U vašim ćelijama postoji vanzemaljska DNK! Zvuči kao naslov trećerazrednog filma, ali dr Maks Mjakišev Rempel tvrdi da bi to moglo biti stvarno. Osnivač “Fondacije za istraživanje DNK rezonancije”, Rempel i njegov tim objavili su studiju analizirajući genome ljudi koji tvrde da su ih oteli vanzemaljci!
Njihov zaključak je otrežnjujući: pronašli su 348 genetskih varijanti koje nisu poreklom od njihovih roditelja, nešto što se ne može objasniti poznatim prirodnim mehanizmima nasleđivanja i genetskog uređivanja.
Rempel naglašava da su svi subjekti rođeni pre 1990. godine, što bi isključilo mogućnost da su ove „izmene“ rezultat manipulacija izvršenih korišćenjem CRISPR-a, tehnike genetskog uređivanja razvijene od 2013. godine, koja omogućava precizno „isecanje i lepljenje fragmenata DNK“, kao da se uređuje tekst (copy/paste).
Maks Rempel je malo poznat u mejnstrim genetičkim krugovima. Na platformama kao što je ResearchGate, pojavljuje se kao direktor laboratorije pod nazivom “DNK rezonancija”, sa projektima koji uključuju hipoteze o spoljašnjoj genetskoj manipulaciji, umetanjima gena koja nisu od strane roditelja i spekulativnim modelima „DNK rezonance“.
Njegova najcitiranija studija jenosi naziv „Preliminarni dokazi o tragovima vanzemaljske genetske manipulacije kod ljudi“, u kojem analizira 581 porodicu i tvrdi da je identifikovao 11 porodica sa DNK fragmentima kod potomstva koji se ne podudaraju ni sa jednim roditeljem. U jednom od tih slučajeva, pronađeno je 348 istovremenih varijanti na dva hromozoma – nalaz za koji Rempel kaže da nema standardno biološko objašnjenje. Rad dr Rempela možete da pogledate ako kliknete ovde.
Da li je zaista moguće da vanzemaljska DNK postoji kod ljudi? Iako su molekularni gradivni blokovi (gradivni blokovi DNK i RNK, kao što su adenin, guanin, timin i citozin) pronađeni u meteoritima, sa naučne perspektive, ljudska DNK je rezultat biološke evolucije na Zemlji tokom miliona godina.
Međutim, hipoteza dr Rempela otvara vrata scenarijima koji duboko korespondiraju sa teorijama hibridizacije koje kruže u ufologiji.
On je sugerisao – i ovo je veoma kontroverzno – da bi ova navodno „umetnuta“ DNK mogla biti povezana sa neurodivergentnim osobinama, kao što su autizam ili ADHD, postavljajući pitanje da li su ove genetske razlike zapravo znak nečeg većeg. On takođe pokreće mogućnost budućnosti: genetske insertacije bi ljudima mogle dati neobične sposobnosti, poput telepatije, što sugeriše spolja potpomognutu evoluciju svesti i ljudskog tela. Ovi postulati su, za sada, uzbudljive spekulacije, ali istraživanja nastoje da ih potkrepe.
Istraživanje dr Rempela je na kritičnoj prekretnici. Iako tradicionalna genetika sugeriše da stari podaci mogu sadržati tehničke greške ili „šum“ koji bi se mogli pogrešno protumačiti, sam Rempel predlaže rešenje: korišćenje tehnologije sekvenciranja sledeće generacije (NGS ili WGS) za izvođenje analize ultra-visoke rezolucije na porodicama dobrovoljaca. Ako bi ova najsavremenija tehnologija mogla da replicira nalaze sa čistim uzorcima i potvrdi postojanje dugih fragmenata DNK koji se bukvalno ne mogu klasifikovati i nisu ljudski, onda bismo zaista bili svedoci izvanrednog događaja koji bi mogao zauvek da promeni naše razumevanje čovečanstva.
Dr Rempel nas poziva da nastavimo istraživanje otvorenog uma…