Dan kada je srušen poslednji kamen temeljac moderne nauke osvanuo je u laboratoriji u Los Alamosu.

Stručnjaci američke Nacionalne laboratorije Los Alamos, iste one koja je stvorila prvu atomsku bombu, objavili su da su napravili radio predajnike sa izvorom radio talasa koji se kreću brže od brzine svetlosti (superluminalno). Iza ovog zapanjujućeg otkrića stoji tim predvođen Džonom Singltonom, čovekom koji je uspeo da dokuči osnovne principe neophodne da se stvore radio talasi brži od onoga što je Ajnštajn nazvao nenadmašivom konstantom. Inače, Tesla je često govorio o talasima bržim od brzine svetlosti…

U jednom od poslednjih intervjua, Singlton je istakao činjenicu da ništa od onoga što se odigrava u njegovom eksperimentu ne bi eventualno „naljutilo“ Ajnštajna. On kaže da po teoriji velikog fizičara čestice i informacije ne mogu putovati brzinom većom od brzine svetlosti, ali da se u njoj ne pominje bilo šta nalik emisiji radio talasa. U svojim eksperimentima, istraživači iz Los Alamosa su primetili da radio talasi koji se kreću brže od svetlosti poseduju neobična svojstva – na primer, gube manje snage na dužim distancama, što bi se dalo veoma dobro iskoristiti u oblasti komunikacije (upravo je to tvrdio i Tesla).

Tvorci radio talasa bržih od svetlosti tvrde da se njihov uređaj može uporediti sa nizom ljudi koji imaju zadatak da pucaju prstima. Najpre to uradi prvi čovek, zatim sledeći, pa tako redom. Brzina „pucanja prstima“ duž linije zavisi od toga kojom brzinom pojedinci obavljaju svoj zadatak. Ispričano naučnom terminologijom, to bi značilo da bi eventualno kašnjenje „pucanja“ bilo proizvoljno, što znači da je i brzina kretanja takođe proizvoljna. Istraživačima je pošlo za rukom da minimiziraju vremenski otklon (i tako povećaju brzinu) do nivoa kada su premašili brzinu svetlosti.

Da bi ovu naučnofantastičnu zamisao pretočili u realnost, napravili su dugačku traku od dielektričnog materijala, čija je glavna osobina da se može lako polarizovati. Na svakih nekoliko centimetara dielektrike prikačeni su električni pojačivači, a svaki od njih se ponaša kao „pucač“. Kada se aktivira prvi, on stvara jako električno polje u svojoj okolini, potiskujući pozitivne i negativne jone u suprotnim pravcima. Kada se prvi isključi, otvara se drugi, električno polje se premešta u oblast oko drugog i tako dalje. Taj pokret je poznat kao polarizaciona struja i fizičari je smatraju veoma važnim izvorom radio talasa.

Brzina brža od brzine svetlosti se postiže neverovatno brzim uključivanjem i isključivanjem električnih pojačivača, tako brzim da radio talasi koji se stvaraju stižu do kraja trake dielektričnog materijala brže od fotona koji putuju duž dielektrične trake.