Epidemiolozi imaju svoje teorije zašto se grip „budi“ u određenim vremenskim intervalima, ali jedna stara teorija to možda bolje i preciznije objašnjava.

Vanzemaljce ne treba tražiti samo na drugim planetama, ili očekivati da stignu isključivo svemirskim brodovima; oni su ovde i u nama, u obliku bakterija i virusa koji jednostavno „klijaju“ u našim telima, jer nas redovno zasipaju zahvaljujući bezbrojnim kometama i „zvezdama repaticama“ koje dospevaju u zemaljsku atmosferu – suština je tvrdnji koje su još pre nekoliko decenija izneli Fred Hojl i profesor Čandra Vikramasing.

Ovi organizmi prouzrokuju bolesti, pre svega prehladu i grip, ali i epidemije boginja, kuge i legionarske bolesti! Zaraze se ne prenose samo kapljičnim infekcijama – kijanjem i kašljanjem. Po ovoj, po mnogo čemu zastrašujućoj teoriji, ljudi hteli-ne hteli udišu te mikroorganizme i sve akcije za suzbijanje epidemija kratkog su daha, jer su njihovi uzročnici neprestano prisutni u atmosferi. A iznenada se mogu pojaviti i nove bolesti…

Teoriju o nastanku života na Zemlji, u čijem sklopu je i tvrdnja o poreklu bolesti iz svemira, Fred Hojl i Čandra Vikramasing prvi put su objavili 1977. godine tvrdeći da se oblaci gasova i prašine u kosmosu sastoje od jednoćelijskih organizama koji su se tamo razvili. Živi svet na našoj planeti pojavio se kad su ovi organizmi dospeli u atmosferu, a s obzirom da se prema njihovoj pretpostavci to moglo dogoditi i na drugim nebeskim telima sličnim Zemlji, u galaksiji bi moralo postojati mnogo nastanjenih planeta kao što je naša! U jednom od poslednjih intervjua koji je „Azijskom tribjunu“, povodom smrti Freda Hojla 2001. godine, dao profesor Vikramasing, on kaže kako čvrsto veruje da su bića na drugim planetama ista kao mi, ili vrlo slična nama, pošto je reč o istovetnoj evoluciji nastaloj na osnovu genetske informacije u obliku biološke materije iz svemira.

Naučnici su, kao što se moglo i očekivati, osporili tu teoriju, ali nisu mogli da opovrgnu činjenicu da su složeni molekuli, od kojih mnogi sadrže ugljenik, osnovni sastojci oblaka gasova i prašine u svemiru. Uz to, najgušći oblaci u kojima je pronađena većina molekula postoje u blizini zvezda kao što je Orionova maglina. Dakle, zvezde i planete okružene su gustim oblacima hemijskih elemenata važnih za postojanje života!

Hojl i Vikramasing verovali su da se život na Zemlji razvio zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima. Po njihovom mišljenju, planeta u početku nije imala gustu atmosferu niti mora, već je bila pusta, slično Mesecu, a atmosfera i mora su se stvorili tek pod uticajem objekata sličnim kometama koji su došli izvan Sunčevog sistema. Život je, bukvalno, „pao s neba“ pre četiri milijarde godina!

Medicinski pojam influenca potiče iz 15. veka, kad se verovalo da tu bolest prouzrokuju „zvezde“. Pustošenja koja su donele epidemije kuge najčešće su ilustrovana crtežima na kojima se pojavljuju „zvezde repatice“ i za čiji prolazak se vezivalo širenje boleština. Da li je u pitanju tek obično praznoverje, ili je takav strah imao osnova?

Fred Hojl i Čandra Vikramasing su svoju teoriju potkrepljivali tvrdnjama da oblaci prašine u svemiru sadrže velike količine celuloze, najvažnije organske materije na Zemlji, koja je osnovni sastojak svih biljaka i drveća. Pošto je u oblacima zaista utvrđeno prisustvo organskih materija, ako su Hojl i Vikramasing u pravu, onda je svemir u stvari pun života! Žive ćelije, smatraju oni, ostaju u jezgru komete koje sadrži vodu i sve važne hemijske elemente i zahvaljujući tome, mogu da prežive prolazak kroz atmosferu i raspadanje nebeskog tela sa kojim su dospele u nju!

S vremena na vreme, Zemlju ugrožavaju raznovrsne epidemije, a jedna od njih bila je 1976. godine: takozvana legionarska bolesti koja je izbila među učesnicima legionarskog skupa. Ona je dugo predstavljala zagonetku za medicinu i bilo je potrebno mnogo napora da se otkrije njen uzročnik, ali Fred Hojl i Čandra Vikramasing su i tada rekli da takve bolesti izazivaju bakterije koje padaju iz kometa i da su svi pokušaji njihovog iskorenjivanja uzaludni, jer će se pre ili kasnije ponovo pojaviti.

Teoriju o „svemirskim bolestima“ Hojl i njegov saradnik proveravali su svojevremeno na primeru pojave gripa među učenicima u Velsu. Oni su proučavali medicinske izveštaje i došli do zaključka da se bolest nije prenela u istoj spavaonici. To neočekivano otkriće dalo im je ideju da se grip nije prenosio zarazom, nego da su je prouzrokovali virusi iz vasione.

Zatim su utvrdili da su azijski grip 1957. i hongkonški 1968, godine izazvali virusi koji su punih 77, odnosno 78 godina „padali“ na Zemlju. Naime, po Hojlu i Vikramasingu, reč je o delićima Halejeve komete, koja svakih 75 do 78 godina obiđe oko Sunca (poslednji put je prošla 1986. godine).

Mada smo danas uglavnom pošteđeni epidemija kao što su velike boginje ili kuga, za razliku od srednjeg veka kad su desetkovale stanovništvo, oba naučnika smatrala su da nema razloga preteranom optimizmu, jer se one ponavljaju svakih nekoliko vekova i nimalo vedro su poručivali: „Doći će dan kad će nas te bolesti ponovo napasti iz svemira!“

Naučnici su izneli brojne razloge zbog kojih Hojlova i Vikramasingova teorija ne može biti prihvaćena. Ako epidemije zaista dolaze iz svemira, onda bi se određene bolesti morale ponavljati svake godine kad na Zemlju pada najgušća kiša kometa, a između pljuskova meoteorita i izbijanja bolesti nije uočena nikakva veza. Najglasnije kritike uputili su u to vreme Hojlove kolege Karl Sagan i Bišun Kare sa Univerziteta u Kornelu. Oni nisu verovali da u svemiru postoje celuloza ili slični molekuli važni za život. Po njihovom mišljenju, zvezdana prašina sastoji se od složenih otpadnih čestica slične onima koje nastaju u laboratorijama kad mešavina gasova, pre svega metana, amonijaka i vode, zrači ultraljubičastom svetlošću. Sagan i Kare objasnili su da smeđa materija koja pri tome nastaje nema nikakvo biološko značenje i u obliku malih zrnaca sličnih česticama čađi se raspršuje po oblacima.

U pobijanju Hojla i Vikramasinga, Sagan i Kare su dokazivali da bi organske materije, pa tako i celuloza, zbog svojih atoma ugljenika i vodonika, morale da budu primećene u infracrvenom spektru na talasnoj dužini od 3,4 mikrometra, ali to nikad nije viđeno prilikom infracrvenog posmatranja zvezdane prašine.

„Čak i kad bi život nastao u svemiru, krajnje je neverovatno da biohemija tih vanzemaljskih organizama nalikuje onima na našoj planeti. Vrlo je mala verovatnoća da bi se organizmi iz svemira, kao što je virus gripa, mogli povezati sa oblicima života na Zemlji“, zaključili su Karl Sagan i Bišun Kare.

Evropska sonda Đoto i američka Galileo proletele su 1986. godine pored Halejeve komete, ali ni one nisu mogle da utvrde da li ta zvezda repatica sadrži žive organizme. Ipak, u skorije vreme, potvrdu za svoju teoriju, profesor Čandra Vikramasing pronašao je kad su naučnici iz Kerale, doktor Godfri Luis i Santoš Kumar, 2001. godine u uzorcima takozvane „crvene kiše“ otkrili bakterije nepoznatog porekla. To se ponovilo i 2006. godine.

U skladu sa svojim budističkim uverenjem da je život povezan svuda u kosmosu, o čemu govore brojni budistički tekstovi, ovaj profesor astronomije i matematike, viruse iz svemira naziva našim „genetskim precima“. Po njegovim i proračunima drugih naučnika, na Zemlju svake godine dospe nekoliko stotina kilograma „vanzemaljskih“ bakterija, koje se raspu po površini planete. Zašto, u tom slučaju, one već nisu dovele do nezamislivih katastrofa i pomora?

„Udari kometa i asteroida mogu biti velika pretnja našoj civilizaciji, u periodu od nekoliko hiljada godina. Ali, na mnogo kraćim vremenskim stazama, nuklearni ratovi mogu predstavljati mnogo ozbiljniju pretnju“, smatra Čandra Vikramasing.

Hojl i Vikramasing napisali su i nekoliko knjiga na temu svemirskih uticaja na život naše planete, između ostalih, vredi pomenuti; „Oblak života“ (1978), o poreklu bolesti – „Bolesti iz svemira“ (1979) i „Evolucija iz svemira“ (1981). U njima su izneli dokaze da se organski molekuli iz kometa rasipaju po Zemlji za vreme njihovog bliskog prolaska pored naše planete ili prilikom udara u nju, utiču na gene i dovode do evolucije. Naravno, i šire boleštine, kao što je bila kuga kojoj je u 14. veku podlegla trećina stanovništva Evrope! Kako su zaraze istom uzroku pripisivali i u srednjem veku, Hojl i Vikramasing optuženi su maltene za oživljavanje praznoverja!

A kako danas stoje stvari po pitanju teorija Hojla i Vikramasinga?

Recimo, pre nekoliko dana (28. novembra 2025.), CNN je doneo kao udarnu vest da su na asteroidu koji proleće pored Zemlje pronađene aminokiseline! Tekst možete pročitati na linku ovde.

CNN piše: „Triptofan, esencijalna aminokiselina pronađena je na Benuu, malom asteroidu koji prolazi pored naše planete otprilike svakih šest godina.
Otkriće potiče od uzorka koji je prikupila NASA-ina misija OSIRIS-REx, koja je spustila svemirsku letelicu na asteroid 2020. godine, zarobila 4,3 unce (121,6 grama) stena i prašine i bezbedno vratila zalihu na Zemlju 2023. godine. NASA je od tada distribuirala mali deo tog uzorka istraživačima širom sveta na analizu.
Proučavanje Benua je važno jer njegov sastav odražava sastav ranog Sunčevog sistema, dajući naučnicima uvid u početke života. Prethodna istraživanja uzorka Benua već su pronašla 14 od 20 aminokiselina od kojih potiču svi živi organizmi na Zemlji, kao i svih pet bioloških nukleobaza – komponenti koje čine genetski kod u DNK i RNK.
Istraživači su takođe prethodno otkrili aminokiseline u uzorcima sa drugog asteroida, Rjugua, koje je Japanska agencija za istraživanje svemira prikupila 2019. godine, kao i u raznim meteoritima koji su pali na Zemlju. Ovaj sve veći broj dokaza, prema rečima stručnjaka sugeriše da su asteroidi možda rano doneli esencijalne sastojke života na našu planetu,..“

BONUS VIDEO – Otkriće aminokiselina na asteroidu Benu