Čudne su teorije koje se pletu oko najskupljeg naučnog projekta u istoriji, ali sada više nije tajna na čemu su zaposleni najsposobniji naučni umovi! Fizičari su osmislili plan da se pomoću 27 kilometara dugog akceleratora čestica ukopanog nedaleko od Ženeve, pošalje hipotetička čestica po imenu Higsov singlet nazad u prošlost.

Priznaju da ima mnogo mogućnosti tipa „šta ako“ koje treba uzeti u obzir, uključujući i glavno pitanje da li Higsovi singleti uopšte postoje i da li se oni mogu stvoriti u mašini.

„Naša je teorija na dugom štapu, ali ona ne krši postojeće zakone fizike i ekperimentalna ograničenja“, izjavio je fizičar Tom Vejler sa univerziteta Vanderbilt.

Međutim, ako se pokaže da je ova teorija tačna, kažu naučnici, metoda se može iskorititi kao specifična vrsta pošte kojom će se slati poruke u prošlost i budućnost. Vejler i njegov kolega sa Vanderbilta, Čui Man Ho, opisali su svoju ideju i objavili je na istraživačkom vebsajtu Kornel univerziteta – www.arXiv.org. U međuvremenu, ideja je prihvaćena i na njenoj realizaciji se već radi!

Higsov bozon

Higsov singlet se vezuje za još jednu česticu koja postoji samo u teorijskoj fizici i još uvek nije dokazana, a to je Higsov bozon. Smatra se da ta čestica, koja je opet povezana sa Higsovim poljem, dodeljuje masu svim drugim česticama pa bi njeno otkriće pomoglo naučnicima da odgovore na pitanje zbog čega neke čestice imaju veću masu od drugih.

Potraga za Higsovim bozonom je bila jedan od glavnih motiva za izgradnju LHC.

Ako sudarač zaista proizvede Higsov bozon, po nekim teorijama bi mogao da istovremeno proizvede i Higsov singlet. Ta čestica, kaže teorija, imala bi jedinstvenu sposobnost da preskoči normalne tri demenzije prostora i jednu dimenziju vremena u okviru kojih mi živimo i uđe u skrivenu dimenziju za koju pojedini napredni fizički modeli tvrde da postoji. Putujući kroz skrivenu dimenziju, Higsovi singleti mogu ponovo stići do naših dimenzija prostor-vremena i to u tački koja je ili ispred ili iza vremena u kome su nastali.

„Jedna od najatraktivnijih stvari vezanih za ovakav pristup putovanju kroz vreme je što se izbegavaju svi veliki paradoksi“, tvrdi Vejler. „Pošto je putovanje kroz vreme ograničeno na ove posebne čestice nemoguće je, na primer, da se čovek vrati unazad kroz vreme i ubije jednog od svojih roditelja pre nego što se sam rodi. Međutim ako bi naučnicima uspelo da kontrolišu produkciju Higsovih singleta, onda bi mogli da pošalju poruku u prošlost ili u budućnost.“

Teorija M

Pravi test za ovu teoriju bilo bi ako LHC dokaže spontanu pojavu Higsovih singleta i produkata njihove razgradnje. Ukoliko uspe u tome, Vejler i Ho veruju da će to biti moguće zahvaljujući česticama koje putuju unazad kroz vreme i koje će se pojaviti pre sudara u kome su nastale.

Teorija je zasnovana na takozvanoj M-teoriji ili teoriji svega, koja pokušava da ujedini sile prirode i opiše sve u univerzumu. Zasnovana je na teoriji stringova i stavu da su sve čestice u osnovi stvorene majušnim vibracijama stringova.

Teorijski fizičari su razvili M-teoriju do tačke da se ona može prilagoditi svojstvima svih poznatih subatomskih čestica i sila, uključujući i gravitaciju, ali ona zahteva 10 ili 11 dimenzija umesto 4 koliko je nama poznato. To je dovelo do ideje da bi naš univerzum mogao biti nalik četvorodimenzionalnoj membrani koja pluta u multidimenzionalnom prostor-vremenu.

Prema tom stavu, osnovni gradivni elementi univerzuma su trajno zaglavljeni u membrani i ne mogu putovati u druge dimenzije.

Međutim, postoje određeni izuzeci. Neki naučnici smatraju da je gravitacija, na primer, slabija od drugih osnovnih gradivnih sila jer se širi u druge dimenzije. Još jedan mogući izuzetak jeste hipotetički Higsov singlet koji reaguje na gravitaciju ali ne i na bilo koju drugu od osnovnih sila.