Svi znaju za čuvenog mađioničara Harija Hudinija, ali manje je poznato da je on imao prehodnika i idola od koga je pozajmio trikove, efektivan nastup, pa čak i – ime.
Po jednoj definiciji magija je: veština kojom se, pomoću čini, prizivaju natprirodne moći; praksa iluzionističkih trikova u cilju zabave; bilo kakavi misteriozni ili neuobičajeni kvaliteti ili moć. Za prvu ozbiljniju i dokumentovanu primenu magije (iluzionizma) u ratu, vratićemo se u kasni 19. vek, u vreme kada je Francuska bila najveća kolonijalna sila sveta.
Godine 1856. došlo je do nemira u Francuskom Alžiru. Bilo je jasno da pobuna protiv kolonijalne vladavine dobija na snazi i da Francuska pokušava da izbegne direktan konflikt sa lokalnim stanovništvom. Francuski kolonijalisti nisu želeli da izgube ni živote ni ogromnu finansijsku dobit gušeći pobunu. Još manje su želeli da izgube bogatu koloniju.
Tada na scenu stupa Žan Ežen Rober – Uden (Houdin), nekadašnji časovničar zaljubljen u iluzionističku magiju. Uden je relativno kasno, u četrdesetoj godini, ostvario svoj san. Govorio je da se bavi mađioničarskim trikovima koji nemaju nikakve veze sa natprirodnim moćima. Ubrzo je, zahvaljujući spektakularnosti svojih trikova, postao poznat širom sveta.
Bio je jedan od prvih svetskih mađioničara koji su nastupali u pozorištu a ne na vašarima i trgovima. Iluzionističku magiju, Uden je podigao do nivoa izuzetno poštovane veštine. Umesto u kostimu srednjevekovnih čarobnjaka sa šiljatim šeširima i ogrtačima iscrtanim zvezdama karakterističnim za njegove kolege, Uden je pred publikom nastupao u elegantnom večernjem odelu, stvorivši karakterističan imidž koji će brojni mađioničari podražavati tokom sledećih sto godina.
Uden je bio istinski inovator ne samo na polju mađioničarske veštine, već i nauke. Kada je poželeo efekat kakav nije postojao, on bi ga izmislio. Kada nije bilo odgovarajuće tehnologije za njegove trikove, on bi je osmislio. Zainteresovan bukvalno za sve oblasti kojima se čovek bavio, svoj um i svoje nastupe je doterao do savršenstva, koristeći uvek najnovija naučna dostignuća čak i pre nego što su postala poznata javnosti. Na primer, primenjivao je elektromagnetizam dok je ova oblast još bila u povoju. Kada je elektromagnetizam postao poznat do detalja, Uden je potpuno modifikovao svoj nastup i otišao korak dalje. Imao je, čak, luminiscentno punjenje unutar staklene lopte, daleko pre nego što je Edison uopšte počeo da razmišlja o sijalici.
Trikom protiv rata!
Rober-Uden je uživao u zasluženoj penziji nakon povlačenja sa scene, kada su mu se za pomoć obratili predstavnici francuske vlade. Naravno, problem je bila pobuna lokalnog stanovništva u Alžiru. Jedan od glavnih lidera potencijalne revolucije bio je Marabut (član arapske religiouzne frakcije koji su uz pomoć magijskih rituala podsticali stanovništvo na pobunu) po imenu Zoras Al Katim. Alžirski čarobnjaci su bili izuzetno vešti i svakoga ko bi uspeo da upravlja njihovim moćima, slušali su bez pogovora. Kada je Marabut demonstrirao svoje trikove, mnogi Alžirci su bili čvrsto uvereni da je u pitanju stvarna, natprirodna moć. Trikovi poput jedenja stakla bez evidentnih ozleda i isceljivanje rana, bili su uobičajena praksa. Suočeni sa tim naizgled božanskim moćima, ljudi su bili voljni ne samo da satima sede opčinjeni magijom, već i da ispune doslovce ono što je Marabut od njih tražio – da isteraju Francuze iz zemlje.
Uden je stigao u glavni grad Alžira i nekoliko večeri nastupao u lokalnom pozorištu. Pronela se vest da je u gradu veliki francuski čarobnjak, pa su mnoge važne poglavice plemena i Marabuti pozvani na predstavu. Posetioci su mogli samo da stoje, a ljudi su pokušavali na sve moguće načine da se uguraju u pozorište i sopstvenim očima vide čarobnjaka na delu. Mnogi Francuzi su popadali u nesvest usred te neverovatne gužve. Organizatori su među lokalne posetioce poslali prevodioce, kako bi bili sigurni da će svi razumeti ono što se dešava na pozornici.
Pozorište je te prve večeri bilo krcato, publika nestrpljiva da vidi francusko čudo. Da su utisci bili nepovoljni, rat bi planuo u tren oka. Ulozi u ovoj neobičnoj kockarskoj igri su bili izuzetno veliki.
Rober-Uden je započeo svoju predstavu. Za početak je ni iz čega stvorio pregršt metalnih franaka. Impresivno, ali nedovoljno da bi se izbegla revolucija. A onda je veliki iluzionista povećao ulog. Iz praznog šešira je izvukao topovsko đule. Takav simbol je ukazivao na popriličan problem – ko bi poželeo da se bori protiv neprijatelja koji može da stvori municiju iz vazduha?
Sledeći je na programu trebalo da bude trik sa bocom. Obično bi Uden najpre publici pokazao potpuno praznu bocu, a onda bi iz nje poteklo piće po izboru publike – ljudi su izvikivali nazive pića a čarobnjak ga je sipao u čaše uvek iz iste boce. Međutim, postojao je i mali problem. Francuski Alžir je bio muslimanska zemlja i Rober-Uden je, u pokušaju da spreči rat, mogao da uvredi stanovništvo čija je religija eksplicitno zabranjivala alkohol. Trik je mogao postići kontraproduktivan efekat. Zbog toga je Uden odlučio da malo modifikuje svoj čuveni trik. Specijalno za ovu priliku upotrebio je praznu staklenu činiju, koju je naizmenice punio slatkišima i praznio na čudesan i neobjašnjiv način. Kada mu je to dosadilo, odlučio je da slatkišima doda i neprekidan, magični mlaz vrele kafe, koju je potom ponudio publici.
U početku, Arapi su odbijali da piju to neprirodno piće – uostalom, ko bi prihvatio piće od Đavola lično?
Onda je Rober-Uden zatražio da se na pozornicu popne najsnažniji muškarac, najavivši da će iz njega izvući svu fizičku snagu. Doneta je jedna malena kutija koju je čak i dete moglo da podigne. Snagator iz publike ju je bez problema podigao. Francuz je potom naredio dobrovoljcu da izgubi svoju snagu i još jednom zatražio da podigne istu kutiju. Očekujući da će zadatak ponovo biti krajnje jednostavan, Arapin je pokušao… ali nije uspeo da pomeri kutiju. A usledilo je nešto još gore. Kada je Rober-Uden podsmešljivim glasom zamolio Arapina da izbaci kutiju sa pozornice, nesrećni Alžirac je iznenada počeo da se žali kako je kutija preteška. Publika se zabavljala. Francuski mađioničar se, potom, nonšalantno sagao, jednom rukom podigao kutiju i bacio iza zavese. Publika je bila u šoku, a zapanjeni dobrovoljac – snagator je od sramote pobegao iz pozorišta.
Nauka kao magija
Presudni trik sa oduzimanjem snage, Rober-Uden je osmislio zahvaljujući svom nepresušnom interesovanju za nauku. Suštinu trika je činio elektromagnetizam. U unutrašnjosti kutije nalazila se metalna ploča, dok je ispod pozornice, na mestu gde je stajala kutija, postavljen elektromagnet. Uključivanjem i isključivanjem prekidača, Rober-Uden je uspešno zbunio alžirskog dobrovoljca i naizgled učinio ono što je i obećao – oduzeo mu je snagu. Kao dodatak, mesingane ručke kutije vezane su za bateriju, pa je mađioničar po želji izazivao male elektro-šokove. U to vreme, elektromagnetizam je bio nedovoljno poznat naučni fenomen bez ikakve praktične primene.
U drugom delu predstave, Uden je učinio da jedan od vođa pobunjenika počne da krvari. Ako iko i pomisli da u tome nema ničeg magičnog, treba pojasniti da nije krvario čovek već njegova senka!
Pred kraj večernje predstave, jedan Marabut je pokušao da puca na Udena. Mađioničar je ispred sebe podigao jabuku, a metak se zario u nju ne ozledivši ga. Marabut je zgrabio jabuku i odbio da je vrati, verujući da je u pitanju izuzetno moćni talisman koji je Francuzu dao magijsku moć.
Usledio je vrhunac predstave. Rober-Uden je učinio da na očigled čitave sale nestane mladi Arapin. Naime, mladić je zamoljen da se popne na sto nasred pozornice. Rober-Uden ga je umotao u rolnu papira, a kada ju je potom odmotao, mladića više nije bilo. Ovo je bilo previše za većinu posetilaca, koji su u panici počeli da beže iz pozorišta. I dok su bežali, naleteli su pravo na nestalog mladića koji je, preplašen njihovim paničnim pitanjima, takođe pobegao glavom bez obzira. I predstava koja je usledila sledeće večeri izazvala je potpuno istu reakciju lokalne publike. Stvari su se odvijale da ne može biti bolje.
Kako se zemljom širila priča o Rober-Udenu a nade lokalnog stanovništva u revoluciju opadale, šeik Bou Alem ben Šenfa Aš Aga, vođa plemena Đendel, pozvao je stranog čarobnjaka u goste. Šeik je bio naklonjen Francuzima, što se nije moglo reći i za njegovog Marabuta koji se javno izrugivao Udenovim podvizima o kojima se naširoko pričalo.
Rober-Uden je šeiku prikazao nekoliko manjih, salonskih trikova. Učinio je da nestanu šeikove brojanice i ponovo se pojave u papuči ostavljenoj kraj ulaza; napunio je cipelu metalnim novcem i popriličan broj novčića izvukao iz noseva radoznalih posmatrača. Marabut je izjavio kako ga taj čovek ne može obmanuti – on ne veruje ni u magijske moći Francuza niti u njegovu veštinu. Ove reči su izgovorene na suprotnom kraju prostorije u odnosu na Udena i njegovog domaćina.
Rober-Uden je naredio Marabutu da sklopi šaku i da je podigne ispred lica. Onda je simulirao da baca novčić preko čitave sobe. Kada je Marabut otvorio šaku i video da je prazna, počeo je da se smeje. Bio je ubeđen da je njegov protivnik omanuo. Mađioničar se izvinio što je novčić bacio prejako. Zapravo, pravdao se on, bacio ga je toliko jako da je novčić završio u Marabutovom pojasu – što se ispostavilo kao istina. Još jednom se izvinio, rekavši da se bojao da ne ošteti Marabutov sat novčićem. Zbog toga je odlučio da sat pažljivo sačuva. Kada je Rober-Uden otvorio svoju šaku, zaprepašćeni Marabut je ugledao svoj sat – isti onaj koji mu je Uden neprimetno uzeo na samom početku večeri.
Besan i osramoćen, Marabut je izazvao Udena na dvoboj i zatražio pravo da puca prvi. Uostalom, rekao je, zar nevernik ne tvrdi da je neranjiv? Šeik Bou Alem je bio veoma ljut što se neko usudio da njegovog gosta tretira na taj način, ali je Rober-Uden prihvatio izazov. To baš i nije bila situacija za koju se pripremao, ali je nekadašnji časovničar bio u stanju da razmišlja izuzetnom brzinom u hodu. Ubedio je Marabuta da zakaže dvoboj sutradan u osam ujutro, tvrdeći da mu je potrebno vreme za molitvu i meditaciju kako bi prikupio svu svoju magijsku moć jer je svoj talisman ostavio u glavnom gradu.
Rober-Uden je sledećeg jutra izašao na trg gde ga je pozdravila gomila okupljenih seljana. Pištolje je barutom napunio Marabut, a Uden je trebalo da stavi metke. Odabrao je dva i stavio po jedan u svaki pištolj, zajedno sa papirnim punjenjem za kubure. I dok su stajali licem u lice udaljeni 15 koraka jedan od drugog, Marabut je podigao pištolj i pucao prvi. Njegovom zaprepašćenju nije bilo kraja kada je ugledao svog protivnika na nogama umesto okrvavljenog u prašini. Što je još gore, nevernik se smejao Marabutu u lice.
Iscereni Rober-Uden je pokazivao posmatračima širok osmeh i zube kojima je čvrsto stiskao metak! U tom trenutku, Marabut je počeo da strahuje za sopstveni život. Treba samo zamisliti njegovo iznenađenje i ogroman strah, kada je iscereni Francuz umesto u njega, ispalio metak u obližnji zid iz koga je potekla krv! Posmatrači su jurnuli ka zidu i potvrdili da je i po ukusu i po mirisu zaista u pitanju prava krv! Ovo je bio presudni trenutak teške političke situacije. Pobunjenici su bili uvereni da Francuzi u svojim redovima imaju daleko moćnije čarobnjake i magove od njih, i da je svaki pokušaj borbe unapred osuđen na propast.
Tajna trika je bila u sledećem: prethodne noći tokom navodne meditacije i molitve, Uden je pripremio specijalne metke od voska, šuplje iznutra i zacrnjene garom lampe. Omotač prvog metka je bio izuzetno tanak. Čim je nakon njega u kuburu ugurao papir, metak se raspao i Uden nije ni bio u opasnosti. Drugi metak je imao deblji omotač, a šupljina je bila ispunjena krvlju. Krajnje jednostavan trik domišljatog mađioničara.
Pergament zahvalnica koji je Rober-Uden primio kao priznanje za usluge francuskoj vladi tokom alžirske krize, još uvek postoji. Izložen je u Muzeju magije u gradu Maršal u Misuriju. Rober-Uden je 1859. napisao i knjigu pod naslovom »Kralj mađioničara«, koja je postala nezaobilazni udžbenik mnogim budućim mađioničarima. Na jednoga od njih, ova knjiga je ostavila neobično dubok utisak.
Mladi mađioničar po imenu Erih Vajs rođen je u Mađarskoj. Kada je imao četiri godine, sa roditeljima se iselio u američku državu Viskonsin. Erih Vajs je bio toliko impresioniran velikim francuskim mađioničarem, da je po njemu kreirao i svoje umetničko ime. Tako je rođen Hari Hudini. Rober-Uden je umro 1871. godine.