Kako političari manipulišu Kremanskim proročanstvom, i šta je istina o proročanstvima Mitra i Miloša Tarabića…

Kada je preminuo Jovan Tarabić, poslednji muški potomak proroka iz Kremana, iza sebe je ostavio knjigu svojih razmišljanja o slavnim precima i sopstvenom životu, a kćerki Nadi Tarabić Stamenić je rekao: „Nemojte mnogo davati u javnost, neko će se rugati, a to ne bih voleo“. Stoga su Nada i druga kći, Jovanka Rabasović, odlučile da knjigu poštuju i paze, da se Jovanovim rečima i rečima njegovih predaka – ponovo ne bi okoristili političari.

Kada jednom knjiga bude objavljena, možda ćemo saznati šta nas još očekuje….

Jedino istinito izdanje Kremanskog proročanstva

Deda Jovo, kako su ga zvali, bio je jedno od četvoro dece Milana i Jovanke Tarabić. Godine 1944. Jovan je pristupio ravnogorskom pokretu, odakle su ga ubrzo pustili kući, zbog samohrane majke, a uskoro su ga mobilisali – partizani. Sa suprugom Divnom i kćerima živeo je u rodnim Kremnima, radeći kao transportni radnik u šumarskoj upravi. Od 1975. bio je u zasluženoj penziji…

Poslednji intervju Jovan Tarabić je dao decembra 2012. Ovom prilikom Jovan je naglasio da je najpouzdanija knjiga koja govori o Kremanskom proročanstvu bila ona dr Radovana Kazimirovića „Tajnovite pojave u našem narodu i Kremansko proročanstvo“ iz 1940. godine: „Sva ostala, kasnija izdanja bila su puko prepisivanje ili falsifikovanje proročanstva”.

Objasnio je deda Jovo i da je Mitar Tarabić više predskazao, možda zato što mu je stric, rano preminuli Miloš, često dolazio u snu i govorio mu šta će se zbiti. Rekao je i da je Miloš bio veoma povučen i da je odgovarao – samo kada bi ga nešto pitali. Naglasio je i da je dar Tarabićima dat – od Boga: „Njih dvojica su se trudili da žive hrišćanskim životom, znalo se za post, molitvu i dobra dela. Da nisu bili pobožni, ne bi od Boga dobili dar da narodu govore šta će se dogoditi”.

Da podsetimo šta su sve Tarabići prorekli. Najavili su pronalazak televizije i dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smene na srpkom prestolu, propast Karađorđevića, ali i njihov povratak u zemlju, kao i vladavinu Josipa Broza. Prvi vidoviti Tarabić bio je Miloš (1809-1854), koji je živeo kratko – kako je i prorekao. Prota Zaharije Zaharić (1836–1918), kremanski paroh i kum Tarabića, zapisao je i sačuvao reči za generacije, a govorio je da je Miloš imao čudne pronicljive oči i blago i pobožno ponašanje. Mitar je nasledio stričev dar, ali ni jedan ni drugi nisu umeli da kažu kada će se nešto tačno dogoditi.

Sve u svemu – ono što su znali – zaista su znali. Radovan Kazimirović je ovako pisao: „Da čovek baš izmišlja, teško će toliko budućih događaja izmisliti. Stoga će svaki razuman čovek pre verovati u njegovu izvanrednu moć (kriptestezija), koja mu je Bogom dana, a pred kojom mi stajemo začuđeni, zapanjeni!”

Predvidali su Tarabići smenu dinastija na srpskom prestolu u trenutku kada niko to nije slutio, govorili da će iz zemlje otići knez Aleksandar Karađorđević i da će opet doći knjaz Miloš Obrenović, i to u vreme kada je narod verovao da je Miloš umro u Rumuniji. Nagovestili su i da će Miloš vladati samo dve godine i da će zatim umreti prirodnom smrću. Tako i bi.

„Poslije smrti knjaza Miloša doći će da vlada njegov sin Mihailo. On će vladati dobro. On će uzeti gradove od Turaka i išćeraće ih iz Srbije. Ali kad počne da radi da uzme Bosnu i Hercegovinu, ondakar će poginuti od svojih ljudi!” – govorio je Miloš Tarabić, koji je najavio i vladavinu kralja Milana Obrenovića i Srpsko-turske ratove.

A u vezi sa sudbinom kralja Milana Obrenovića, prota Zahadije je zapisao: „Knjaz Mihailo gine, pa će poslije dovesti jedno dijete da vlada, i ono će vladati svakojako. Ono će Srbiju namučiti, ali će je i kraljevskim vijencem ovjenčati. To dijete će sa Crnom Gorom objaviti Turskoj carevini rat, ali će Turska carevina biti veoma jaka i mi ćemo, kume, teško š njom na kraj izaći. Tada će se i Rusija umiješati. Neće ni njojzi lakše ići, ali će je pobijediti. Sva okolna naša sela spaliće Turčin, ali se, kume, ne boj! Kremna neće postradati, Turčin preko Šargana neće prijeći. Kad se rat svrši, Srbija će da poraste i ojača. Neće dugo potrajati i ona će postati kraljevina.”

„Dijete” je bio kralj Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema.

Poznato je da su Tarabići predvideli i sudbinu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage: „To dijete (prim. autora: Milan Obrenović) metnuće na glavu krunu kraljevsku, ali će biti zle ruke i zle sreće, umrijeće u najboljem dobu. On će imati sina jedinca i taj će biti gore sreće no što mu je otac bio. Neće imati od srca poroda. Ondakar će jednog dana poginuti i kralj i kraljica. Poginuće u samome dvoru. Ubiće ih vojska!’

A ovako je najavljen ponovni dolazak Karađorđevića: „Poslije ove pogibije na srpski prijesto će opet doći Karađorđevići. Oni će doći i vladati narodom, ali neće dugo proći, pa će nastati veliki ratovi!” Ovako su glasile reči Mitra Tarabića o Prvom svetskom ratu: „Sve velike sile udariće jedna na drugu. Krv će se potocima proljevati. Izginuće mnogo svijeta. Mnoge će se majke u crno zaviti, jer će svoje najmilije izgubiti. Mnogo će đece bez roditelja ostati”.

Istanbul – pod ruskom vlašću?

Najavljena je i propast Turskog carstva i Austrije, ali i da će Istanbul jednom postati grad – pod ruskom upravom (ovo se još nije dogodilo, ali, kao što rekosmo, Tarabići nikada nisu govorili šta će kada desiti, pa – ništa nije isključeno): „Kad Turska bude sasvim išćerana iz Evrope, ondakar će Carigrad uzeti Rusija. Ona će biti najsilnija država na svijetu. Ali ga jopet ni ona neće u svojijem rukama imati, no će ti, kume, i druge države vladati, dogovorno kao na saboru. Carigrad će biti ‘svačiji i ničiji’!”

Po Tarabićima, tek nas očekuje proglašenje Srpske carevine: „Naša će vojska, kume, dugo u Višegradu zastati. Višegrad će dugo biti ni u našijem, ni u neprijateljskijem rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjačaju, kad jednom neprijatelju pukne po glavi, ondakar će naša vojska lako prijeći i uzeće cijelu Bosnu i Hercegovinu. Tada će se naša Srbija mnogo proširiti. Povratićemo jopet granice koje smo nekada pod carevima imali. Bosna i Hercegovina biće naše. Đe je srpska kuća, biće srpsko. Kad sve to bude i svrši se, neće dugo potrajati i Srbija će biti carevina.” A prestonica će biti – Kruševac: „Pošto Srbija postane carevina, ondakar neće dugo proći, pa će i prijestonica prijeći iz Biograda u Kruševac. Kruševac će, kume, biti carska prijestonica!”

Jovo Tarabić je u svom poslednjem intervjuu razjasnio i da će Kosovo ponovo biti sprsko (mada nam to trenutno verovatno tako ne izgleda…), ali i da je sada jasno šta je Mitar Tarabić mislio kada je rekao da će Tito biti školovan u manastiru: „Kazao je svom kumu Zahariju da će doći vreme pod znakom koji se pokazuje kad se raseče jabuka. Tada će doći i vladati zemljom čovek pod zvezdom petokrakom, a narodu će biti dobro u materijalnom smislu. Rečeno je još za Tita da će se školovati u manastiru, a sada nam je, nakon svih istorijskih dešavanja, jasno da se pod manastirom mislio na Vatikan”.

Naglasio je deda Jovo i da nije bilo govora su Miloš i Mitar najavili dolazak na vlast Vojislava Koštunice. Takođe, razjasnio je da su „naši neprijatelji izmislili da će Srbi stati pod jednu šljivu”. Rekao je i još nešto utešno: „Iznad svega, vera u Boga će spasti ljude. Post, pokajanje i dobročinstva. Onaj ko ceni sebe i poštuje, on će ceniti i drugog, u suprotnom opstanka nema. Znate kako se kaže: ‚Baci dobro niz vodu, stići će te, baci zlo uz vodu, stići će te‘. Nije sve tako crno u našem narodu kao što se čini. Primećujem da ima znakova pokajanja, pa će se i Bog smilovati”.

Daće Bog!