Pionir veštačke inteligencije i teoretičar koji je zagovarao ideju da se ceo univerzum može posmatrati kao jedan veliki računar, Edvard Ed Fredkin preminuo je 13. juna, u 88. godini. Pokretan beskrajnom naučnom maštovitošću i nepristrasnošću prema konvencionalnom razmišljanju, profesor Fredkin je prolazio kroz karijeru koja se neprestano menjala, delujući podjednako neobično kao i njegove ikonične teorije koje su ga učinile važnom figurom u računarskim naukama i fizici.

Njegovi, čak i najraniji pogledi na veštačku inteligenciju izgledaju sve aktuelniji iz dana u dan.

– U dalekoj budućnosti nećemo znati šta računari rade, niti zašto – rekao je The Times-u (pra)davne 1977. godine. – Ako dva računara razgovaraju, reći će za sekund više od svih reči koje su izgovorene tokom svih života svih ljudi koji su ikada živeli na ovoj planeti.

Ipak, za razliku od mnogih sadašnjih proroka propasti, nije osećao egzistencijalni strah od AI.

– Jednom kada postanu jasno inteligentne mašine, neće biti zainteresovane za krađu naših igračaka niti za dominaciju nad nama, ne više nego što bi bili zainteresovani za dominaciju nad šimpanzama ili za krađu lešnika od veverica.

Kao rani istraživač veštačke inteligencije pre pola veka, profesor Fredkin je predskazivao trenutne rasprave o hiperinteligentnim mašinama.

– Potrebna je kombinacija inženjeringa i nauke, a mi već imamo inženjering – rekao je Fredkin u intervjuu za The New York Times 1978. godine – Da bismo stvorili mašinu koja razmišlja bolje od čoveka, ne moramo razumeti sve o čoveku. Još uvek ne znamo sve o perju, ali možemo da letimo bolje od ptica!

Pomogao je da se otvori put mašinama koje bi mogle da pobede šahovske velemajtore, čak je osnovao fond koji je 1980. godine obezbeđivao nagradu od 100.000 dolara (prilična suma za to doba) onome ko razvije kompjuterski program koji će osvojiti svetsko prvenstvo u šahu. Tek 1997. to je pošlo za rukom ekipi IBM, kada je njihov računar Deep Blue pobedio tadašnjeg prvaka sveta Garija Kasparova.

– Nikada nije bilo nikakve sumnje u mom umu da će računar na kraju pobediti trenutnog svetskog šahovskog prvaka – rekao je profesor Fredkin tada. – Samo je bilo pitanje kada će se to dogoditi.

U poslednjem intervjuu koji je dao neposredno pred smrt, Fredkin govori i o veštačkoj inteligenciji. Prenosimo manji deo tog intervjua:

– Trenutno, veštačka inteligencija prolazi kroz zlatno doba, mada situacija ponekad liči na “zlatnu groznicu” – rekao je profesor Fredkin. – Vidimo primenu u svim sferama – od medicinskih dijagnostika do autonomnih vozila. Međutim, ključni izazov je osigurati da AI bude odgovorna i transparentna. Moramo rešiti pitanja etike, zakonske regulative, i osigurati da ova tehnologija koristi društvu u celini, a ne samo određenim interesima.

Koje su, po vašoj proceni, najnovije tehnološke inovacije u oblasti veštačke inteligencije koje nas očekuju?

Fredkin: Jedan od najuzbudljivijih trendova je duboko učenje. Nove arhitekture i algoritmi nam omogućavaju da rešavamo probleme koji su ranije bili nezamislivi za računarsku analizu. Takođe, kombinacija AI sa drugim tehnologijama kao što su kvantni računari i IoT otvara potpuno nove horizonte.

Kako AI utiče na poslove i radnu snagu? Kakva je budućnost rada sa dolaskom AI?

Fredkin: Veštačka inteligencija promenila je mnoge aspekte naših života, za sada je to u povoju, ali videćete kojom će se brzinom razvijati. Svet se više neće menjati tehnološkim revolucijama na svakih sto godina, sada je revolucija stalni proces i kvalitativni skokovi su mogući za par meseci, možda i nedelja.

Automatizacija procesa može osloboditi ljude od ponavljajućih dosadnih zadataka, omogućavajući im da se više fokusiraju na kreativnost i strategiju. Međutim, to takođe zahteva prilagodljivost. Novi poslovi će se pojaviti, a ljudi će morati da razvijaju veštine koje se teže automatizuju, poput kreativnosti, empatije i rešavanja složenih problema.

Kako se suočavate sa etičkim pitanjima u razvoju veštačke inteligencije?

Fredkin: Etička pitanja su nezaobilazna u razvoju veštačke inteligencije. Prva stvar je osigurati transparentnost i odgovornost u algoritmima koje koristimo. Takođe, moramo se nositi sa pristrasnostima i osigurati raznolikost i inkluzivnost u datasetovima kako bi se izbegli nepravedni rezultati. Stvaranje jasnih smernica i saradnja sa stručnjacima iz oblasti etike ključno je za izgradnju održive AI.

Kako obični ljudi mogu sebe pripremiti za budućnost koja je počela, a u kojoj će AI imati sveprisutan uticaj?

Fredkin: Edukacija je ključna. Ljudi moraju razumeti osnove veštačke inteligencije, kako funkcioniše, ali i njen potencijal i ograničenja. Takođe, razvoj veština koje su teško zamislive za automatizaciju, kao što su kritičko razmišljanje, timski rad i kontinuirano učenje, će biti od suštinskog značaja. Priprema se ne svodi samo na tehničko razumevanje, već i na adaptivnost i spremnost da se konstantno prilagođavamo novim tehnologijama.

Profesor Fredkin sahranjen je u Bruklinu, nedaleko od Bostona.

S.Mihailović