Kada je nekoliko desetina ljudi izjavilo da su videli sirene, gradsko veće izraelskog grada Kirijat Jam je ponudilo nagradu od milion dolara onome ko fotografiše ili uhvati ovo mitsko stvorenje, prenosi njujorški list „Dejli Njuz“.
Šlomo Koen je jedan od prvih očevidaca. „Bio sam sa prijateljima kada smo na obali ugledali ženu koja leži na pesku u neobičnom položaju“, priča Koen. „Najpre smo pomislili da se sunča, ali kada smo joj prišli bliže iznenada je skočila u vodu i nestala. Bili smo zapanjeni, jer je svako od nas petorice video da žena ima rep! Jednostavno nismo verovali sopstvenim očima!“
Većina susreta sa sirenema odigrala se u sumrak. „Mnogi ljudi pričaju da su videli sirene. Potpuno su ubeđeni u to, a pri tom je reč o sasvim nezavisnim pričama različitih pojedinaca koji se nikada nisu susreli“, tvrdi portparol gradskog veća Nati Zilberman. „Ljudi kažu da ta pola devojka-pola riba skače kao delfin. Izvodi svakakve trikova, a onda nestane u morskim talasima. Ako je to zaista sirena, ubeđen sam da će mnogo više ljudi i turista dolaziti u Kirijat Jam i gradu ostaviti mnogo više novca koji će premašiti iznos ponuđene nagrade od milion dolara.“ A naravno, ukoliko nikome ne pođe za rukom da fotografiše neuhvatljivo morsko stvorenje (što je daleko verovatnija mogućnost), grad će sačuvati novac i opet zaraditi od priliva turista. Gradsko veće je već finansiralo izgradnju statue u obliku sirene, koja će biti postavljena na plaži.
Medicinska asocijacija „Sirena iz Bruklina“ u Njujorku, već je poslala pismo gradskim vlstima Kirijat Jama, upozoravajući da će ih – ukoliko ne povuku ponudu za nagradu od milion dolara – tužiti međunarodnom sudu u Hagu zbog toga što „nanose pogubnu i nezamislivu štetu legendarnom verovanju u sirene“. Gradsko veće je bilo krajnje iznenađeno ovom pretnjom, „posebno u svetlu činjenice da nikome nismo preporučili lov na ovo stvorenje – ukoliko ono zaista pohodi gradske obale – već samo pribavljanje dokaza o njenom postojanju“, izjavio je jedan od gradskih zvaničnika. „U svakom slučaju, odgovorićemo ovoj američkoj organizaciji i predložiti joj da se uključi u potragu za sirenom, kako bismo je zajedničkim naporima sačuvali i zaštitili“.
O ukusima se ne raspravlja!
Ako neko zaista ulovi sirenu, hoće li mu biti dopušteno da je pojede? Koliko je poznato, u Talmudu ne postoji adekvatno rešenje ove začkoljice, ali se njome pozabavio saudijski šeik Salih an-Munadžid na vebsajtu „Islamska pitanja i odgovori“. On piše sledeće: „mnogi pominju sirene i različito tumače odnos prema njima. Neki kažu da je dozvoljeno jesti ih zbog sveopšteg mišljenja da je dozvoljeno jesti sve ono što se ulovi u moru. To je stav Šaafa i Hanbala i većine Maalikija, Ibn Hazma i drugih. A neki to smatraju za haraam (zabranjeno) jer je to vrsta ribe. To je stav Hanafisa i al-Lait ibn Sa’da. Ibn Hazm (neka mu se Alah smiluje), kaže u al-Muhalla (6.50): A što se tiče onih koji žive u vodi i ne mogu da žive nigde drugde, oni su svi halal (dozvoljeno ih je jesti) bez obzira u kakvom su stanju, da li su uhvaćeni živi i zatim umrli, ili su umrli u vodi a zatim plutali ili ne, bez obzira da li ih je ubilo kakvo morsko stvorenje ili kopnena životinja. Sve je to halal jesti, bilo da je to morska svinja (delfin), sirena, ili morski pas i tako dalje. Sve je to halal jesti, bilo da ga je ubio idolopoklonik, musliman ili kitaabi (Jevrejin ili hrišćanin) ili ga niko nije ubio.“
Da li biste i vi pojeli sirenu?
Isto to, malo drugačije
Ženka delfina po imenu Vinter kao beba je upala u klopku lovokradica i ostala bez repa. Pronašli su je ranjenu i u šoku na obali Floride 2006. godine. Spasioci su je odneli u akvarijum u Klirvoteru.
„Morala je da nauči da pliva bez repa, što ni jedan delfin u zarobljeništvu nikada nije uspeo da uradi“, kaže direktor akvarijuma Dejvid Jejts. „Nismo znali hoće li Vinter uspeti, a veterinari su se bojali da će joj toliko uvijanje oštetiti kičmu.“ Zbog toga su angažovali protetičara Kevina Karola, zatraživši od njega da napravi rep protezu za Vinter. „Nisam znao odakle da počnem, ali sam znao da mi treba najmanje godinu i po dana za takvu protezu“, priča Karol. „Kada radimo protezu za čoveka, iz čašice zgloba uvek ide po jedna dugačka čvrsta kost. Nema potrebe da stvaramo čašicu koja se okreće u svim pravcima“. Delfini se kreću pokretima čitave kičme. Ipak, posle godinu i po dana, Karolov rad se isplatio. Kada su Vinter prikačili njen novi, 76 cm dugački rep od silikona i plastike, potpuno se transformisala. Od depresivnog delfina postala je pravo spadalo, koje beskrajno uživa u igri.
Slična je i priča o „sireni“ sa Novog Zelanda. Nađa Vizli iz Oklenda na Novom Zelandu, rođena je sa deformitetom noge. U sedmoj godini joj je jedna noga amputirana ispod kolena. Nađa je tada počela da se bavi plivanjem.
U šesnaestoj joj je amputirana i druga noga. Nađa je nastavila da pliva. Pre nekoliko godina, dok je na bazenu skidala svoje veštačke noge, prišao joj je četvorogodišnji klinac i počeo da je bombarduje čitavom gomilom pitanja kako i zašto. Umesto da mu potanko objašnjava, Nađa ga je upitala da li zna priču o Maloj Sireni. Kada je klinac potvrdio, ona mu je namignula i rekla: „Vidiš, i ja sam sirena!“
Ideja joj se dopala, pa je kontaktirala stručnjake za filmske efekte iz firme „Veta Vorkšop“ u Velingtonu. Pitala je mogu li da joj naprave protetski rep. Mogli su, a njena se ideja tako pretvorila u stvarnost. Li Vilijams i sedmorica drugih stručnjaka za specijalne efekte su kreirali njeno plivačko odelo sa repom zabave radi, u slobodnom veremenu između projekata na kojima su radili. Odelo za plivanje je oblikovano oko ronilačkog šorca, tako da se može lako navući. Kalup je digitalno prorčunat, da bi se od plastike i materijala za ronilačka odela kreirao rep. Krljušti su ručno obojene. Ričard Tejlor iz „Veta Vorkšopa“ kaže da rep mora da bude istovremeno i funkcionalan i realističan, jer je Nađa insistirala da što više liči na sirenu. To joj je i pošlo za rukom i sada uveseljava posetioce bazena u Oklendu kao prava, pravcata sirena!