Naučnici imaju dokaze da – suprotno našem trenutnom verovanju o tome šta je moguće a šta ne – netaknuta dvostruka spirala DNK poseduje zapanjujuću sposobnost da prepozna sličnosti u drugim DNK lancima i to na daljinu.
Nekako su dva DNK lanca u stanju da identifikuju jedan drugog, pa majušni komadići genetskog materijala pokušavaju da se okupe u grupu sa sličnom DNK. Prepoznavanje sličnih sekvenci kod hemijskih subjedinica DNK se događa na način potpuno nepoznat današnjoj nauci. Ne postoji ni jedan poznati razlog zbog koga bi DNK bila u stanju da se kombinuje na način na koji to čini, a pri tom je sa trenutno zvaničnog teorijskog stanovišta, takav podvig hemijski nemoguć.
Uprkos svemu tome, istraživanje nedavno objavljeno u „ACS Žurnalu za fizičku hemiju“, jasno pokazuje da se homološko prepoznavanje između sekvenci nekoliko stotina nukleotida događa bez ikakvog fizičkog kontakta ili prisustva proteina. Dvostruki heliksi DNK mogu prepoznati sebi slične molekule na daljinu i zatim se grupisati zajedno, sve naizgled bez ikakve pomoći drugih molekula ili hemijskih signala.
U okviru ove studije, naučnici su posmatrali ponašanje fluorescentno obojenih lanaca DNK stavljenih u vodu bez proteina i bilo kakvih drugih materijala koji bi se mogli umešati u eksperiment. Lanci sa identičnim nukleotidnim sekvencama su se dva puta verovatnije grupisali zajedno, u odnosu na lance DNK sa različitim sekvencama. Niko ne zna kako individualni lanci DNK uopšte mogu da komuniciraju na ovaj način, ali oni to zaista čine. Taj „telepatski“ efekat je izvor začuđenosti i potpune zadivljenosti naučnika.
„Zapanjujuće je što sile koje omogućavaju međusobno prepopoznavanje sekvenci mogu posegnuti kroz više od jednog nanometra vode koja odvaja površine od najbliže susedne DNK“, kažu autori istraživanja Džef S. Boldvin, Sergej Lejkin, Džon M. Sedon i Aleksej A. Kornišev.
Ovaj efekat prepoznavanja bi mogao da značajno doprinese većoj tačnosti i efikasnosti kod homološke rakombinacije gena, što je proces odgovoran za popravku DNK, evoluciju i genetsku raznolikost. Nova otkića bi mogla takođe da ukažu kako izbeći greške u rekombinaciji, što su česti uzroci raka, starenja i drugih zdravstvenih problema.