Nova teorija koju potpisuje doktor Robert Lanca, jedan od vodećih medicinskih stručnjaka sveta i autor knjige „Biocentrizam“ koja se bavi teorijom svega, tvrdi da smrt definitivno ne postoji.

Mnogi se ljudi boje smrti. Verujemo u smrt zbog toga što su nam rekli da ćemo umreti. Sebe identifikujemo sa telom, svesni da telo na kraju umire. Ali nova naučna teorija objašnjava da smrt nije kraj svega, kao što to trenutno verujemo.

Jedan od dobro poznatih aspekata kvantne fizike jeste činjenica da se određene pojavnosti ne mogu apsolutno predvideti. Umesto toga postoji spektar mogućih pojavnih oblika, svaki sa drugačijom verovatnoćom. Najprihvaćenije objašnjenje, ono o postojanju mnogih svetova, govori da svaka od tih mogućih pojavnosti odgovara drugačijem univerzumu (multiverzum). Nova naučna teorija koja se naziva biocentrizam, dalje razrađuje ove ideje.

Postoji bezbroj univerzuma, a sve što se uopšte može dogoditi događa se u nekome od njih. Smrt ne postoji ni u kakvom obliku, po bilo kom od ovih scenarija. Svi mogući univerzumi postoje simultano, bez obzira na to šta se događa u bilo kom od njih. Premda je telo pojedinca osuđeno na autodestrukciju, živi osećaj – odgovor na pitanje Ko sam ja? – samo je mlaz energije snage 20 vati koji operiše u našem mozgu. Kada čovek umre, ta energija ne nestaje. Jedan od glavnih postulata nauke jeste da energija nikada ne umire: ona se ne može ni stvoriti niti uništiti. A da li se ta energija prenosi iz jednog sveta u drugi?

Prošlost se može promeniti

Uzmimo za primer eksperiment objavljen u časopisu “Nauka” (Science), tokom koga su naučnici pokazali da je moguće retroaktivno promeniti nešto što se dogodilo u prošlosti. Česticama je prepušteno da odluče kako će se ponašati kada nalete na silu koja će dezintegrisati zrak.

Kasnije je eksperimentator mogao da okrene prekidač na poziciju uključeno ili isključeno. Ispostavilo se da je ono što je posmatrač odlučio u tom trenutku, odredilo ono što su čestice učinile u prošlosti. Bez obzira na izbor za koji se vi kao posmatrač odlučite, upravo ćete vi sami iskusiti rezultat onoga što sledi. Veza između tih različitih istorija i univerzuma prevazilazi naše klasične ideje o vremenu i prostoru. Zamislite energiju od 20 vati kao jednostavnu holo-projekciju ovakvog ili onakvog rezultata na velikom bioskopskom ekranu. Bez obzira da li ćete okrenuti drugi dezintegrator zraka na isključeno ili uključeno, to je još uvek ista baterija ili projektor.

Prema teoriji biocentrizma, vreme i prostor nisu tako čvrsto utemeljeni kao što mislimo. Mahnite glavom kroz vazduh – ako uklonite sve, šta preostaje? Ništa. Ista se stvar može primeniti na vreme. Ne možete videti ništa kroz kosti koje okružuju vaš mozak. Sve što vidite, osećate i iskusite u bilo kom trenutku jeste rezultat vrtloga informacija koje se stvaraju u vašem umu. Prostor i vreme su jednostavno oruđe koje sve stvari postavlja na određena mesta.

U tom bezvremenom, bezprostornom svetu, smrt ne postoji. Na kraju je čak i Ajnštajn priznao, govoreći o neposrednoj smrti svoga prijatelja da smrt ne znači ništa. “Ljudi poput nas”, rekao je Ajnštajn, “znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo iluzija na kojoj ljudi tvrdogalavo insistiraju.” Besmrtnost ne znači neprekidno postojanje u vremenu bez kraja, već jednostavno postoji van vremena.

Mrtva i živa istovremeno

“To mi je postalo jasno nakon smrti moje sestre Kristine”, piše dr Robert Lanca, tvorac teorije biocentrizma, u istoimenoj knjizi. “Video sam njeno telo u bolnici, a zatim otišao da razgovaram sa članovima naše porodice. Kristinin suprug Ed, počeo je nekontrolisano da jeca. Na nekoliko trenutaka mi se učinilo da sam preskočio provincijalizam vremena. Mislio sam na energiju od 20 vati i o eksperimentima koji pokazuju da jedna jedina čestica može da prođe istovremeno kroz dva proreza (eksperiment kojim se dokazuje talasna i korpuskularna priroda fotona). Nisam mogao da odbacim zaključak da je Kristina u tom trenutku i živa i mrtva, ali van vremena kakvim ga mi doživljavamo. Kristina je imala težak život. Konačno je pronašla muškarca koga je duboko zavolela. Moja mlađa sestra nije došla na Kristinino venčanje jer je imala unapred zakazanu partiju karata. Ni moja majka nije došla na venčanje jer je imala važan sastanak u Elks klubu. To venčanje je bilo jedan od najvažnijih dana u Kristininom životu. Kako se niko iz naše porodice nije pojavio, zamolila me je da je otpratim do oltara i predam mladoženji. Posle venčanja, Kristina i Ed su krenuli automobilom ka svojoj kući iz snova koju su neposredno pre toga kupili. Bila je zima i automobil je proklizao na ledu, zaneo se i sleteo u jarak. Kristina je ispala iz automobila i udarila telom u bankinu kraj puta. Mužu je rekla da ne oseća noge. Nikada nije saznala da joj je, usled udarca, jetra pukla na pola i da je krv već počela da nadire u trbušnu duplju. Umrla je na Edovim rukama pre nego što je medicinska pomoća stigla.”

Posle smrti svoga sina, Ralf Valdo Emerson je zapisao: “Naš život nije toliko ugrožen koliko jeste naša percepcija. Žalim što me bol neće ničemu naučiti, niti me približiti makar korak suštini prirode.”

Prema teoriji biocentrizma, bez obzira da li pomeramo prekidač na uključeno ili isključeno, ili na poledici okrećemo volan automobila levo ili desno, rezultat će uvek biti energija od 20 vati. “U nekim slučajevima automobil će skliznuti s puta”, kaže Robert Lanca, “ali u drugim slučajevima će nastaviti da se kotrlja svojim putem ka kući iz snova moje sestre.”

E.R.