Henri Ford je bio jedan od prvih američkih biznismena koji je u Sovjetskom Savezu, tridesetih godina, podigao fabriku kamiona u gradu Gorki. U isto vreme, Henri Ford je bio najpoznatiji američki biznismen koji je podržavao Hitlera; dobio je najviše nacističko odlikovanje za strance zbog svoje dugogodišnje podrške firerovom režimu.

Ovo je izazvalo pravu buru u američkoj političkoj javnosti pa je došlo do razmene diplomatskih nota između nemačke vlade i Stejt departmenta. Ford je, u svom stilu, javno izjavljivao da je protiv totalitarnih režima, ali je praksa pokazivala drugačije. Fordove fabrike u Nemačkoj i Francuskoj proizvodile su kamione za Vermaht i ostvarivale profit, dok su Fordove američke fabrike proizvodile kamione za američku armiju, ostvarujući, naravno, profit.

Ford i Morgan, kad su se istraživači malo pozabavili njihovim poslovanjem, nisu štedeli i krili svoje antisemitske stavove, licemerje i nemoral, ne samo u sferi biznisa, već su njihova opredeljenja bila ideološka. Njujork tajms je 20. decembra 1922. godine doneo informaciju da proizvođač automobila Henri Ford finansira nacionalistički i antisemitski pokret Adolfa Hitlera. U isto vreme, berlinski list Berliner Tageblatt apelovao je na američkog ambasadora u Berlinu da obavesti svoju vladu da se Ford meša u unutrašnje stvari Nemačke. Ford je, po novinskom izveštaju, opremio luksuzne kancelarije Hitleru, dao sredstva od kojih su primali plate Hitlerovi najbliži saradnici, a na zidu Hitlerove kancelarije nalazio se veliki Fordov portret. Takođe su na vidnom mestu bile izložene Fordove knjige prevedene i štampane na nemačkom jeziku.

Njujork tajms objavljuje i šokantnu informaciju da je Ford finansirao „opremanje takozvanog ‘Jurišnog bataljona’ od 1000 ljudi, u potpuno novim uniformama, naoružanih pištoljima i drvenim pendrecima, dok su se Hitler i njegovi najbliži doglavnici vozili u dva potpuno nova automobila.“

Njujork tajms je takođe konstatovao, vrlo precizno, da Fordu nije palo na pamet da finansijski pomogne monarhističku partiju, već je veliku sumu novca stavio na račun Hitlerovog nacionalsocijalističkog pokreta.

Hitler je ove donacije iskoristio za podizanje pobune u Bavarskoj. Pobuna je propala, Hitler je uhapšen i izveden pred sud. Na suđenju, u februaru 1923, potpredsednik bavarskog parlamenta, svedočio je:

„Bavarski parlament je odavno imao informaciju da se Hitlerov pokret delimično finansira od strane američkog, antisemitskog lidera Henrija Forda. Interesovanje gospodina Forda za bavarski antisemitski pokret pojavilo se pre godinu dana kada je jedan Fordov agent, istražujući tržište za prodaju traktora, došao u kontakt sa Ditrihom Ekartom, notornim pangermanistom. Uskoro je Ekart zatražio finansijsku pomoć i novac je gospodin Ford počeo odmah da šalje u Minhen.

Hitler se otvoreno hvalio da ima podršku gospodina Forda i hvalio Forda kao velikog čoveka i velikog antisemitu.“

Hitlera, u ovom i drugim slučajevima, nisu podržavali pojedinci već veliki industrijski koncerni na čijem čelu su bili ovi ljudi. Henri Ford je 1928. godine sjedinio svoje firme u Nemačkoj u I.G.Farben, veliki hemijski koncern. To nije bio mali doprinos, jer 40% akcija Ford Motorsa A.G. u Nemačkoj imale su veliku vrednost, a Karl Boš iz I.G.Farbena postao je i šef Ford Motors A.G. u Nemačkoj. U isto vreme, u Americi, Edsel Ford postao je član upravnog odbora I.G.Farben.

Henri Ford je pisac knjige “Međunarodni Jevrejin” (“International Jew”), o kojoj se ne govori mnogo, ni u porodici ni u slojevima društva kojima pripadaju Fordovi, ali se ona može naći u prodaji i dan-danas…

Reč je o antijevrejskoj knjizi na nivou “Protokola sionskih mudraca,” koja govori o jevrejskoj plutokratiji koja je osvojila svet. Ovu knjigu je koristio Adolf Hitler kad je pisao “Mein Kampf,” pa je jasan nivo “argumentacije” kojom se koristio Ford.