Antene koje po gradovima (i selima) niču kao pečurke posle kiše nisu namenjene samo prenosu signala mobilne telefonije – mnoge od njih služe za kontrolu ponašanja stanovništva – tvrdi Dejvid Ajk u knjizi “Globalna zavera” iz koje donosimo odlomak, uz mogućnost da naručite knjige Dejvida Ajka direktno od izdavača.

Jedna američka kompanija je razvila sistem koji je nazvan – „moždani otisak”. U reklami za svoje dostignuće, PR menadžeri kompanije tvrde da njihov sistem može da „razluči istinu o nekom zločinu, terorističkom napadu ili terorističkoj obuci tako što detektuje informacije pohranjene u mozgu! To se radi tako što se izmere električni signali u mozgu, a kompanija kaže da su njene metode prihvaćene kao dokazi u sudovima Sjedinjenih Američkih Država. Cilj nije samo da se čitaju misli zbog “misaonog” zločina, već da se manipuliše ljudskim mislima.

Direktna kontrola stanovništva

Decenijama je američka vojska finansirala razvoj tehnika i tehnologija koje mogu da „čitaju misli“ neprijateljskih trupa (stanovništva), kao i da promene njihovu percepciju događaja. Veliki deo ugovora o finansiranju istraživanja i razvoja sa transnacionalnim korporacijama dovode se u pitanje od strane zlokobne Agencije za napredne odbrambene projekte (DARPA), a ovaj program je postao široko rasprostranjen nakon što je počeo lažni „rat protiv terora“.

Profesor Džonatan Rouz, svetski autoritet na ovom polju, tvrdi: ”Korak dalje od čitanja misli su i pokušaji da ih direktno kontrolišete. Interesovanje se javilo za jednu novu tehniku – trans-kranijalnu magnetsku stimulaciju(TMS). Ona se fokusira na intenzivnom magnetnom polju u određenim delovima mozga i dokazano je da utiče na misli, percepcije i ponašanje. Postoje nagoveštaji da bi ova tehnika mogla da se koristi i da se kontroliše opsesivno- kompulzivno ponašanje, dok neki čak shvataju ozbiljno i scenario predviđen u filmu „Večni sjaj besprekornog uma”, u kojem je TMS upotrebljena da bi obrisala neželjene ljubavne uspomene”.

Nedostatak tehnologije za čitanje misli je u hardveru – glava subjekta mora da se stavi u odgovarajuću mašinu, a TMS na daljinu se sada u vojnim krugovima aktivno istražuje. Isti je slučaj i sa čip tehnologijom, koja će možda omogućiti proteze-implante da se prevaziđu senzorni deficiti ili kontroliše ponašanje.

Izazovno je odbaciti sve ove tehnološke fantazije i njihove zagovarače kao prodavce magle, ali činjenica da je tehnologija nesavršena ne znači da neće biti i upotrebljena. Čovek samo treba da pomisli na hiljade lobotomija izvršenih na šizofrenim pacijentima tokom prethodnog veka. Britanija je jedan od svetskih vodećih primera društva koje nadgleda, posmatra svoje građane putem sigurnosnih kamera i kontroliše njihovo ponašanje pomoću ADNOP-a (antidruštvenih naredbi o ponašanju koje je uveo Bler).

Potencijal za praćenje misli građana je otišao mnogo dalje od onoga što je pisalo u romanu „1984” Džordža Orvela.

Na vrhu globalne piramide, vojne i transnacionalne korporacije su u istoj mreži i pričaju istu priču i iako se može činiti da „pojedine“ kompanije i korporacije dovode te tehnologije na „tržište“, to je proračunat i dugo planiran napad na ljudsku psihu, orkestriran od strane reptilske hijerarhije i koordinisan kroz najviše i najskrivenije nivoe vojske.

Čitavo naše društvo se zasniva na kontroli uma i njenim različitim nivoima ispoljavanja. Planeta Zemlja je dom zombija – ali to ne mora da bude tako.

Profesor Rouz kaže da neuropsihijatri imaju odgovornost da svoj predmet istraživanja i njegov potencijal učine što transparentnijim, a glasovi zabrinutih građana treba da se čuju nakon što izvesna tehnologija bude potpuno razvijena, kao i pre toga dok je ona još uvek u procesu nastajanja. Moramo da pronađemo načine da obezbedimo da se ti glasovi čuju od silnih slogana o „boljem mozgu“, kaže on, i „moći koju ima vojska i tržište“.

U jednom otvorenom i pravednom društvu on bi bio u pravu, ali u ovome, samo troši glas i mastilo. Ono što on, s pravom, zahteva, neće se dogoditi ukoliko ne radimo zajedno, jer oni koji kontrolišu sistem žele upravo suprotno.

Da li me čujete?

Gledao sam film „Kontrolni faktor”, snimljen 2003. godine, koji priča priču o Lensu Bišopu, tridesettrogodišnjem Amerikancu koji se bavi prodajom osiguranja. U glavi počinje da čuje glasove koji mu govore da izvrši neko nasilje. Ubrzo shvata da je deo eksperimenta kontrole uma koji će se, kada se bude usavršio, upotrebljavati da se kontrolišu mase putem mreže antena, postavljenih širom zemlje. Tada će se stanovništvu govoriti šta da misle, kako da se osećaju i kako da glasaju.

Na osnovu mog dugogodišnjeg istraživanja, kao i iz velikog broja filmova, jasno je da je to zapravo činjenica prezentovana kao naučna fantastika. U gradiću Rajd na ostrvu Vajt gde ja živim, već je postavljena jedna takva antena – nekoliko stotina metara od moje kuće, a postavljaju se širom zemlje sa ciljem da se to isto uradi u čitavoj Evropi i svuda po svetu.

To je sistem, poznatiji kao TETRA, ili „Terrestrial Trunked Radio“. Zvanična priča povodom uvođenja sistema TETRA je da je to samo jedan novi komunikacioni sistem koji koristi policija i ostale hitne službe, ali to je samo jedan nivo tog sistema…

Pravi razlog uvođenja TETRA je masovna kontrola uma, a tehnologija je slična PCS/Digital ili Personalnim komunikacionim sistemima koji se koriste u SAD. Ono što želim ovde da kažem o sistemu TETRA, primenuje se i na sisteme koji funkcionišu i u drugim krajevima sveta, a TETRA i sama ima plan da se globalno proširi. Na primer, ona se upotrebljavala za komunikaciju na Olimpijskim igrama 2004. godine u Atini.

Britanski Houm ofis je ustupio ugovor za uvođenje TETRA, poznat pod nazivom „Ugovor o vazdušnim talasima“, konzorcijumu koji predvodi Britanski Telekom, a on je prodat provajderu „02” i njihovoj ćerci-firmi „mm02”.

Američki gigant, Motorola, je takođe bio uključen u proizvodnju jedne važne komponente TETRA sistema, a to je kompanija koja ima bliske veze sa Nacionalnom agenicijom za bezbednost (NSA), koja je ključni šraf u američkoj mreži kontrole uma i šef CIA. Jedan kontakt mi je rekao da je NSA dala Motoroli tehnologiju koja će upotpuniti sliku onoga na koji način se to radi. Ono što mi nazivamo vojno-industrijski kompleks je upravo to – fuzija vojske i kompanija kroz koje je, pomoću tajnih projekata, razvijena tehnologija koja će unaprediti kontrolu nad ljudima.

Ona ulazi u javnu arenu putem vojske koja omogućava tzv. know-how za tu korporaciju. Onda se ona javnosti prodaje kao „tehnološko dostignuće“ do kojeg je došla sama kompanija.

Jedan interni dokument Evropske unije upozorava na „veliki rizik koji će rezultirati sveprisutnošću američkih kompanija koje snabdevaju evropske policijske snage opremom za radio-vezu“.

Dokument je proistekao iz Procene naučnih i tehnoloških opcija, koji odgovara evropskom parlamentu, i naglašava svoje ozbiljne pretpostavke o dominaciji američkih kompanija za vanredne komunikacione mreže u Evropi. Dokument otkriva i da je Motorola odigrala presudnu ulogu u definisanju evropskih TETRA standarda (u saradnji sa Nacionalnom agencijom za bezbednost) da bi garantovala američkoj vladi mogućnost da se mreža TETRA može prisluškivati. U njemu se kaže i da je Poljskoj ponuđena Motorolina mreža za njihovu policiju, a dokument upozorava: „Od urgentnog je značaja da buduće članice Evropske unije pažljivo procene rizik od prevelikog oslanjanja na tehnologiju za koju nemaju garanciju“.

Posebno, mogli su da dodaju, kada sistem nije čak ni efikasan. TETRA osciluje takvom frekvencijom da se moraju ugasiti radio aparati u blizini opreme za održavanje u životu, pa čak i u blizini aparata za disanje ili opreme za proveru brzine vozila, zbog mešanja koji prouzrokuju.

Postoji i primer autobusa sa elektronski-kontrolisanom brzinom koji je menjao brzinu kada god bi putnici na određenim sedištima koristili mobilni telefon. Ove tehnologije se mešaju sa ostalima, a što je još važnije, onesposobljavaju ljudski mozak i funkciju DNK.

Masovna kontrola misli

Krajnji razlog nije samo prisluškivanje, iako je to delimično i zbog toga, naravno. Osnovni razlog je masovna kontrola misli, a efekti na zdravlje imaju potencijala da učine ljude ozbiljno bolesnim i izmešaju naša psihička, mentalna i emocionalna energetska polja.

Nisu testirani efekti na zdravlje koji ima TETRA sistem (tj. nije javno testiran), a korporacije koje se bave takvim tehnologijama ponavljaju mantru koju smo milion puta čuli kada postavimo pitanje o opasnosti koja nam od njih preti. Kažu da ne postoji dokaz da je tehnologija štetna, barem ne „konkluzivni dokaz“. Ovde treba podvući tri stvari:

1) Kako i može da bude dokaza kada ove kompanije i vlade koje nam rade o glavi odbijaju da javno testiraju tehnologiju i njen uticaj na zdravlje pre nego što je puste u opticaj i kada ignorišu ili odbacuju nezavisne studije koje govore o opasnostima koje nam od nje preti?

2) Kada je sistem TETRA uključen, a ljudi koji žive ili rade u blizini počeli da obolevaju (a nisu znali da je uključen), zašto se to nije smatralo dokazom povezanosti ta dva slučaja?

3) Zašto se dozvoljava da se nešto pusti u opticaj sa objašnjenjem da nema „pravih dokaza“ da to nije bezbedno kad odgovornost treba da bude na kompaniji da dokaže da to jeste bezbedno?

Naučnik-istraživač, Beri Trauer, napisao je važan izveštaj u kojem razotkriva sistem TETRA i, u ovom pasusu, on piše o „konkluzivnom dokazu“ i o tome kakvu glupost on predstavlja:

-Vladini naučnici će uvek tražiti konkluzivan dokaz kada ih prozovu. To je reč koja se često koristi kada želite da pobedi vaša strana u nekom sporu. Naučno gledano, nemoguće je doći do konkluzivnog dokaza – dajte da objasnim. Imao sam prilike da prisustvujem saslušanju u Torkveju zastupajući zajednicu, a advokat, koji je zastupao komunikacionu industriju rekao je sledeće: „Ne postoji konkluzivni dokaz da su ovi mikrotalasi štetni“.

Pobunio sam se: ukoliko bi neko ustao i upucao me u ovoj sudnici bilo bi tri vrste dokaza. Svako pojedinačno bi bio svedok i to bi bilo prihvaćeno na sudu. Patolog bi mogao da odluči post mortem da me je metak ubio i to bi bio drugi nivo dokaza. Ako, međutim, vi želite konkluzivan dokaz da me je metak ubio, morali bi da se pozabavite onim da je u deliću sekunde u kome je metak ušao u moje telo ono bilo u odličnom stanju, jer postoji hiljade razloga zbog kojih bih mogao da padnem na mestu mrtav pre nego što je metak ušao i morali biste konkluzivno da dokažete da su svi ovi sistemi savršeno radili pre nego što je metak ušao.

Jasno, ovo je naučno nemoguće; ne postoji nešto što se zove konkluzivni dokaz, a opet, vladini naučnici upravo to traže kad žele da ispitaju neku odluku.

Knjige Dejvida Ajka možete poručiti kod izdavača – kliknite ovde

BONUS VIDEO: Ajk u Beogradu