Moje studentske godine bile su lepe ali i teške. U vazduhu se osećao miris rata. Ekonomska situacija bila je katastrofalna.Trudila sam se da što pre položim sve ispite i dođem do diplome. Dva puta menjala sam stanodavce i kod trećih ostala do kraja studija.
Baka i unuka, da bi dopunile kućni budžet, izdale su mi sobu. Unuka je znala da gleda u karte. Kazala mi je da je to naučila od jedne žene. Ona bi poslagala svoje karte, zatim pogledala koji minut u njih i onda pogledom svojih krupnih zelenih očiju fiksirajući sagovornika, počinjala da priča. Meni je govorila:”Mogu da ti pričam tri dana, ali ti mi ništa ne veruješ.”
Nisam se mnogo obazirala na to šta mi je govorila, ali vremenom primetila sam da daje tačan opis ljudi u čijem sam društvu bila. Ja joj nisam o tim ljudima ništa pričala, niti sam ih spomenula. Tako mi je rekla da se čuvam plave žene u skupocenim kostimima, sa puno zlatnog nakita koja ima piskav glas.To je ličilo na moju profesorku rimskog prava. Nisam se mnogo obazirala na ovu njenu opomenu, koju bi mi svakodnevno ponavljala. Svi su pričali da je ta žena dobra prema studentima, Međutim, kada sam kod nje polagala ispit, bila je vrlo neprijatna prema meni, Posle ispita, moja mlađa gazdarica mi je samo rekla da mi je skrenula pažnju na tu osobu. Još je dodala da će profesorka završiti iza rešetaka.To se stvarno i desilo desetak godina kasnije.
Opisivala mi je drugu profesorku, njenu frizuru, boju glasa i rekla da ću njen ispit položiti sa visokom ocenom.To mi je pričala kada sam bila druga godina, a ta profesorka mi je predavala na četvrtoj godini i zaista sam kod nje dobila visoku ocenu.
Nikada joj nisam pomenula tatinog brata po ocu, a mog polu strica. Ona je i njega pomenula i opet dala preciznu sliku njegove naravi, karatera i izgleda. Započela je razgovor o mojoj široj familiji, pominjuči rođaku iz inostranstva, koja me uopšte ne posećuje. Kazala mi je da će doći kod mene kada budem uspela u životu i to je zaista tako bilo. Još se dobro sećam njenih reči: “Ti imaš veliku familiju, ali nisi sa njima bliska. Oni ti uvek okrenu leđa, kada si u nevolji.” Predvidela je da će otac da mi umre pre majke, što se zaista i dogodilo.Opominjala me je da se nikako ne lečim u bolnici u susednom mestu, niti da nekog svog tamo vodim na lečenje. Zaista, ko god bi od mojih najmilijih tamo završio na lečenju, živ se nije vratio.
Za moje studije je govorila: “Namučićeš se kao Isus, dok stigneš do diplome.” Zaista put do moje diplome bio je trnovit. U glavi mi odzvanjaju njene reči:”Bavićeš se ti i politikom.” Demonstrativno sam joj tada odgovarala:”Ja mrizim politiku i neću time da se bavim!” Da, i danas mrzim politiku i taj svet, ali sam imala neke neslavne političke izlete… Nikada neću zaboraviti te njene opise ljudi i događaja iz mog života, jer su jako presizni i temeljni.
Davno je sve to bilo, ali ipak kad se ostvare neka njena predviđanja ja se vrlo živo svega setim. Znam, samo jedno, da nikome nije naplaćivala gledanje u karte.Taj njen dar najbolje je opisao jedan njen poznanik: “Što ti Vanga kaže tako je. Možeš da joj veruješ ili da joj ne veruješ.” Od njega je zbog svog dara dobila nadimak “Vanga”. Svoj dar je koristila da ljude opomene kao da se ponašaju u nekim budućim situacijama i prema nekim ljudima….
Danijela Janković