Ako nas muči osećaj nepripadanja, napuštenosti, strah od starosti i potpune odbačenosti – vreme je da zavirimo u prošle živote…

Pitanja kroz koja se nazire strah od samoće često mi postavljaju tokom analize horoskopa. Mnogi društvo samih sebe smatraju za najgore društvo. Skoro niko ne voli da bude sam, pa i sama pomisao na to uliva strah i nespokoj.

Zbog čega čovek svoje društvo najviše mrzi? Kakvi strahovi i panika opsedaju osobe pri pomisli da će možda ostati same? Samoća je svakako neprijatna, jer je čovek društveno biće, pa se tokom života izražava kroz različite odnose. Ako odnosa nema, kao da nema ni njega. Osećaj nepripadanja, nemanja emotivne razmene, brige, prepuštenost samom sebi, nezainteresovanost bilo koga za nas, strah kako u starosti, bolesti, strah od nemanja društva, sa kim da se popriča, posvađa, popije kafa, iskonski su strahovi većine ljudi. Samo mali broj osoba dobro funkcioniše u samoći. Za većinu je ona potpuno nepodnošljiva.

Osećaj straha i neizvesnosti

Ovi strahovi se javljaju i kod mlađih i kod starijih osoba. Ipak, oni stariji malo više strepe, jer osećaju kao da im vreme brže prolazi i kao da su bliži starosti, nemoći, bolesti. Mlađi, koji imaju slične strahove, samo su vremenskoj prednosti, ali i oni često postavljaju ovo pitanje. U većini slučajeva su to žene, manje muškarci, ali svakako ovo pitanje ima izuzetan značaj.

Statistički gledano, najviše ovakvih strahova se javlja posle emotivnih trauma, raskida, razvoda, izdaje, velikih razočaranja i drugih problema. Ako se razvod ili raskid desi u mlađim godinama onda je ovakav strah još uvek dosta daleko, ili ga uopšte nema.

Međutim, kada se takve traume dese u srednjim ili zrelim godinama, kada je većini teško da krene ispočetka, kada je osoba već sve imala pa izgubila, kada je odbačena od bliskih, od porodice, dece… onda strahovi poprimaju ogromne razmere. Javlja se osećaj bezvrednosti (gubi se svrha postojanja, smisao da se živi) teške depresije i potpuni očaj. Ovakve stvari vode u bolest psihičku ili fizičku, pa osoba takvim stavom i razmišljanjem samo na sebe privlači loše stvari. Strah zarobi um, onda se stacionira u telu u vidu grčeva, bolova, pa stvari krenu nagore.

Neki nemaju fizičke, ali imaju psihičke manifestacije. Nemaju nekog sa kim bi to podelili, a zadržavanje ovakvih stvari u sebi stvara blokade, remeti tok vitalne energije kroz organizam, dovodi do iscrpljenosti, hroničnog umora i dr.

Dolazi do preispitivanja zašto se sve to desilo i zar je moguće da će ostatak života osoba da provede sama, bez ljubavi, pažnje, da neće imati ko čašu vode da joj da i slično. Samosažaljevanje je uobičajeno, a onda se krivica prebacuje na druge, na sudbinu… na Boga i sl. Ipak, ima i onih inteligentnijih koji traže odgovor na ovo pitanje, kako bi promenili ili lakše prihvatili svoju situaciju. Ako znamo pravi uzrok svega što se dešava, onda je veća šansa da na neki način rešimo problem.

Jadikovanje i traženje krivice u nekom, pa čak i u sebi je apsolutno nepotrebno i beskorisno. Krivica koju usmeravamo prema sebi ili prema drugima je vrlo negativna energija, koja sprečava da se bilo šta dobro desi. Na skali frekvencija vibracija emocija D. Hokinsa, krivica je na dnu lestvice, na vibraciji 30 Hz. Po njemu sve što je ispod 200 Hz predstavlja privlačenje loših događaja zbog izuzetno niske frekvencije. Tek vibracije iznad 200 Hz mogu postepeno da menjaju nabolje okolnosti naših života. Dakle, osećaj „krivice“ je 30 Hz, a poslednja na lestvici je frekvencija „poniženosti“ koja vibrira na 20 Hz. Ona je još gora. Ispod nje je smrt. Znači, negativne emocije samo privlače loše stvari. U samoći treba da se podstiču više frekvencije, kako bi privukli osobu koja može da bude uz nas.

Horoskop i samoća

Tokom analize horoskopa jasno se vide pokazatelji koja bi osoba mogla zaista da ostane sama, bez obzira u kojoj se situaciji trenutno nalazi. Pored ovog vidi se i način kako da to spreči, kojim putem da ide, šta da radi i kako da se ponaša da do toga ne dođe. Jedino u izuzetnim situacijama, kada je karma izuzetno teška sudbina, može da zapečati takav život. Ipak, to su retki primeri.

U većini slučajeva dobra organizacija, shvatanje uzroka i neprepuštanje lošim osećanjima, mogu da promene stvari nabolje.

U horoskopu treba da se vide koji karmički obrasci donose takve životne okolnosti da osoba ostane sama. A ako se to već desilo, onda će raspored planeta u horoskopu da nam razreši ovu misteriju, odnosno da nam pokaže uzrok svega toga i mogućnost razrešenja.

Ako ništa drugo, osoba može da promeni pogled na svoju sudbinu, pa da time dosta umanji procenat straha i patnje kroz koji prolazi. Nekad je samoća put ka duhovnom sazrevanju. Ne mora uvek da se gleda kao kazna. Nekoj osobi je to potrebno da bi prošla kroz „tamnu noć duše“ kako bi shvatila stvari koje ne bi mogla u zajednici. Ipak ovo je za one koji su na duhovnom putu.

Poziv upomoć

Jedna gospođa zrelih godina je bila upravo u ovakvoj situaciji. Već par godina je potpuno sama. Očekivala je da će to kraće da traje, ali se sve izuzetno odužilo. Kaže da je čekala da se situacija promeni, ali je bilo sve gore i gore. Samoća joj je ulivala nesigurnost, strahove, dosadu, neraspoloženje i druga negativna osećanja. Na njenom licu se to vidi. Energija u kući je bila izuzetno loša, ustajala, bez životne energije. Cela atmosfera je predskazivala težinu, bolest, melanholiju. Bila je zrela da čuje zbog čega se nalazi u toj situaciji. Možda će joj informacije koje je trebalo da uslede, dati razlog da se drugačije oseća.

Njena najugroženija astrološka polja su bila 4. (majka/porodica) 5. (deca/ljubav) i 7. (brak). Sva ta polja (4, 5. i 7) su karmički bila opterećena. Najlošiji uticaj je svakako bilo polje braka i ljubavi, iako su i druga polja bila teška. Loš uticaj Saturna prema Veneri uvek je pečat velikog duga u ljubavi. Neki teret iz prethodnog života je veliki, čim ovaj aspekt postoji u horoskopu.

Rođenje joj je bilo u poslednjoj fazi opadajućeg Meseca što predstavlja „žetvu“ onoga što je bilo u prethodnim životima. Odmah sam rekao da su ova karmička polja opterećena i da u tu problemi i gubici. Imala je brak, ali se razvela. Muž ju je užasno namučio. Kaže da je prošla kroz pravi pakao dok je bila u braku. Par godina posle tog razvoda i kćerka je ostavlja i odlazi. Sa njom već pet godina nema nikakav kontakt. Ona se jednostavno ne javlja i ne dolazi.

Nema komunikaciju ni sa majkom zbog nekog konflikta. Otac joj je davno umro. Sa rodbinom nema kontakta takođe. Niti je ko zove, niti dolazi. Ipak, najviše pati što ju je kćerka odbacila. To je potpuno razjeda. Kaže da nije ništa loše uradila da bi joj se dešavale takve stvari. Okidač za sve ovo bio je prekid veze sa jednim muškarcem pre mesec dana. Naime, imala je sa njim tajnu vezu, jer je on u braku i ima dvoje dece. U jednom trenutku je odlučio da prekine odnos sa njom, tako da je ostala potpuno sama. Depresija i neraspoloženje su je potpuno ophrvali. Bila je očajna.

Gde sam pogrešila?

Iako se kroz njen karmički horoskop video razlog svega onog što joj se desilo, smatrao sam da ne bi bilo loše da se i sama seti svega što se desilo u prethodnim životima. Kad bude videla ono što sam kroz horoskop pretpostavio da se desilo, shvatiće zbog čega prolazi kroz takve životne situacije. Njeno pitanje: „Gde sam pogrešila? Šta sam uradila?” biće kroz vraćanje u prethodni život potpuno rasvetljeni.

Ulazak u regresiju je bio prilično lak. Odmah je videla sebe kao muškarca. Izgledala je vrlo lepo. Bila je markantan crn visok muškarac. Osetila se jako poželjno u njegovoj koži. Kaže, imala je moć nad ženama. Magnetski su njime bile privučene. Onda vidi devojku svetle kose u beloj haljini. Seća se da je to bila njegova velika ljubav. Opisuje tu ljubav kao nešto najuzvišenije.

Bila je to Španija, negde oko 1850. godine. Vidi sebe i tu devojku kako se zaklinju na večnu ljubav. Ona je njime bila opsednuta u potpunosti. Ipak, bez obzira što ju je voleo, bio je veliki avanturista i imao je druge žene. Dogovor da se venčaju ostavljan je za period kada bi trebalo da se vrati sa jednog dužeg puta. Morao je da ostane tri meseca. Bavio se trgovinom. Ispratila ga je kad je brod isplovio, sa obostranim obećanjem da će se naći na istom mestu kad bude ponovo uplovio u luku. Tada će joj doneti prelepi prsten i venčaće se.

U vreme kad je brod trebalo da se vrati ona ga je čekala. Međutim, on se nije pojavio. Zapravo nije uopšte bio na brodu. Bila je očajna. Pala je u tešku depresiju, jer nije imala nikakve vesti o njemu. Prošle su dve godine, a ona se nije oporavila od traume koju je doživela. Na tom putu on je ušao u vezu sa drugom devojkom i ostao sa njom čitave dve godine. Opet isto obećanje da će se venčati. On odlazi, ona ga prati. Dogovor je opet da će da se vrati za tri meseca. Međutim, nikada više se nije vratio. Ona je bila užasno razočarana. Osetila se prevareno, izdano, jadno. Dugo nije mogla da se oporavi od svega što se desilo. Mislila je da više nikad neće naći nekog koga će tako da voli. Njeno srce je bilo zaleđeno. Više nije mogla da voli.

Nakon dve godine se vraća u svoj grad. Pokušao je da objasni šta se desilo, ali devojka više nije mogla da pređe preko toga. Dve godine se nije javio. Nije znala jel’ živ ili mrtav. A još kad je čula šta se desilo, klela se da koliko god da ga voli, neće nikad biti sa njim. Rekla mu je da želi da propati na način kako je ona patila. Okrenula se i otišla. Iako su se u tom gradu sretali nikad više nisu bili zajedno.

Posle godinu dana ona se udala za drugog muškarca. Iako je ljubav prema njemu u njoj ostala, plamen potrebe za osvetom je i dalje goreo. Zapravo se iz inata i udala, ne iz ljubavi. Do kraja života je emotivno bila nesrećna, a njega je krivila što joj je život otišao u tom smeru. Smatrala je da nije trebalo tako da bude. Umrla je sa ljubavlju i mržnjom prema njemu. To je uvek pokazatelj da duše moraju ponovo da se sretnu u novom životu.

Dramatično prepoznavanje

Kada sam je pitao da li je nekog prepoznala iz sadašnjeg života, odjednom se rasplakala. Pitao sam ovo više zbog nje. Ja sam znao odgovor. Drhtavim glasom je rekla da je prva devojka kojoj je obećala venčanje njen bivši muž, a druga devojka koju je posle dve godine ostavio zapravo njena kćerka u ovom životu. Bila je šokirana. Odmah joj je bilo jasno sve, čak i bez mnogo objašnjenja.

Rekla je da je do kraja života u toj inkarnaciji živeo/la kao boem i avanturista. Imao je puno žena. Kasnije se odao alkoholu. Patio je zbog obe i na kraju je ostao sam. Umro je od posledica alkohola u potpunoj samoći. Onda je videla svoju sahranu. U povorci je bila njegova prva ljubav kojoj je obećao brak. Ipak je došla da se sa njim oprosti do „ponovnog susreta”, tada već u zrelim godinama. Plakala je. Tada je, gledajući sve to znao da će se ponovo sresti.

Povratak u sadašnjost

Nakon regresije, ceo svoj život je drugačije doživela. Velika ljubav i sreća koje je imala sa mužem preokrenule su se u rat i razvod. Dobar odnos koji je imala sa kćerkom, naglo se promenio. I ona ju je ostavila. Dakle, dve osobe za koje je najviše bila vezana, sa kojima je izgradila svoj život, napustile su je.

Sada je shvatila da se to desilo zbog toga što je ona njih ostavila, kada su joj u prošlom životu bile verenice. Nije bilo sumnje, rekla je. Njih dve su se rodile kao njen muž i kćerka da bi je u jednom trenutku napustile, kako bi osetila očaj i bol koje su one tada osetile.

Ceo smisao njenog braka je bio da to proživi. Ona je, kao i većina u braku, u detetu videla smisao i svrhu. Sve je to bio samo mamac da se proživi karmički dug, kako bi shvatila šta znači biti ostavljen i napušten. Čak i taj strah od samoće je bio zapravo potisnuti strah iz prošlog života u kojem je sama umrla kao pijanac. Nesvesna potreba za osvetom dve žene omogućila je da se upravo one rode kao njen sadašnji muž i kćerka. A ko bi više mogao da je povredi od njih?

Morala je da promeni pogled na svoj život. Čitav koncept života joj je sada bio mnogo jasniji. To ukazuje da joj je svest sazrela i da je možda otplatila dugove koje je nosila. Tek kad se bude osetila oslobođeno od svega toga, moći će svoj život da nastavi onako kako bi i želela da ga živi. Strah od samoće se automatski umanjio, a to je dovoljno za početak rada na sebi.

Treba da shvatimo da ne znamo ko su duše sa kojima ostvarujemo bliski odnos. Bez obzira da li je taj odnos u ovom trenutku izuzetan, već u sledećem trenutku ne mora da bude. Karmički točak se okreće. Nekad smo gore, nekad dole, ali smo uvek na njemu.

Predrag Petković