Jedan Amerikanac sa svojim pristalicama neće, ni pod kojim uslovima, da prihvati činjenicu da je Zemlja loptastog oblika.
Danijel Šenton bi mogao postati najiritantniji čovek na svetu. Kao predsednik „Društva ravna Zemlja“, moglo bi se pomisliti da će zagovarati stav da je evolucija prevara, globalno zagrevanje mit, da pušenje ne izaziva rak, a HIV nije samo korak do razvoja side.
Društvo ravna Zemlja je postalo živa metafora “nazadnog mišljenja” i odbacivanja važećih naučnih činjenica. Da, ono postoji i uopšte nije reč ni o kakvoj šali.
Ipak, ispostavlja se da sam Šenton zastupa prilično liberalne poglede o većini stvari. Ovaj tridesettrogodišnji Amerikanac rođen u Virdžiniji koji danas živi i radi u Londonu, sasvim je zadovoljan radom Čarlsa Darvina. On smatra da postoje jaki dokazi da je čovek izazvao globalno otopljavanje, i u potpunosti odbacuje teoriju zavere po kojoj je američka vlada umešana u teroristički napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon.
Zastupa liberalan stav u većini stvari, ali ne po svim pitanjima. Jer kad Šenton vozi svoj motorcikl, on veruje da nije gravitacija ta koja ga održava na putu, već ubrzano kretanje naše planete u obliku diska. Države se, po njemu, prostiru po ovom našem pljosnatom svetu onako kako se mogu videti na mapama, sa Antarktikom u vidu prstena planinskih vrhova koji se protežu na ivici. I naravno, čovek može vrlo lako pasti u kosmički bezdan sa ivice planete.
Pa ako ste pomislili da je teorija o Zemlji kao ravnoj ploči stvar prošlosti, prevarili ste se. Naučni dokazi koji pobijaju Šentonove tvrdnje se gomilaju, baš kao i dokazi protiv onih koji veruju da je globalno zagrevanje prevara, i onih koji su ubeđeni da duhovi mrtvih pohode Zemlju. Ipak, ništa od toga ne uznemirava Šentona.
„Ne postoji jedinstveni model ravne Zemlje“, kaže on, „ali najprihvatljiviji je onaj po kome planeta ima manje više oblik diska, sa prstenom nečega na ivici koji na ploči zadržavaju vodu. Visina i supstanca tog nečega je ono što izaziva mnoge rasprave, ali većina ljudi misli da prsten čine planine prekrivene snegom i ledom.“
Zemlja je ravna, smatra Šenton, zato jer izgleda ravna. Sunce i mesec su sferni ali mnogo manji nego što tvrdi zvanična nauka, i okreću se oko ravne Zemlje jer to tako izleda.
Neizbežno, Šentonovi argumenti ga uvaljuju u sve vrste logičkih ćorsokaka kakvi su nepostojanje gravitacije i stav da je većina svemirskih istraživanja, pa tako i sletanje na Mesec, ništa drugo do obična prevara. Ali, dok većina ljudi koji veruju da je Zemlja ravna ima problema sa idejom o satelitima koji orbitiraju oko planete, Šenton krstari ulicama Londona koristeći GPS. Takđe je rado iskoristio priliku da leti avionom od Amerike do Britanije, što ga ipak nije sprečilo da izjavi kako bi avion koji preleti iznad antarktičke barijere pao i sa neba i sa planete.
Društvo ravna Zemlja je prvobitno osnovano 1884. godine kao „Univerzalno zetetsko društvo“ (zetetsko po grčkoj reči zeteo, što znači tražiti). Zeteticizam, kaže Šenton, stavlja iskustvo i razum ispred „uobičajenog prihvatanja dogme“ ili, kako izgleda, ispred preovlađujućih dokaza. Samo bi ga put u svemir i mogućnost da svojim očima vidi svet onakav kakav je, mogli ubediti da promeni mišljenje. „Ali čak i tada, kada bih svet video iz svemira, morao bih da budem ubeđen da nikakvi trikovi nisu primenjeni i da je to zaista istina“, tvrdoglavo naglašava ovaj čovek.
Međunarodno društvo ravna Zemlja je formalno osnovano 1956. godine. Šenton je vaskrsao ovo društvo i 2009. postao predsednik, obnovivši njegov rad. Društvo je bilo prilično neaktivno nakon smrti prethodnog predsednika Čarlsa Džonsona 2001, kome je pošlo za rukom da okupi oko 3.000 registrovanih sledbenika. Šenton je do sada već regrutovao oko 60 članova preko veb sajta na Internetu, u čijim diskusionim forumima učestvuje oko 9.000 posetilaca. Ako ste zainteresovani da vidite kako to izgleda kliknite ovde. Na sajtu se nalaze knjige i časopisi koje možete slobodno preuzeti…
“Ne znam kakvi su motivi ljudi koji posećuju naš veb sajt, ali ima i onih koji ozbiljno misle isto ono u šta i sam verujem”, kaže Šenton. “Veliki broj ljudi se prijavi i počne da pljuje po nama, ali im brzo dosadi pa odu. Mi nismo fanatici koji gorljivo ubeđuju druge u ispravnost svojih stavova, niti imamo nameru da se upuštamo u besmislene, ljutite diskusije.”
Preko veb sajta se mogu nabaviti i skenirani primerci ozloglašenog biltena “Novosti ravne Zemlje” iz 70-tih i 80-tih godina, kada je Društvo bilo na vrhuncu. Među tekstovima koji se mogu pročitati su i naslovi: “Australija nije dole ispod”, “Sunce je svetlost prečnika 32 milje”, “Svet je ravan i to je tako”.
“Mislio sam da je sramota da svi ti dokumenti ostanu nedostupni velikom broju ljudi”, kaže Šenton. “Zato smo ih objavili na sajtu.”
Ali šta je sa dokazima? U eri kada astronauti šalju fotografije okrugle planete iz svemirske stanice u njenoj orbiti, kako uopšte može opstati koncept ravne Zemlje?
“Ma pogledajte samo koliko je tehnika uznapredovala u specijalnim efektima: možete napraviti sve što želite i snimiti svakakav video zapis ili fotografiju. Mislim da jednostavno ne postoji čvrst dokaz da je Zemlja okrugla. Nisam namerno tvrdoglav, ali osećam da nam naša čula saopštavaju istinu o stvarima oko nas, a potreban je izuzetno visok stepen dokazivanja koji bi se suprotstavio onome što nam čula saopštavaju. Koliko je ljudi uopšte moglo da proveri sve te tvrdnje? Da li ste ih vi sami proverili?”
Ideja o ravnoj Zemlji je bila široko aktuelna sve do 4.v.p.n.e. kada su stari Grci prvi put pomenuli ideju da je planeta sfernog oblika. Do srednjeg veka, većina ljudi je verovala u njen sfreni oblik, suprotno popularnim pričama. Moderni pokret poklonika ravne Zemlje potiče iz viktorijanske Engleske, a pokretač je bio biblijski naučnik Semjuel Roubotam, koji je promovisao svoja verovanja i sticao sledbenike uvlačeći vrhunske naučnike toga vremena u javne debate.
Danijel Šenton je i sam verovao da je Zemlja okrugla, ali je počeo da sumnja kada je čuo album muzičara Tomasa Dolbija iz 1984. godine, pod nazivom “Ravna Zemlja”.
“Krajem 90-tih sam počeo da istražujem šta je to “Društvo ravna Zemlja”. Čuo sam o njemu i kada sam završio sa istraživanjem shvatio sam da je ta ideja zapravo istinita.”
Iako može zvučati kao da je obnavljanje Društva pametna metafora ili marketinški trik sa potpuno drugačijim ciljem, Danijel Šenton insistira da je sasvim ozbiljan u svojim stavovima.
“Nisam postao predsednik da bih postigao bilo šta drugo. Ako pogledate oko sebe, shvatićete da je svet zaista ravan, pa tvrdim da na drugima koji misle suprotno leži odgovornost da to neopozivo i dokažu. A ne mislim da je do danas bilo kome uspelo da zaista pruži čvrste dokaze da Zemlja nije ravna!”
T.D.