Nekoliko dana pre Božića 2024, Arhiv nacionalne bezbednosti SAD (National Security Archive) i ProKvest (ProQuest) objavili su novu kolekciju dokumenata koji bacaju svetlo na mračnu istoriju i zastrašujuće oglede koje je sprovela CIA počevši od 1950-ih, koristeći drogu, hipnozu, izolaciju i senzornu deprivaciju nad američkim građanima, koji često nisu bili svesni da učestvuju u mračnim eksperimentima.
ProQuest je partner sa Arhivom nacionalne bezbednosti, a održava “Digitalnu arhivu nacionalne bezbednosti”, najsveobuhvatniju dostupnu kolekciju značajnih dokumenata u vezi spoljne politike i vojne strategije SAD od 1945. godine.
Osnovan 1985. od strane novinara i naučnika koji su želeli da provere prikrivanja i zataškavanja koje sprovodi Američka vlada, Arhiv nacionalne bezbednosti je neprofitni istraživački institut sa bibliotekom, smešten na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, koji pruža javni pristup bez presedana vladinim dokumentima sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti dobijenim kroz široku primenu američkog Zakona o slobodi informacija (FOIA).
Šta su objavljeni dokumenti otkrili do sada? Krenimo redom…
Nacistički lekari su u koncentracionom logoru Dahau vršili eksperimente na logorašima primenjujući hipnozu, narkohipnozu, meskalin i slične droge. Dodatna istraživanja vršena su i u Aušvicu, uz upotrebu širokog spektra hemikalija, uključujući raznorazne barbiturate i derivate morfijuma.
Pri kraju rata, američka mornarica – tehničko odeljenje – dobija zadatak da se domogne što veće količine industrijskih i naučnih materijala koje je proizveo Treći Rajh, a koji mogu biti od koristi interesima SAD. Mornarica je pokrenula projekat CHATTER (Ćaskanje) 1947. godine. Mnogi nacistički lekari i naučnici koji su sprovodili gnusne eksperimente nad ljudima kasnije su regrutovani u američku vojsku i radili su na periferiji Hajdelberga, pre nego što su tajno prebačeni u SAD u okviru projekta PAPERCLIP (Spajalica). Pod vođstvom dr Hubertusa Strugolda, 34 bivša nacistička naučnika prihvatili su ugovore u okviru projekta PAPERCLIP koje je ozvaničio i potpisao načelnik generalštaba.
Zatim su upućeni na rad u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju, Teksas. Do 1953. godine, CIA, Američka mornarica i Hemijski korpus američke vojske testirali su u okviru sopstvenih programa narkohipnozu na nevoljnim žrtvama među kojima su bili i zatvorenici, mentalni bolesnici, stranci, etničke manjine i oni koji su klasifikovani kao seksualno devijantni.
Sve do kasnih 70-tih, američka javnost nije bila svesna serije ultratajnih programa koji su zajedničkim snagama vodili vojska i obaveštajne agencije. Ovi programi obuhvatali su projekte MKULTRA, MKDELTA, MKNAOMI, MKSEARCH (MK označava projekte kontrole uma – engl. mind control), BLUEBIRD, ARTICHOKE i CHATTERING. Osnovni cilj svih ovih programa bio je stvaranje pouzdanog ubice koji se može programirati po želji. Sekundarni cilj bio je razvijanje metoda za kontrolu stanovništva.
Naročito je značajan tajni rad dr Hozea Delgada, usmeren ka stvaranju “psihocivilizovanog” društva primenom uređaja “stimosiver”. Delgadovi eksperimenti sa ljudima i životinjama demonstriraju da se pomoću elektronske stimulacije mogu izazvati ekstremne emocije uključujući bes, požudu i umor. Još 1969. godine je Delgado predviđao da će uskoro doći dan kada će kompjuter biti u stanju da uspostavi dvosmernu radiokomunikaciju sa mozgom – što se prvi put i dogodilo 1974. godine. Lorens Pineo, neuropsihijatar i elektronski inženjer koji je radio na Istraživačkom institutu Stenford (SRI) – taj univerzitet je inače vodeći vojni kontraktor – razvio je kompjuterski sistem koji je bio u stanju da čita misli čoveka, zahvaljujući korelaciji moždanih talasa, elektroencefalografa i specijalnih komandi.
Studije kojima je rukovodio dr Evan Kameron, a koje je finansirala CIA, bile su usmerene na brisanje memorije i nametanje nove ličnosti nevoljnom subjektu. Kameron je otkrio da tretman elektrošokovima izaziva amneziju. Tako je pokrenuo program čiji je cilj bilo potpuno brisanje memorije izabranih pacijenata. Dalji rad otkrio je da se subjekti eksperimenta mogu transformisati u potpune virtuelne blank-mašine, a zatim reprogramirati specijalnom tehnikom. Kada je javnost saznala za njegov rad ogorčenje je bilo ogromno, a Kameron je bio prisiljen da se potpuno osramoćen penzioniše.
Zanimljiv je bio i dr Džon Lili, koga je direktor američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje zamolio da izvesti CIA, FBI, NSA i vojne obaveštajce o svom radu, u kojem je koristio elektrode za direktnu stimulaciju centara za zadovoljstvo i bol u mozgu. Lili tvrdi da je odbio takav zahtev. Međutim, u svojoj knjizi napominje kako je nastavio da obavlja “koristan” posao za potrebe “nacionalne bezbednosti”. Svi ovi događaji odigrali su se još 1953. godine. Naučnik Eldon Berd, koji je radio za mornaricu, dobio je 1981. zadatak da razvije elektromagnetne uređaje čija bi svrha bila kontrolisanje nereda i pobuna, tajnih operacija i oslobađanja talaca.
Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), čijih je 70-80% finansijskih sredstava obezbeđivala vojska SAD, pokrenula operaciju PANDORA, da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta po ugledu na ono što se nazivalo “moskovski signal”. Ovaj projekat širokog opsega uključivao je (pod finansijskim pokroviteljstvom američke mornarice) eksperimente čiji je cilj bilo elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokovati srčani napad, krvarenja u mozgu i drugim organima i stvaranje auditornih halucinacija. Uprkos naporima da se ovaj program obavije najstrožim velom tajnosti, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora DARPA, koji je potvrdio da je prvobitni cilj programa PANDORA bio “otkriti može li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima kontrolisati um”. Sesar je insistirao da se ova proučavanja uzmu u obzir kao “potencijalno oružje”.
Pod ogromnim pritiskom javnosti, Kongres je zabranio dalja istraživanja i zahtevao da se svi slični projekti okončaju. Ali, kako je bivši agent CIA Viktor Marčeti kasnije otkrio, program je okončan samo zvanično. Nezvanično, zakopan je duboko u bezbrojne kanale ultratajnih operacija CIA koja je javno pobijala sve optužbe, a tajno nastavila sa radom na tom projektu.
Projekti ARTICHOKE, PANDORA i CHATTERING demonstrirali su da je “psihoelektronika” dobila najviši prioritet.
Opskurna korporacija sa sedištem u državi Kolumbija pod imenom Mankind Research Unlimited (MRU) i njen ogranak System Consultants Inc. (SCI), obavili su gomilu tajnih poslova za obaveštajce, vladu i Pentagon. Među uže specijalnosti ove kompanije spadaju i “rešavanje problema na polju obaveštajnog elektronskog rata, senzorne tehnologije i primena sličnih uređaja”.
Interesovanja stručnjaka ove kompanije podeljena su na četiri oblasti. To su biofizika – biološki efekti magnetskih polja; istraživanja magnetofluidne dinamike; planetarna elektro-hidro-dinamika i geopatski uticaji na žive organizme. Kasnije su svoju pažnju usmerili i na namerno izazivanje bolesti i epidemija promenom magnetske prirode geografskih oblasti. Takođe su se obavljala istraživanja vezana za biokibernetiku, psihodinamičke eksperimenate u telepatiji, greške u ljudskoj percepciji, biološki generisana polja, metapsihijatriju i ultrapodsvesni um (što se odnosi na eksperimente telepatske kontrole uma), bihevioralnu neuropsihijatriju, analize i merenja podređenih stanja kod čoveka i nesvesne obrasce ponašanja ljudi.
Zaposlivši neke bivše operativce OSS-a (američka obaveštajna služba formirana tokom II svetskog rata i direktni prethodnik CIA), operativce CIA, kao i oficire vojne obaveštajne službe, kompanija je takođe angažovala i eminentne lekare i psihologe, a među njima su bili E. Stenton Meksi, Stenli R. Din, Bertold Erik Švarc i mnogi drugi. U mogućnosti svoje kompanije MRU ubraja i “kontrolu uma i mozga”. Uprkos plahovitim tvrdnjama predsednika MRU da kompanija nije “pokriće iza koga se krije bilo koji ogranak vlade SAD”, ove reči se mogu prihvatiti jedino sa ogromnom dozom skepticizma.
U dostupnim informacijama javlja se ogromna praznina od 80-tih godina prošlog veka, pa sve do danas.
Tokom 1989. TV stanica CNN objavljuje priču o elektromagnetskom oružju i dokument vlade SAD u kome se ističe plan da se EM oružje upotrebi protiv “terorista”. Pre ove TV-priče, jedan medicinski inženjer Ministarstva odbrane ispričao je svoju priču, tvrdeći da su mikrotalasi i slični modaliteti elektromagnetskog oružja već upotrebljeni protiv Palestinaca.
Časopis Defense News 1993. godine najavljuje da je ruska vlada dogovorila sa Amerikancima transfer tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom “akustična psiho-korekcija”. Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva “transmisiju specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija”. Eksperti su potvrdili da je demonstracija ove opreme pokazala “ohrabrujuće” rezultate “posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute” i sposobnost da “po želji menja ponašanje subjekata, sa ili bez njihovog znanja i volje”. Tekst se nastavlja objašnjenjem da će kombinovanje “softvera i hardvera poveznog sa programom psiho-korekcije koštati jedva 80.000 dolara”. Rusi su skromno napomenuli da “svet još uvek nije spreman da se na pravilan način pozabavi problemom koji nastaje iz mogućnosti direktnog pristupa ljudskom umu”.
Akustična psiho-korekcija potiče još iz 70-tih godina prošlog veka i može se primeniti prilikom “gušenja pobuna i nereda, za kontrolu disidenata, demoralisanje ili onemogućavanje neprijateljskih snaga i povećanje performansi timova prijateljskih specijalnih operativaca”.
Zabrinutost zbog eventualne primene ovog uređaja izrazila je Dženet Moris iz Odbora za globalnu strategiju, vašingtonske organizacije koju je osnovao bivši zamenik direktora CIA, Rej Klajn. Morisova je naglasila da “pešadija rizikuje izlaganje specifičnom zvuku koji proizvodi uređaj, a koji se ne može eliminisati ni pomoću zaštitne opreme ni pomoću čepova za uši.”
U svom pionirskom radu, dr Ros Edi je ustanovio da se na emocionalna stanja i ponašanje može uticati sa daljine, jednostavnim postavljanjem subjekta u elektromagnetno polje. Usmeravanjem određene frekvencije da stimuliše mozak i primenom amplitudne modulacije da oblikuje talas i oponaša željenu EEG frekvenciju, on je bio u stanju da svojim subjektima nametne ritam od 4,5 CPS.
Dr Džozef Šarp i Alen Frej eksperimentisali su sa mikrotalasima u želji da transmituju izgovorene reči direktno u audio korteks preko pulsnog mikrotalasa analognog zvučnim vibracijama govornika. I zaista, Frejov rad na ovom polju koji datira još iz 1960. godine rezultirao je takozvanim “Frejovim efektom” koji je sada mnogo poznatiji kao “mikrotalasno slušanje”.
U Pentagonu se ova sposobnost naziva “veštačka telepatija“. Edi i drugi naučnici prikupili su čitavu biblioteku frekvencija i brzina pulsacija, koje mogu uticati na um i nervni sistem čoveka.
Ako želite da pogledate dokumentaciju Arhiva nacionalne bezbednosti SAD koji se odnosi na tajne projekte kontrole uma koji su objavljeni 24. decembra prošle godine kliknite ovde.
Projekti koji su do nedavno bili tajna:
BLUEBIRD (Plava ptica) – Projekat pokrenut 1949. pod okriljem CIA ogranka OSI (Office of Scientific Intelligence), sa ciljem da se razviju “nekonvencionalne ratne tehnike, uključujući droge za kontrolu ponašanja”. Testovi na domaćem stanovništvu uključeni su u program.
ARTICHOKE (Artičoka) – je zapravo projekat BLUEBIRD koji je dobio novo ime u avgustu 1951. na insistiranje direktora CIA-e Alena Dalsa. Dals je tvrdio da strašno voli povrće, pa otuda i ime projekta. Prva instanca testiranja LSD na nevoljnim ljudskim subjektima rezultirala je njihovom smrću. Prva operativna primena 1954. na “pojedincima komunističkiog bloka”.
CHATTER (Brbljanje) – Program američke mornarice započet 1947, sa ciljem da se oslabi “ako ne i eliminiše slobodna volja drugih osoba” pomoću psiholoških i farmakoloških “krajnjih” operacija koje je sprovodila CIA 1952. na subjektima u inostranstvu. Kodno ime programa je CASTIGATE (Kažnjavanje).
CHICKWITT – Paralela projekta OFTEN sa akcentom na prikupljanje podataka iz “Evrope i sa Orijenta”. Veruje se da je ovo bio “oštri kraj” Odeljenja za istraživanja i razvoj i zbog toga udaljen sa američkog kopna.
GRILLFLAME (Roštiljski plamen) – Projekat NSA (National Security Agency) gde su korišćene sposobnosti ESP (ekstrasenzorne percepcije) nadarenih pojedinaca i “udaljenih posmatrača” u špijunske svrhe.
MKACTION – Podprojekat projekta MKULTRA
MKDELTA – Započeo 29. oktobra 1952. pod autoritetom CIA – radi se o primeni biohemijskih i tajnih operacija.
MKNAOMI – Podprojekat MKULTRA. Istraživao se potencijalni razvoj toksičnog arsenala i zaraznih bakterija. Započeo 1952. u saradnji sa Hemijsko biološkim centrom američke armije u Fort Detriku u Merilendu.
MKSEARCH – Prethodnik projekta MKULTRA, koji je zvanično “okončan” zabranom ekperimenata na ljudskim subjektima. Započeo je 1966. i zvanično trajao do 1972. godine.
MKULTRA – Započinje 3. aprila 1953, kao pokriće CIA projekta za “specijalne istraživačke svrhe”. Ovaj program je razmatrao “različita sredstva za kontrolu ljudskog ponašanja među kojima su droge bile samo jedan aspekt, a zatim su sledili zračenje, elektrošokovi, psihologija, psihijatrija, sociologija, antropologija, supstance za uznemiravanje i paravojni uređaji i materijali”. Tajni eksperimenti su vođeni nad “nevoljnim ljudskim subjektima”.
OFTEN (Često) – Projekat pokrenut od strane jednog CIA kontraktora čije se ime još uvek drži u tajnosti. Usmeren na testiranje biheviorističkih i toksikoloških efekata droga na “životinje i ljude”.
PANDORA – Tobože program za praćenje sovjetskog bombardovanja mikrotalasima američke ambasade u Moskvi, poznat kao “rat u ulici Čajkovski” tokom 60-tih i 70-tih. Pokrenut pod pokroviteljstvom DARPA. Osoblje uključeno u projekat verovalo je da je Sovjetima dopušteno zračenje mikrotalasima da bi se posmatrali prolongirani efekti na osoblje američke ambasade. Projekat je korišćen kao pokriće za istraživanje elektromegnetskih radiofrekvencija za kontrolu uma i direktnu “neuromanipulaciju uz pomoć radara na daljinu”.
PAPERCLIP (Spajalica) – Projekat američke armije, stvoren uz pomoć nacističkih naučnika, obaveštajnog personala i drugih ratnih zločinaca iz Evrope koji su prebačeni u SAD posle II svetskog rata.
PIQUE – (Uvreda) – Projekat CIA čije su mete bili sovjetski radnici u nukleranim postrojenjima, koji su odbijali mikrotalase od stratosfere.
STARGATE (Zvezdana kapija) – Program praćenja na daljinu pod različitim imenima: SCANATE (skeniranje i koordinacija) je pokrenut posle projekta GRILL-FLAME, a zatim su sledili CENTERLINE, SUNSTREAK i konačno STARGATE. “Okončan” kao vojni program u novembru 1995.
THIRD CHANCE (Treća šansa) – Projekat testiranja LSD u okviru američke armije. Testovi na terenu započeli su 1961, na “strancima”.
BONUS VIDEO: Šokantan film o vezi CIA i nastanka LSD (History Channel)