Bilo je oko deset uveče 11. oktobra 1492. godine, i brodovi „Santa Marija“, „Pinta“ i „Ninja“ nalazili su se tačno 56 kilometara od svog cilja. O događaju koji je usledio, Kristifor Kolumbo je u brodskom dnevniku zapisao: „Admiral koji je stajao na srednjoj palubi, ugledao je svetlo. Pozvao je Pedra Gutijereza i rekao mu da je video svetlo i pokazao mu u kom pravcu da gleda, što je on i učinio i ugledao svetlo. Admiral ga je opet ugledao još jednom ili dvaput, kao svetlost voštanice, kako se kreće gore-dole. Pozvavši još jednog člana posade, gledali su kako svetlo nestaje i ponovo se pojavljuje više puta“.

U ovom zapisu, zagovornici teorija o neidentifikovanim letećim objektima i vanzemaljcima koji su još u doba otkrića Amerike posećivali Zemlju, vide njihovu potvrdu. Istraživači su se potrudili da o ovim malo ili bolje reći gotovo potpuno nepoznatim zbivanjima na Kolumbovom putu ka novom kontinentu iskopaju što više detalja, ali ostaju uskraćeni za onaj najvažniji izvor, za koji veruju da se nalazi pohranjen u arhivama Inkvizicije u Vatikanu. Jer, čovek koji je otkrio Novi svet, po povratku je „crkvenoj policiji“ morao da objasni šta je to video i šta je o tome mislio!

Najveći doprinos bar delimičnom skidanju vela tajne koja obavija ovaj događaj dali su eminentni „ufolozi“ i autori brojnih knjiga iz ove oblasti Bil Barns i Skot Litlton, koji su iz Kolumbovih zapisa saznali da je svetlo putovalo uporedo sa brodom i da se zatim sjajni objekat uzdigao iz vode i uputio u atmosferu. Oni odbacuju pretpostavke da je u pitanju bila baklja nekog urođenika sa kopna, jer su još uvek bili isuviše udaljeni da bi tako nešto mogli zapaziti, ili da je reč o nekom fosforoscentnom morskom stvorenju, kometi ili zvezdi repatici, upravo zbog činjenice da su se svetla izdizala iz vode i vraćala prateći flotilu čitav sat!

Istraživač NLO-a Maksimilijan De Lafajet kaže da je Kolumba upravo njegov saputnik Pedro Gutijerez prijavio Inkviziciji jer je rekao da ga svetla podsećaju na menoru-jevrejski svećnjak sa šest sveća. Inkvizitori su Kolumba pitali: „Da li ste rekli da ste videli menoru? Zašto ste rekli menoru? Znači, vi ste Jevrejin?“. Moreplovac je odgovorio: „Nisam Jevrejin“, a u daljem iskazu naveo još mnogo preciznih detalja o tome šta je video. Kakvih, možda će se saznati jednog dana ako se otvore vatikanski arhivi!

Vazdušna bitka nad Nirnbergom

Mnogi ljubitelji NLO misterija kao dodatni argument navode da se Kolumbov doživljaj odigrao u vodama famoznog Bermudskog trougla, ali da on nije bio jedini u to vreme koji se susreo sa „vanzemaljcima“: dogodilo se to i Fernandu Magelanu, moreplovcu koji je prvi oplovio svet. Skeptici koji tvrde da je reč o običnom prirodnom fenomenu, nisu u pravu, navodi „ufolog“ Vilijam Bremli: „Noću se, istina, pojavljuju svakakve stvari, kao na primer vatrene kugle. To su velike komete koje izgledaju spektakularno. Ogromno, bleštavo svetlo koje pravi luk na nebu. Ali mi znamo razliku. Meteori ili vatrene kugle izgledaju sasvim drugačije od pravih NLO-a“.

Ako noću može lako da dođe do zabune, to se ne bi moglo reći za događaj kojem su u zoru i tokom čitavog prepodneva 14. aprila 1561. godine prisustvovali stanovnici nemačkog grada Nirnberga. Tek razbuđene, na nebu ih je zatekao zastrašujući prizor – čitav niz objekata u obliku valjaka, krugova i letećih krstova, od kojih su zatim nastajali drugačiji oblici. A onda se razvila prava vazdušna bitka između njih, toliko očigledna da su ljudi u Nirnbergu mogli da ocene koja strana u sukobu pobeđuje! Neki od objekata padali su na zemlju i nestajali u oblacima dima ili pare, dok su drugi odletali u pravcu sunca i iščezavali. Sve je to potrajalo gotovo do podne i ovekovečeno je na širokom tabaku, koji je u 16. veku zamenjivao novine.

Slična pojava zabeležena je samo pet godina kasnije, 1566. godine, iznad Bazela u Švajcarskoj, i kao i u Nirnbergu, predstavljena je u duborezu, koji je do danas sačuvan. U Bazelu su događaj protumačili kao neku vrstu nebeskog znaka ili upozorenja, a ne bitke. U oba slučaja, tabaci koji su deljeni stanovnicima pozivali su ih da okaju svoje grehove i da se okrenu Bogu. Naravno, sve što je bilo neobično i pogotovo „paranormalno“ u tim vremenima, moralo je dobiti religioznu formu i tumačenje, pa su na taj način viđene tom prilikom i letelice sa trupom i krilima, koje su opisane kao „krstovi“ na nebu.

U 17. veku ljudi su sve više pokušavali da umesto u natprirodnom i božanskom, razjašnjenja tajanstvenih nebeskih pojava potraže u nauci. Kada je 1608. pronađen refrakcioni teleskop, to je postalo moguće, pa je i čuveni puritanski propovednik iz Nove Engleske kao što je bio Koton Mejder, (1663-1728), čovek koji je imao značajnu ulogu u procesu takozvanim „vešticama iz Salema“, imao šta da kaže o svojim zapažanjima na Mesecu.

Mejder je izvestio da je jednom prilikom kada je posmatrao Mesec kroz teleskop video neko svetlo kako leti preko njegove površine. Kris Pitmen, istraživač NLO fenomena, navodi da je propovednikova zabeleška navedena u NASI-nom izveštaju o lunarnim anomalijama poslednjih pet stotina godina, i da je moguće da je to prvi opis neke vanzemaljske letelice viđene kroz novi uređaj! Mada Pitmen izražava sumnju da se Koton Mejder mogao prevariti što se tiče udaljenosti izvora svetlosti u noći, odnosno da ono nije moralo da bude na Mesecu nego mnogo bliže, Bil Barns napominje da je značajno što je ugledni predstavnik religije dao opis astronomskog dešavanja, a ne božanske vizije.

Prevezla ih „nebeska svinja“

Ideja da su vanzemaljci posećivali Zemlju u kolonijalnoj Americi tokom 18. veka dobijala je sve više pristalica. Sjedinjene Države su proglasile nezavisnost 1776. godine, a 14 godina kasnije prvi put su štampani dnevnici Džona Vintropa, drugog guvernera kolonije Masačusets Bej, naslovljeni kao „Istorija Nove Engleske od 1630. do 1649. godine“. Tako je 140 godina posle Vintropove smrti otkriveno da dnevnici sadrže opis „bliskog susreta“ koji se odigrao u martu 1639. godine na reci Madi u Bostonu.

Džon Vintrop navodi da su Džejms Everol, koji je opisan kao trezven i razborit čovek, i njegova dva prijatelja ušli te večeri u mali čamac i dok su veslali duž reke, ugledali su veliko, bleštavo svetlo koje je lebdelo na nebu. Posle nekog vremena, ono je sevnulo i skupilo se dobivši, kako su opisali, „oblik svinje“. Naravno da niko ne bi ozbiljno izvestio da je ugledao sjajnu, leteću svinju, ali ovaj način opisivanja u skladu je sa vremenom u kojem je nastao, pogotovo ako su se očevici potrudili da dočaraju izgled trupa letelice ovalnog oblika s četiri kraka.

Vintrop je zapisao da se objekat kretao „brzo kao strela“ leteći napred-nazad i gore-dole naredna dva do tri sata. Nakon toga, kada je konačno iščezao, tri putnika u čamcu, koji su sve vreme plutali nizvodno, zaprepašćeno su shvatili da se nalaze na istom mestu s kojeg su počeli putovanje! Gotovo je nezamislivo da je njihov čamac mogao biti povučen unazad, a da to oni ne primete, a svi koji su imali priliku da čitaju o slučajevima vanzemaljskih otmica u današnje vreme uočiće zapanjujuću sličnost sa događajem iz 17. veka. Nije, naime, retko da se svedoci pojave NLO-a neobjašnjivo nađu na nekom udaljenom mestu od onog na kojem su bili kada su ga ugledali, ili da im za svega nekoliko minuta „nestane“ dva do tri sata, za koje potom ne znaju ni kako su ni gde proveli!

Godine 1731. iznad Kilkenija u Irskoj primećen je svetleći predmet kako izlazi iz nekog crvenog oblaka. Bil Barns ustanovio je da je nakon toga u toku nedelju dana isti objekat viđen i u drugim delovima Evrope, krećući se od zapada prema istoku, zaključno sa Rumunijom! U to vreme, naravno, nije bilo televizije, radija ni interneta, a vesti su putovale mnogo sporije od tajanstvene letelice, tako da nije moglo biti govora o prenošenju „masovne histerije“ putem sredstava komunikacija.

Revolucionar Tomas Pejn

Iako u 18. veku nije bilo mnogo izveštaja o pojavama koje danas nazivamo „neidentifikovanim letećim objektima“, debate o tome da li postoji život na drugim planetama naročito su se razvile posle objavljivanja Vintropovog izveštaja 1790. godine, a neđu onima koji su zastupajući gledište o vanzemaljcima dovodili u pitanje do tada neprikosnovene crkvene dogme, bio je Tomas Pejn (1737-1809), jedan od zaslužnih revolucionara i osnivača američke države.

Englez poreklom, rođen u Norfolku i emigrirao u Ameriku 1764. godine, Pejn se svrstava u red mislilaca kao što su Kant, Gete, Herbert Spenser… Prvi je javno ukazao da je postojanje više svetova nespojivo sa hrišćanstvom: „Verovanje da je Bog stvorio mnoštvo svetova, u najmanju ruku onoliko koliko ih mi zovemo zvezdama, svodi hrišćanski sistem verovanja na mali i smešan i rasparčan u umovima kao perje na vetru“.

Tomas Pejn u svom delu „Doba razuma“ zastupa tezu o pluralitetu svetova i pored ostalog navodi: „Stanovnici svakog od svetova od kojih je naš (solarni) sistem sastavljen, uživaju iste mogućnosti sticanja znanja kao i mi. Oni posmatraju revolucionarna kretanja na našoj Zemlji, kao što mi posmatramo njihova. Sve planete okreću se jedna naspram druge, i stoga za njih važi ista univerzalna naučna škola kojom se predstavljaju pred drugima“.

Ovako revolucionarna gledišta, naravno, nisu mogla da prođu bez posledica, pogotovo što je to bio jedan od najžešćih napada na hrišćanstvo do tada. U osnovi, on je tvrdio da onaj ko iole poznaje savremenu astronomiju, mora da veruje u vanzemaljce, a da je nemoguće poverovati da je Bog napravio čitav svemir i išao od planete do planete da iskupljuje ljude. Knjiga je bila onovremenski „bestseler“ i prodata je u hiljadama primeraka, ali je Pejn pred žestokim napadima morao da ode u Evropu. U Francuskoj se našao u vrtlogu revolucije, bio uhapšen i osuđen na giljotinu nakon što je američki ambasador odbio da ga zaštiti, ali je pukom slučajnošću ostao živ.

Treći predsednik SAD Tomas Džeferson pozvao ga je da se vrati u Ameriku 1802. godine, a neki veruju da je on, kao i njegovi savremenici Bendžamin Franklin i Džon Adams, bio pobornik koncepta pluraliteta svetova. Džeferson je, na primer, kada je angažovao profesorski kadar za Univerzitet u Virdžiniji, uvažio preporuku Džona Adamsa da ne uzima evropske profesore jer veruju u hrišćanstvo, „a to je opasna doktrina od koje se treba držati podalje“.

Koliko su shvatanja Tomasa Pejna bila ispred njegovog vremena, svedoči i podatak da je sahrani jednog od „otaca Amerike“ 1809. godine prisustvovalo svega šest ljudi.

Izvesno je da fenomen „neidentifikovanih letećih objekata“ i dilema da li nas u njima posećuju stanovnici drugih planeta nisu nastali u drugoj polovini 20. veka, kako se obično veruje, nego egzistiraju u najmanju ruku od otkrića Amerike, ako ne i mnogo ranije. Može se s razlogom pretpostaviti da je uticaj crkve u periodu od četiri stotine godina bio odlučujući da o ovim pojavama nema, ili bar nije poznato više izveštaja, pored ostalog i o susretu sa tajanstvenim svetlima na nebu koji su doživeli Kristifor Kolumbo i njegovi mornari.