Očevici tvrde da duhovi i NLO redovno pohode šumu Hoja Baku, koja se nalazi pored Kluža u Rumuniji. Zbog toga rumunski istraživači veruju da je šuma postala „najvažnija oblast na svetu za proučavanje nekonvencionalnih fenomena“.

Misteriozni fenomeni su detaljno opisani u radu „Poređenje folklora i natprirodnih fenomena“, profesora Adrijana Patruta, predsednika rumunskog Društva za parapsihologiju.

Fenomeni u šumi Hoja Baku, privlače pažnju već skoro 70 godina. Iako su vidovnjaci i medijumi daleko otvoreniji za ova iskustva, čini se da ni skepticizam nekih posetilaca uopšte ne utiče na smanjenje pojava prikaza, neobičnih svetala i letećih objekata pravilne geometrije i neverovatno brzih manevarskih sposobnosti, koji su u stanju da lebde tik iznad tla.

Neobične događaje je prvi primetio biolog Aleksandru Sift (1936 – 1993.) početkom 50-tih godina prošlog veka. Najpre je video nejasne, maglovite oblike kako promiču šumom. Fotografisao ih je i kasnije na fotografijama otkrio detalje koje njegove oči uopšte nisu registrovale. Tokom godina su se ove manifestacije intenzivirale i u obimu i u raznolikosti.

Datum kada je konačno započelo njihovo ozbiljnije istraživanje je 18. avgust 1968. Toga dana je snimljen prvi NLO kako lebdi iznad šume. Od tada su neobična svetla pohodila ovu oblast i danju i noću, ponekad su lebdela okolo, ponekad jednostavno ukočeni stajala na istoj visini od tla. Brojni očevici su posmatrali kako se svetla na nebu okupljaju i formiraju razne geometrijske oblike: sfere, cilindre, kupe, kocke…

Veliki broj ovih prikaza je bio vidljiv oku, ali je još veći broj zabeležen nehotično na fotografijama. Po broju fotografskih anomalija, Hoja Baku svakako drži neku vrstu rekorda. Profesor Patrut procenjuje da je fotografisano najmanje 9.000 anomalija.

Sablasti ljudskog lika se najčešće viđaju blizu tla. Obično su to duhovi pokojnika koje posetioci šume poznaju, ali i sablasti ljudi koji su još uvek živi. To nagoveštava da prikaze možda nastaju direktno iz uma posmatrača. Čitav niz humanoidnih figura je takođe primećen u šumi, iako se poneke pokazuju bez glave i udova.

Ipak, sudeći po nekim fotografijama, potrebna je poprilična doza mašte da bi se opazile prikaze. Neka lica podsećaju na tzv. simulakre, dok druge neodoljivo liče na navodne fotografije duhova sa seansi u 19. i početkom 20 veka. Događaji u šumi Hoja Baku takođe neobično podsećaju na mistriozne priče o šumi Rendlšem u Velikoj Britaniji, koja je dugo nosila etiketu vruće tačke okupljanja NLO. Profesor Partut je fenomene iz Hoja Baku uporedio i sa fenomenima zabeleženim u Hesdalenu u Norveškoj, La Speciji u Italiji i Belo Horizonteu u Brazilu, čak i u nekim delovima Avganistana.

Na terenu, istraživače je pratio maler za malerom: oprema za snimanje je otkazivala, pune baterija kamera su se neobjašnjivo praznile a snimci se pretvarali u maglovitu i nejasnu konfuziju. Detektovana je i jaka emisija mikrotalasa, gama i beta zračenja. Fizički efekti su primećeni na biljkama, životinjama i ljudima u određenim zonama, baš kao i neobični obrasci rasta žbunja koji podsećaju na krugove u žitu.

Hoja Baku svake godine privlači sve više istraživača paranormalnih fenomena iz sveta, ali i veliki broj turista (odlični pansioni se mogu naći za 40 evra po osobi)…