Dr Marija Nilson sa univerziteta Gotenburg tvrdi da Kleopatra nije bila prvi i jedini faraon drevnog Egipta ženskog roda i da kruna koja ju je proslavila zapravo pripada kraljici Arsione II, koja je vladala 200 godina pre svoje mnogo poznatije naslednice.
Mnogi se istraživači slažu da je deifikacija kraljicu Arsione II učinila jednom od najvažnijih ličnosti Egipta. Božanski status ju je uzdigao na isti nivo kao boginje Hator i Izidu, pa je 200 godina posle svoje smrti bila i dalje poštovana i obožavana toliko, da je Kleopatra nosila upravo njenu krunu.
Kako je to već uobičajeno, postoji mnogo različitih interpretacija razloga tolikog uvažavanja krajice Arsione II, ali Marija Nilson sa već pomenutog švedskog univerziteta proučavala je njen istorijski značaj na osnovu krune koju je nosila i drevnih simbola kojima je kruna ukrašena.
Centralni deo njene teze je upravo kruna, a drevni reljefi pružili su joj dodatne detalje pomoću kojih je rekonstruisala sliku kraljice, način njenog odevanja, titulu koja joj je pripadala, bogove koje je predstavljala i još mnogo više.
Ta famozna kruna zvanično nikada nije pronađena, ali je prikazana na brojnim statuama. Iz drevnih egipatskih reljefa se može pročitati da je stvorena uz pomoć moćnih egipastkih sveštenika tako, da simbolizuje sve kvalitete kraljice.
Svojom tezom Marija Nilsen baca rukavicu u lice tradicionalnom verovanju da u kraljevskoj lozi vladara nije bilo mesta za žene regente, suprotstvaljajući se ujedno i pokušajima nekih istraživača da minimiziraju značaj kraljice Arsione II za njenog života.
“Zaključila sam da je Arsione II bila žena faraon i visoka sveštenica sa statusom jednakim vladarskom statusu njenog brata i ujedno muža. Ona je bila suvladar, a u rang boginja je uzdignuta ne posle svoje smrti, već za života. Ta kombinacija religije i politike je tajna njenog dugotrajnog uticaja na egipatsko društvo u celini.”
Kleopatra nije jedina koristila krunu kraljice Arsione II zbog njenog izuzetno važnog simbolizma. Muški potomci – a svi su nosili ime Ptolomej, iskoristili su je kao model za kreiranje nove krune namenjene boginji Hator kako bi se umilostivila i pomogla Egipćanima tokom građanskog rata. Ova teza je zasnovana na materijalu otkrivenom u Egiptu i mogla bi predstavljati dobar način da se bolje razumeju politički i religiozni razvoj zemlje. Takođe je i smernica da se u budućnosti detaljnije prouče krune egipatskih vladara i bogova kao simbola statusa, moći i razvoja umetnosti. Nilsonova ističe da je kreiranje krune kraljice Arsione II bio samo početak.