Poslednji ljudi na Zemlji su možda preživeli Ledeno doba skrivajući se na nevelikom delu kopna, nazvanom Rajski vrt. Ta oblast koja se nalazi na južnoj obali Afrike, udaljena oko 390 km od Kejp Tauna, postala je jedino mesto na planeti na kome se moglo živeti tokom okrutnog perioda ledenog doba. Iznenadna promena temperature, tvrde naučnici, pre oko 195.000 godina bukvalno je zbrisala mnoge vrste sa lica Zemlje.

Veruje se da ljudi upravo zbog toga poseduju manju genetsku raznolikost u odnosu na druge vrste živih bića i da je, u to vreme, ljudska rasa svedena na populaciju od svega nekoliko stotina pojedinaca koji su uspeli da prežive na jednoj lokaciji.

Potičemo od male grupe ljudi?

Profesor Kertis Miren sa Instituta za poreklo ljudi Državnog univerziteta Arizone, otkrio je drevne ljudske artefakte u izolovanim pećinama južnoafričke obale u oblasti poznatoj po imenu Pinakl Point.

„Neposredno posle pojave Homo sapiensa, užasni vremenski uslovi su gotovo doveli do istrebljenja naše vrste“, tvrdi profesor Miren. „Nedavna otkrića ukazuju da je mala populacija predaka svih ljudskih bića koja danas postoje, preživela zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji resursa duž južne obale Afrike.“

Bujna vegetacija kojom je ta oblast obilovala, pružala je nadu za život. Blizina mora i riba koja je do obale stizala sa plimom, bili su nepresušni izvor hrane našim precima. Profesor Miren kaže da su u pećinama otkriveni arheološki ostaci koji potiču od pre najmanje 164.000 godina.

Profesor Kris Stringer, stručnjak za poreklo ljudi, slaže se sa profesorom Mirenom u pogledu rane evolucije inteligencije. Ipak, on kaže da nije ubeđen argumentom da je samo jedna grana ljudskih bića preživela ledeno doba i postala predak modernog čoveka.

„Međutim, više čak ne mislim da je postojala samo jedna mala populacija ljudi u jednom regionu Afrike, od kojih smo svi mi potekli. Znamo, na primer, da su u Etiopiji pre 160.000 godina živeli preci današnjeg čoveka, baš kao i u Maroku. Slične populacije su takođe mogle da doprinesu našem nasleđu.“

Mnogi naučnici veruju da su se savremeni ljudi pojavili pre oko 195.000 godina na istoku Afrike i u sledećih 50.000 godina naselili i druge delove kontinenta. Pre oko 70.000 godina, zbog sušnog perioda nivo Crvenog mora je toliko opao, da je njegova površina između dve obale sa 28 kilometara pala na samo 12,5 km. Pleme od oko 200 osoba je moglo iskoristiti ovaj događaj da pređe u Arabiju.

Istrebljenje Neandertalaca

Prošle godine, tim profesora Mirena je objavio svoje uverenje da su ljudi kamenog doba ovladali vatrom i u oblasti Pinakl Point uspeli da naprave oruđa. Spoznavši kako da iskoriste vatru, ljudi koji su pre 50.000-60.000 godina napustili Afriku, mogli su da se uhvate u koštac sa hladnijom klimom u Evropi. Ta veština im je takođe pružala veliku prednost nad stanovnicima Evrope koje su susreli – Neandertalcima.

Do pre 35.000 godina Nenadertalci, podvrsta ljudi poreklom iz Afrike, uglavnom su izumrli.

„Moć vladanja vatrom, dokumentovana našim istraživanjima, pruža nam potencijalno objašnjenje brze migracije tih Afrikanaca preko ledničke Evroazije“, kaže profesor Miren. „Bili su gospodari vatre, toplote i kamena, što je odlučujuća prednost tih tropskih ljudi koji su se doselili u ledene zemlje Neandertalaca.“