nepoznata osoba – obično mlađa žena, koja je pita da li zna gde može da pronađe tu i tu proročicu ili iscelitelja. Drugi stranac se ubrzo pridružuje razgovoru tvrdeći da zna gde se određeni iscelitelj nalazi i ubedi žrtvu da krene za njim. Igru zatim nastavlja „duhovni iscelitelj“, koji žrtvi ispriča priču da su ona ili neki član njene porodice pod uticajem zlih duhova i da je neophodno da mu donese sve svoje dragocenosti i novac u platnenoj kesi, kako bi ih blagoslovio i uklonio uticaj zlih sila. A zatim neprimetno zameni kese.

Organizovani krminal?

Slične prevare se odigravaju širom SAD, posebno tamo gde borave veće zajednice Azijata – u Bostonu, Sijetlu, Čikagu i na Havajima. U San Francisku su, na primer, prošle godine lopovi od šezdesetoro žrtava ukrali više od dva miliona dolara. Policija prevarante smatra delom organizovanog kriminalnog lanca i svakodnevno obaveštavaju građane kako da ih prepoznaju i kako da ne nasednu na prevaru.

Prevara je možda započeta u azijatskim zajednicama, ali se ubrzo proširila i na haićanske i latino zajednice u kojima takođe vlada krajnje nepoverenje u zapadnjačku kulturu i banke, pa se sve dragocenosti i novac čuvaju na skrivenim mestima u kući, objašnjava dr Alen Hilfer, direktor odseka za psihologiju medicinskog centra Majmonides u Njujorku.

„Sve ovo ima veze sa stavom da nije neophodno prihvatiti zapadnjačka sisteme verovanja vezane za magiju i prizivanje duhova i da se treba držati sopstvene tradicije i duhovnih verovanja. U mnogim slučajevima, ti su ljudi toliko izgubljeni u njima potpuno stranoj kulturi, da će se okrenuti bilo kome ko im ponudi nešto na jeziku koji razumeju.“

Detektivi u Njujorku, pogotovo u Kineskoj četvrti, Bruklinu i Menhetnu, krstare ulicama i lepe postere na mandarinskom i engleskom koji upozoravajući žene da se čuvaju prevaranata.

„To ne uspeva mnogo, jer je moć verovanja velika“, ističe Hilfer. „Osim toga, za ove žene je daleko manje strašna pomisao da u kesu stave novac i nakit nego da se suoče sa nekom monstruoznom, skupom i potpuno neshvatljivom mašinom tipa magnetne rezonance, na primer. Magija im je daleko manje zastrašujuća i daleko razumljivija.“

Njujorška policija tvrdi da u tom gradu nema velike kriminalne organizacije, već da su to grupe od troje do petoro prevaranata koje se često, čim zarade dovoljno, veoma brzo vrate u Kinu. Iako su uspeli da nekolicinu uhapse, vraćanje ukradenih vrednosti je prilično teško.

Ipak, čini se da je policijska kampanja pomogla jednoj šezdesetsedmogodišnjoj Kineskinji da se spase pljačke. Na ulicama Kineske četvrti srela je mladu devojku koja ju je upitala zna li gde može da nađe određenog lekara. Prišao je devojčin saučesnik i objasnio da on može da je odvede tamo. Zatim se pojavila treća žena koja je tvrdila da je doktorova rođaka. Ubedili su žrtvu da je prokleta. Ali umesto da ode kući i prikupi sve dragocenosti koje ima, žena sa početka ove priče je pozvala policiju. Policajci su postavili zamku i ubrzo uhapsili petoro prevaranata koji su od svoje žrtve dobili jedino kesu punu lažnog nakita.

Njujorški tužilac ih je optužio za pljačku. Petoro prevaranata su neposredno pre toga stigli iz Kine.