Jedne sparne noći 1992. godine, službenik bezbednosti na aerodromu Kenedi u Njujorku, da bi prekratio vreme, odlučio je da se poigra kompjuterom putem kojeg se utvrđivao identitet putnika. U spisak je uneo ime Adolf Hitler i, na svoje iznenađenje, dobio sledeću poruku: „Tražen od FBI-a, ratni zločinac, blokirajte aerodrom!“

Reklo bi se možda da je u pitanju bio nečiji nemar, greška u ažuriranju podataka, jer bi nacistički zločinac u to vreme imao više od sto godina, ali napomena „tražen od FBI-a“, mora da dovede u dilemu – zašto bi Federalni istražni biro Adolfa Hitlera stavio na listu gonjenih osoba, ako je vrlo brzo nakon pada Berlina prihvaćena zvanična verzija da je vođa Trećeg rajha zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u bunkeru zvanom „Vučja jama“? Prema toj verziji, Eva Braun je samo popila otrov a Hitler je, osim što se otrovao, i pucao sebi u glavu. Njihove leševe saradnici su spalili, a ostatke tela vojnici Crvene armije pronašli su u blizini bunkera. Da bi se utvrdio identitet pokojnika, upoređeni su zubi iz donje vilice lobanje sa zubarskim kartonom koji je posedovao zubar Adolfa Hitlera i oni su se, navodno, poklapali.

Argentinski pisac, autor bestselera „Hitler u Argentini“ Abel Basti, međutim, došao je do podataka da je Ef-Bi-Aj (FBI), uprkos onome što se smatralo za činjenicu, za firerom imao raspisanu poternicu dugo godina posle Drugog svetskog rata. U poverljivom izveštaju od 8. avgusta 1947. godine, koji Basti navodi, specijalna služba SAD konstatuje da ne postoje ubedljivi dokazi da je Hitler mrtav i da zbog toga donosi odluku da pošalje agente u Španiju da ga traže!

U izveštaju doslovno piše: „Na osnovu dojave koju smo dobili 28. aprila 1947. godine, jedan ugledni španski lekar je priznao da se bavio lečenjem Adolfa Hitlera. Prema njegovim rečima, firer je imao problema sa zdravljem zato što je u to vreme uzimao stimulativne preparate, pa se suočio sa trovanjem organizma“.

Bilo je to dovoljno da nekadašnji argentinski rendžer i novinar krene tragom nacističkog zločinca, koji ga je odveo u njegovu domovinu, gde je još od 1978. godine slušao tvrdnje mnogih ozbiljnih i trezvenih ljudi koji su svedočili da je Adolf Hitler upravo tu proveo svoje poslednje dane!

Lobanja s rupom od metka pohranjena u arhivu u Rusiji, za koju se verovalo da pripada Adolfu Hitleru, potiče od nepoznate žene, utvrdili su pre nekoliko godina američki istraživači, čime je srušena do sada prihvaćena verzija o smrti nacističkog vođe. U brojnim Hitlerovim biografijama navodi se da je firer 30. aprila 1945, dok su Rusi bombardovali Berlin, odlučio da izvrši samoubistvo sa Evom Braun, i sve nedoumice oko njegovog kraja bile su, naizgled, u potpunosti raspršene kada je u Moskvi 2000. godine bio izložen komad lobanje na kojem se vidi rupa od metka!

DNK analiza na Univerzitetu u Konektiketu, međutim, pokazala je da deo lobanje koji je sovjetska tajna služba decenijama čuvala, zapravo pripada ženi mlađoj od 40 godina, čiji identitet nije poznat. Eva Braun umrla je, smatra se, u 33. godini, ali je samo popila otrov, tako da lobanja ne može biti njena. Televizijski kanal „Histori“ prikazao je nalaz u dokumentarnoj emisiji pod naslovom „Hitlerov beg“, i tako je priča o sudbini jednog od najvećih zločinaca od kada je sveta – praktično vraćena na početak.

Manje je poznato da su saveznici u Berlinu zatekli šest mrtvih Hitlerovih dvojnika, tako da je zabuna oko toga šta se dogodilo sa pravim firerom bila poprilična. Jedan od tih dvojnika čak je bio izložen u Magdenburgu, kao dokaz da je firer mrtav. Za izgorela tela koja su bila umotana u ćebad, bačena u jedan krater od bombe u bašti iza bunkera, polivena kerozinom i zapaljena, i pored svih pokušaja identifikacije, pa i brojnih svedoka koji su davali izjave o „poslednjim trenucima Adolfa i Eve“, nije se moglo sa sigurnošću reći da pripadaju Braunovoj i Hitleru, tako da se izvesno vreme ni Staljin, a pogotovo maršal Žukov, nisu ustručavali da sumnjaju kako je samoubistvo režirano, a da su oni našli utočište negde daleko od Berlina.

Sovjeti nisu odustajali od iskopavanja, i kao rezultat 1946. godine pronašli su „nedostajući“ deo lobanje sa rupom od metka. One nagorele posmrtne ostatke iz maja 1945. sahranjivali su tajno i preseljavali čak devet puta, dok ih najzad, 1970, nisu iz Magdenburga odneli u arhivu KGB-a u Moskvu, a zatim, iz nekog razloga, uništili 1973. godine, ostavivši samo sporni komad lobanje.

Nik Belantoni, arheolog sa Univerziteta Konektiket, putovao je u Moskvu da bi dobio deo koštanog tkiva i vlakna sa sofe na kojoj je par izvršio samoubistvo. Već na osnovu vizuelnog utiska, pošto su mu samo kratko vreme dozvolili da vidi lobanju, zaključio je da je kost isuviše tanka da bi pripadala muškarcu. „Nema izveštaja da se Eva Braun ustrelila ili da je neko u nju pucao kasnije. To bi mogao da bude bilo ko. Mnogo ljudi je tada ubijeno oko bunkera“, izjavio je naučnik.

Njegova koleginica, forenzičarka Linda Štrausbau, analizirala je uzorke metodom koji se koristi u kriminalističkoj laboratoriji i bila iznenađena malom količinom DNK, koja je bila dovoljna samo da se utvrdi da je reč o ženskoj osobi starosti između 20 i 40 godina. Da li je krv na sofi Hitlerova, ostalo je nerazjašnjeno jer nije moglo biti potvrđeno.

O tome kako se Hitler, zajedno sa Evom Braun i još nekoliko istaknutih nacističkih glavešina, našao u Španiji, Abel Basti smatra da ima dokaz u vidu dokumenta koji predstavlja spisak putnika koji su poslednjih dana aprila 1945. godine avionom iz Berlina prebačeni u tu zemlju. Bilo je to između 27. i 30. aprila, i specijalnim letom „Junkersa 290“ u Barselonu su osim firera, pored ostalih, stigli Martin Borman i Henrih Miler, a možda i Jozef Mengele i Adolf Ajhman.

Oko mesec i po dana firer se odmarao na imanju u blizini Barselone, ali već od 1. maja 1945. na spisku zaposlenih u rezidenciji generala Franka u Madridu pojavljuje se tajanstveni „baštovan“ po imenu – Adi Lupis. Basti objašnjava da je Adi skraćenica od Adolf, a Lupis je prevod pseudonima „Volf“ koji je Hitler često koristio. Zašto Volf (Vuk) – zato što ime Adolf vuče koren od germanskog imena „Athavolf“, što znači „Plemeniti vuk“. A baštovan? Logično je, pošto je vođa Trećeg rajha bio strogi vegetarijanac, a uz to i osvedočeni ljubitelj prirode, da je prilikom izbora „zanimanja“ težio baštovanstvu, a ne da bude, makar i na papiru, kuvar, sobar ili slično.

Kako je Hitler mogao sakriti svoj karakterističan izgled, kada u ono vreme tehnika plastičnih operacija nije bila razvijena? Mnogi smatraju da je za to bilo dovoljno da obrije brkove i da promeni frizuru, pa da oni koji ga ne zagledaju malo bolje u njemu ne prepoznaju nacističkog vođu.

U svakom slučaju, taj „baštovan“ je, po jednoj verziji, 1945. ili 1947. godine doživeo srčani udar, zbog čega je Franko u pomoć pozvao doktora Dijaza Vegu, za koga je tvrdio da je „najbolji kardiolog na svetu“. Upravo taj Vega shvatio je koga ima za pacijenta i obavestio je FBI da je lečio Adolfa Hitlera. Doduše, neuspešno, jer je navodni Adi Lupis preminuo, dve i po godine nakon svog „samoubistva“.

Abel Basti u taj ishod ne veruje i misli da je priča konstruisana kasnije s ciljem da zavara trag. On je skloniji varijanti da su Hitler i Eva otišli iz Španije još 1945. godine i nacističkom podmornicom stigli na svoje krajnje odredište – u Argentinu, gde su i mnogi drugi nemački zločinci našli utočište. U to vreme i maršal Žukov je izvestio Staljina da je Hitler verovatno preživeo opsadu Berlina i da je na putu za Južnu Ameriku. U radio emisiji 8. maja 1945, čiji snimak Basti poseduje, Bi-Bi-Si (BBC) izveštava da vojni lekari u Hitlerovom bunkeru pregledaju telo Jozefa Gebelsa i dodaje: „Hitlerovo telo, međutim, nije nađeno, umesto njega otkriven je nagoreli leš dvojnika“. Basti takođe skreće pažnju da je u julu Hari Truman na konferenciji u Potsdamu izrazio sumnju da je firer možda odleteo za Španiju, Argentinu ili Japan, dok je u oktobru te godine general Ajzenhauer rekao da niko sa sigurnošću ne može tvrditi da je Hitler mrtav.

Firer je, inače, u Nemačkoj zvanično proglašen mrtvim tek – 1955. godine!