Čejs Briton iz Njujorka je običan četvorogodišnji dečak koji se igra, vozi biciklić, koristi olovku, makazice, iako ne bi trebalo da je za to sposoban, jer mu nedostaje – ceo mali mozak. Kada govori o svom četvorogodišnjem sinu Čejsu, Amerikanka Heder Briton iz Njujorka želi na prvom mestu da naglasi nekoliko stvari: „On je srećan. Voli da se šali sa ljudima. Voli da peva. Njegov jedini cilj u životu je da nasmeje ljude“. Zvuči kao sasvim običan dečak, zar ne? Svakako, sa jednim malim problemom – po lekarima, Čejs bi trebalo da je biljka.

Heder i Dejvid Briton su Čejsa dobili pre četiri godine. Porođaj je bio prevremen, a Čejs se rodio sa poremećajem vida zbog kog je odmah proglašen slepim. Ispostavilo se da dečak sasvim dobro vidi, iako nosi naočare. Ali, za lekare, to je bio tek početak zbunjivanja…

Tokom prve godine, porodici Briton se učinilo da Čejs nešto sporije napreduje. Majka je u početku mislila da to ima veze sa komplikovanom trudnoćom i teškim porođajem, ali lekari su oko Čejsovog prvog rođendana odlučili da ispitaju stvar, očekujući da kod njega pronađu blag oblik cerebralne paralize. Umesto toga, magnetna rezonanca je pokazala da on mali mozak (cerebelum) – uopšte nema!

Nauka nas uči da je mali mozak ključan za razvoj i kontrolu motornih veština, za kretanje, održavanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru. Mali mozak omogućuje pravilno, precizno i efikasno izvođenje pokreta, a učestvuje i, kako kaže nauka, u „regulaciji emocija“.

„Lekari nisu znali šta da nam kažu“, objasnila je Heder medijima. „Tako nešto niko nikada nije video. Kad smo otišli kod neurologa, rekli su nam da je to nemoguće. Da je on, po snimcima mozga, biljka“. Srećom, Čejs ne mari mnogo za zvanične stavove moderne nauke, i nije „biljka“, a stručnjaci se češu po glavi i pitaju šta u stvari znaju o ljudskom mozgu.

„Neki veoma pametni specijalisti širom SAD i Evrope bacili su svoje umove u dilemu, i nemamo odgovor“, rekao je dr Adre di Plesi, šef odeljenja fetalne medicine Nacionalnog medicinskog centra za decu iz Vašingtona, i dodao: „Ovo je, dakle, misterija“.

Da stvar bude još komplikovanija, Čejsu ne nedostaje samo cerebelum, već i ceo pons (moždani most, ili Varolijev most), koji zajedno sa produženom moždinom i srednjim mozgom čini moždano stablo. Koliko je Varolijev most važan, govori činjenica da kontroliše osnovne funkcije kao što su spavanje i disanje. Umesto ponsa i cerebeluma, Čejs ima samo šupljine ispunjene tečnošću.

Zapanjenost lekara je bila kompletna kada su ponovo pregledali analize Hederine trudnoće – na snimcima se jasno vidi da je Čejs u jednom trenutku imao i mali mozak i pons! Pri tome, nema tragova nikakvih ozleda, krvarenja, moždanog udara ili slično. Gde je nestao? Ukratko: kompletna misterija!

U međuvremenu, dok su se lekari čudili, pored toga što spava i diše, ovaj veseli dečak je naučio da sedi, što ne bi trebalo da može bez malog mozga. Naučio je i da puže, što je takođe „nemoguće“. Sledeće je bilo hodanje… „Ja mu se divim“, rekla je Šeron Šulc, njegova učiteljica u specijalnom centru za učenje u Vilijamsvilu, gde Čejs redovno odlazi. „On radi stvari koje na osnovu dijagnoze ne bi trebalo da može: šeta, vozi biciklić, koristi olovku, makazice…“

Ovaj slučaj podseća na mnoge druge kada se ispostavilo da savršeno sposobnim i normalnim ljudima nedostaje znatan deo moždane mase. Tako je pacijent dr Lajonela Fojea iz Marseja tek kao kao 44-godišnji javni službenik i otac dvoje dece otkrio da od mozga ima samo tanak sloj – ostalo je šupljina puna tečnosti. Ispitivanja neurologa Džona Lorbera sa Univerziteta u Šefildu su, između ostalog, pokazala da je lobanja jednog visokointeligentnog studenta, nadarenog za matematiku, obložena tankim slojem nervnih ćelija debljine oko jednog milimetra – i to je sve što on ima od kore velikog mozga… Ovi slučajevi dovode u pitanje osnovne principe, i trebalo bi da imaju velike posledice po medicinu, kako na teoriju, tako i na praksu.

Za kraj, prenosimo poruku koju je Čejsova majka uputila roditeljima dece sa razvojnim problemima: „Ne verujte uvek lekarima. Ne shvatite me pogrešno – ja ih volim, ali oni mogu da pogreše. Ne odustajte od svog deteta.“