Više od osamdeset godina stari radio aparat koji se čuva u vazduhoplovnoj bazi Montroz u Centru za očuvanje škotskog nasleđa, emituje govore Vinstona Čerčila i muziku Glena Milera. Radio je pripadao vojnicima koji su tokom II svetskog rata služili u ovoj bazi i u tome nema ničeg čudnog osim podatka da se govori i muzika čuju iako muzejski radio marke „Paj“ uopšte nije uključen u struju!
Aeodrom Montroz je inače mesto gde se već čitav jedan vek događaju paranarmalni fenomeni, čuju neobjašnjivi zvuci i odjek jezivih koraka, pojavljuju se sablasne prikaze, a kvake na vratima se okreću same od sebe. Ipak, misteriozni bežični prenos je naterao čak i najskeptičnije među osobljem da potraže racionalno objašnjenje.
Radio je smešten u prostoriji gde su se uz muziku i priču 40-tih godina opuštali pripadnici RAF. Prostorija i danas izgleda tačno onako kako je bila nameštena tokom II svetskog rata. Nekoliko ljudi je čulo radio emisije iz ovog perioda, među kojima su i govori Vinstona Čerčila i muzika Glena Milera. Radio emituje nasumično, nikada u određenom vremenu, a prenosi obično traju između 30 minuta i čitav sat.
Tehničari koji su ga ispitivali uklonili su zadnju ploču, proverili svaki deo i nisu otkrili ništa drugo osim paučine i paukova – apsolutno nikakav izvor napajanja kojim bi se objasnili misteriozni radio prenosi.
Bob Saderlend koji vodi brigu o Centru kaže: „Lično sam čuo na tom radiju Glena Milera i prepoznao njegovu pesmu „Na kraju“. Ton je bio veoma tih, ali je muzika bila sasvim prepoznatljiva.“
Volonter Grejem Filip je čuo govor Vinstona Čerčila, baš kao i kustos Den Peton i njegova supruga.
„Bio sam radio operator u RAF i znam ponešto o tome. Zatražio sam da radio ispita i naš lokalni stručnjak za elektroniku Juan Kameron. Kada bismo u okolini imali neki snažni radio odašiljač, onda bi objašnjenje bilo da naš radio u Centru reaguje na njega. Ipak, nigde oko nas ne postoji takav odašiljač. To je stari „Paj“ radio koji bi verovatno eksplodirao da ga uključimo u struju“, tvrdi Den Peton.
„Svi smo čuli fantomske korake i videli kako se kvake na vratima okreću same od sebe“, potvrđuje priču Grejem Filip. „Ovo sa radijem je, međutim, nešto sasvim novo i neobjašnjivo! Misteriozne radio emisije nije čuo samo jedan čovek, već većina nas koji ovde radimo. Pri tom govormo o pouzdanim, visokoobrazovanim ljudima. Kada sam prošlog vikenda čuo prenos orkestra Glena Milera, samnom je bila i moja supruga. Ona je fizičar i apsolutno nije sklona verovanju u paranormalno, pa opet nije uspela da pronađe logično objašnjenje. Znam šta smo čuli. U blizini nema nikakvog radio odašiljača. Muzika je emitovana pola sata. Tehničari koje smo pozvali nisu mogli takođe da objasne ovaj fenomen.“
Meri Peton (79), čiji je otac kupio radio kao polovnu robu 1962. godine, kaže: „Pomalo je zastrašujuće. Najpre sam pomislila da je reč o nečijoj neslanoj šali, a onda sam prošle subote i sama čula. Svirao je Glen Miler, a tu muziku su svi čuli. Veoma je tiha, pa morate da prislonite uvo uz radio, ali se jasno čuje. Svi stručnjaci koje smo pozvali da ispitaju aparat tvrde da je tako nešto nemoguće.“
Misteriozni bežični prenos radio emisija iz II svetskog rata je samo jedna od stavki na dugačkoj listi paranormalnih događanja u avio bazi gde se nalazi Centar. Smešten je u zgradi glavnog štaba RAF u Montrozu iz perioda II svetskog rata. Posetioci koji obilaze muzejsku zbirku su prijavili talase čudne „energije“ u blizini aerodroma, fantomske korake, zatvaranje i otvaranje vrata bez ikakvog vidljivog razloga, zvuk avionskih motora spremnih za poletanje, senke prikaza koje ulaze i izlaze iz prostorija, čak i sablasne pilote u punoj letačkoj opremi.
Piter Dejvis (75), sekretar Centra tvrdi da su svi ti događaji jednostavno neobjašnjivi i da niko nije u stanju da razume šta se i zbog čega događa. „Aerodrom je mesto gde se oseća zaista abnormalno prisustvo. Nekoliko paranormalnih istraživačkih grupa je proučavalo različite fenomene, ali je ovaj poslednji slučaj sa radiom zaista sve nas zatekao. Objašnjenja jednostavno nema!“
Aerodrom sa pratećim zgradama je podignut 1913. godine, za potrebe Kraljevskog letačkog korpusa. Bio je to prvi operatvni vojni aerodrom u Velikoj Britaniji.