Jedna žena iz Delavera, optužena je za planiranje otmice svog momka u „Drugom Životu“, onlajn Internet društvenoj igri u kojoj igrači kreiraju svoje avatare (alter ego) u kompjuterski generisanom svetu. To je svet u kome možete raditi ono što u realnosti nikada ne biste ili ne umete, možete smisliti svoj lik tako da nema nikakvih dodirnih tačaka sa vašim stvarnim karakterom, možete voditi život koji priželjkujete ali vam nije dostupan u realnosti. Jednostavnije rečeno, stvarate izmišljeni život u izmišljenom svetu gde granice ne postoje. Doduše, ako zgrešite pa vas uhvate u ovom svetu, kazne su vrlo realne.

Jedan šesnaestogodišnji dečak iz Tokija je optužen pred stvarnim sudom za krađu identiteta i šifre drugog igrača. Dečak je nameravao da mu ukrade virtuelni novac u vrednosti od 235.000 dolara. U Japanu su virtuelne društvene igre izuzetno popularne, a „Drugi Život“ je privukao ogroman broj Japanaca. Oni su treća nacija po brojnosti koja igra ovu igru na Internetu, odmah posle Amerikanaca i Brazilaca.

Englezi Ejmi Tejlor (28) i Dejvid Polard (40) zaljubili su se igrajući „Drugi Život“, a zatim se i venčali. Kako je to slučaj sa većinom karaktera u ovoj igri, avatari uopšte nisu ličili na Ejmi i Dejvida iz realnog sveta. Dejvid u realnosti ima 40 godina i 159 kilograma, a njegov avatar u igri se zvao Dejv Barmi, bio je u poznim 20-tim godinama i težio svega 83 kilograma. U realnom svetu, Ejmi ima 28 godina i težinu od 102 kilograma. U virtuelnoj stvarnosti na Internetu, Ejmin avatar je bila kompjuterski generisana ličnost po imenu Lora Skaj, takođe u poznim 20-tim godinama života i teška 51 kilogram. Posle venčanja u stvarnom životu, Ejmi i Dejvid su organizovali i venčanje svojih avatara iz igre, u virtuelnoj stvarnosti.

Ali jednog dana se novopečena gospođa Polard probudila iz popodnevne dremke i uhvatila svog muža kako na Internetu posmatra seksualni odnos svog avatara sa prostitutkom iz igre „Drugi Život“.

„Poludela sam od besa i bila sam tako povređena“, rekla je Ejmi. „Ali Dejvid je smatrao da to ne predstavlja nikakav problem i nikako nije shvatao zbog čega sam tako uznemirena. Rekao je da dižem buku ni oko čega i da je sve moja krivica jer mu ne poklanjam dovoljno pažnje.“

Ejmi je iskoristila virtuelni novac koji se inače kupuje realnim novcem, i unajmila virtuelnog privatnog detetktiva da istraži preljubu njenog muža u virtuelnom svetu. Na kraju se ispostavilo da je Dejvidov avatar Dejv Barmi odlučio da se ponaša pristojno i izbegava seksualne susrete sa ženskim avatarima, pa je bračni par Polard u realnom svetu uspeo da prevaziđe problem virtuelne preljube….

Mir je potrajao sve dok Ejmi nije uhvatila Dejva Barmija kako se na virtuelnom kauču mazi sa avatarom po imenu Modesti Mekdonel. Dejvid je priznao da je nekoliko nedelja razgovarao sa američkom igračicom koja se krije iza virtuelnog lika Modesti, ali da se nikada nisu sreli licem u lice u realnom životu. Ispostavilo se da je famozna „druga žena“ bila Linda Brinkli, pedesetpetogodišnja američka raspuštenica iz Arkanzasa. Van sebe od besa, Ejmi je već sledećeg dana podnela tužbu za razvod braka u realnom svetu, a kao razlog navela „nerazumno ponašanje“ svog muža. Posle tog razvoda, ona se razvela i u igri „Drugi Život „i ponovo uzela svoje devojačko prezime Tejlor. Sada je u ljubavnoj vezi sa drugim muškarcem (u realnom svetu), koga je srela igrajući virtuelnu igru na Internetu po imenu „Svet ratnih veština“.

„Još uvek na Interentu igram „Drugi Život“, ali ne tako mnogo kao ranije“, ispričala je Ejmi. „Uvek postoji šansa da ću naleteti na Dejvida.“

U međuvremenu, Dejv Barmi se spetljao sa Modesti Mekdonel, iako se njihove stvarne ličnosti još uvek nisu upoznale u stvarnom svetu. Gospodin Polard tvrdi da problem u njegovom braku nije bila igra „Drugi Žvot“, već ponašanje njegove žene. „Ejmi nikada nije radila bilo šta po kući“, tvrdi on. „Samo je sve vreme igrala „Svet ratnih veština“. Ako sam hteo da provedemo neko vreme zajedno, morao sam da je ubeđujem jer nije želela da prekida igru i vreme provodi samnom. Zato je naš brak i pukao!“

Stvari mogu postati još ekstremnije u virtuelnoj realnosti. Tako se jedna četrdesettrogodišnja Japanka ulogovala u interaktivnu Internet igru „Mejpl Stori“ pod šifrom svog virtuelnog muža i ubila njegovog avatara (njegov kompjuterski generisani lik).

„Iznenada sam otkrila da sam razvedena, a da me na to uopšte nije pripremio“, izjavila je. „Bila sam toliko ljuta!“ Žena je iskoristila šifru koju je dobila od tridesettrogodišnjeg službenika koji je u virtuelnom svetu figurirao kao njen muž i ubila njegov lik u igri. Shvativši da mu je avatar mrtav, muškarac ju je prijavio policiji u realnom svetu. Žena je uhapšena u svom stanu u gradu Mijazaki, a zatim odvedena 1000 kilmetara dalje u zatvor u Saporou gde živi muškarac čijem je avataru došla glave.

Problematično ponašanje u virtuelnom svetu se obično rešava unapred postavljenim pravilima koja su obavezna za sve igrače, a oni koji ih ne poštuju mogu biti isključeni iz igre. Međutim, ako osobu optuže i osude zbog ilegalnog pristupa kompjuteru i manipulacije elektronskim podacima, kao ovoga puta, suočiće se sa kaznom od bar pet godina u zatvoru ili ogromnom novčanom globom. Žena iz ove priče je odlučila da plati novčanu kaznu.

Ništa bolje u realnom svetu nisu prošla ni dva virtuelna lopova iz Holandije. Lopovi uzrasta 15 i 14 godina su, po odluci holandskog suda, krivi zbog krađe virtuelne maske i virtuelne amajlije iz igre „Ranskejp“, koje su potom stavili na svoj virtuelni račun.

„Virtuelna dobra su ipak dobra (po holandskom pravu), pa je zbog toga ono što su mladići učinili definitivno krađa dobara“, objasnio je svoju presudu sudija i osudio ih na kaznu prinudnog dobrotvornog rada – starijeg dečaka na 200 sati a mlađeg na 160 sati.