Iako najpoznatiji po svom “triku” savijanja kašike snagom uma i dugogodišnjem prijateljstvu sa Majklom Džeksonom, Uri Geler je, po svemu sudeći, dugo koristio svoje paranormalne sposobnosti kao operativac izraelskog Mosada i američke CIA.

Geler je na “Festivalu dokumentarnog filma” u Šefildu   prisustvovao premijeri filma Vikrama Džajantija “Tajni život: Uri Geler – supešpijun?”, u kojem su izneti uverljivi dokazi o njegovoj uključenosti u tajnoviti svet špijunaže i parapsihološkog ratovanja.

“Urijeva reputacija je kontoverzna. Mnogi misle da je prevarant i da izvodi trikove i izmišlja stvari, ali, u isto vreme, on ima veliki broj poštovalaca i činjenica je da niko ne može da objasni kako on radi ono što radi”, kaže Džajanti.

Uri Geler odbio da ubija

Geler je u intervjuju datom britanskom “Independentu” priznao da je bio uznemiren kad je prvi put video Džajantijev dokumentarac.

“Bio sam zabrnut i još uvek sam”, rekao je Geler komentarišući činjenicu da ovaj film otkriva njegovu povezanost sa obaveštajnim agencijama Izraela i SAD. “Nisam verovao da će Vikram da bude toliko temeljit i da poveže u celinu sve ono što sam tokom godina tu i tamo samo nagoveštavao.”

Dok je potpisivao ugovor za snimanje filma o sebi, Geler nije ni slutio koliko će marljivo Džajanti da obavi svoj posao. Ipak, on je i zadovoljan zbog toga što je u ovom dokumetarcu prikazana i njegova “ozbiljna strana”. “U nekim zemljama ljudi misle da sam ja čudak i ekscentrik”, kaže Geler s uzdahom.

Pred kamerama i u intervjuima, Geler i dalje ostaje rezervisan kad su u pitanju njegove aktivnosti kao “superšpijuna”. Ipak, priznaje da je od njega bilo zatraženo da iskoristi svoje moći da bi zaustavio rad srca jednog praseta, ali da je on to odbio jer je znao da bi ako bi u tome uspeo njegova sledeća meta bio neki čovek i to, najverovatnije, tadašnji predsednik SSSR-a Andropov.

Džajanti se nije oslanjao na Gelerove kriptičke iskaze. Umesto toga, razgovarao je sa visokim zvaničnicima koji su ga regrutovali i rukovodili njime. Među njima su i neki naučnici sa “Istraživačkog instituta” Univerziteta Stenford kao i viši operativci CIA. U filmu su prikazani intervjui sa ljudima koji su iz prve ruke znali za Gelerovo parapsihološke aktivnosti u okviru obaveštajnih agencija, kao što su Kit Grin, nekadašnji visoki oficir CIA, Edgar Mičel, astronaut iz misije “Apolo 14” (šesti čovek koji je hodao po Mesecu), fizičari Rasel Targ i Hal Puthof i penzionisani pukovnik Vojske SAD Džon Aleksander (poznat po filmu “Čovek koji je gledao u koze”). U filmu se pojavljuje i Nik Poup, britanski naučnik koji se bavio istraživanjem NLO fenomena za svoju vladu, a govori se i o tome da je Geler jedno vreme koristio svoje paranormalne sposobnosti kao lični telohranitelj meksičkog predsednika Hozea Lopeza Portilja.

“Trudio sam se da prihvatam samo pozitivne zadatke”, tvrdi Geler, “a odbijao sam sve one mračne stvari.”

Tražio blago radiestezijskim viskom

Iako se u naslovu ovog dokumetarca nalazi znak pitanja, u njemu je ipak sadržano toliko dokaza da gledaocima ostavlja malo sumnje u to da su čak i one najneverovatnije tvrdnje u suštini istinite. Bez obzira na to da li su Gelerove paranormalne sposobnosti stvarne ili ne, sasvim je izvesno da su njegovi nadređeni u obaveštajnim krugovima bili itekako spremni da ih upotrebe.

Kao primeri onoga što je Geler radio navode se njegov pokušaj da svojim moćima onesposobi radar tokom napada izraelskih komandosa na oteti avion na aerodromu u Entebeu u Ugandi; pokušaj da izbriše sadržaj flopi-diskova koje su sovjetske diplomate nosile u svojim torbama i pokušaj da telepatskim putem “ubedi”sovjetskog ministra spoljnih poslova da potpiše ugovor o smanjenju nuklearnog naoružanja (tom prilikom se i fotografisao zajedno sa njim i američkim potpredsednikom Alom Gorom). I izraelski premijer Benjamin Netanjahu se pojavljuje u filmu i govori o svom dugogodišnjem prijateljstvu sa Gelerom .

Režiser Džajanti smatra da je Gelera CIA regrutovala dok je Džimi Karter bio predsednik. “Jedna od prvih stvari koje je Karter uradio bila je da pozove Urija Gelera da bi s njim razgovarao o sovjetskoj parapsihološkoj pretnji i brifing je trajao 4 sata”, kaže Džajanti i dodaje: “Nemoguće je izbeći pitanje da li je cela Urijeva karijera u šou-biznisu bila samo paravan za njegove tajne aktivnosti.”

Posle napada na Svetski trgovinski centar 9. septembra 2001. godine, izgleda da je Geler ponovo aktiviran kao superšpijun. Veruje se da je bio jedan od 50 vidovnjaka koje je CIA angažovala pokušavajući da otkrije gde se krije Osama Bin Laden.

Ključni trenutak u životu Urija Gelera desio se u njegovoj mladosti, kada je doživeo iskustvo bliske smrti boreći se u izarelskoj vojsci tokom Šestodnevnog rata. Tada se našao oči u oči sa jednim jordanskim vojnikom i ubio ga je da bi spasao svoj život.

“Taj događaj me je zauvek obeležio. Iz celog tog rata, taj jedan jedini događaj – taj delić sekunde kada sam ubio drugo ljudsko biče – zauvek me je obeležio i dugo sam imao košmare zbog toga. Kasnije sam naučio da živim s tim, ali, kada sam posle toga došao sebi u bolnici u Jerusalimu, shvatio sam šta sam učinio… i taj vojnik je postao deo moje duše. On mi je kao brat. To je ono što osećam. Iako u tim košmarima on dolazi i grabi me za ruku i pita da li sam svestan šta sam mu učinio, ja i dalje osećam da je njegova duša deo moje duše.”

Geler ne želi da išta kaže o tome kako je pomagao Mosadu, ali iznosi jednu zanimljivu anegdotu o izraelskom vojnom lideru Moši Dajanu. “Dajan je bio vatreni kolekcionar arheoloških iskopina, i to onih veoma drevnih, starih i po pet-šest hiljada godina. Njih ima svugde po Izraelu. Kada smo se upoznali i kada je video koje moći imam, prvo pitanje koje mi je postavio pošto smo završili razgovor o ozbiljnim pitanjima od vojnog značaja, bilo je: “Uri, da li možeš da pomoću svojih moći otkriješ neke arheološke artefakte.” Odgovorio sam. “Znaš, Moše, nikad to nisam pokušao, ali, hajde da probamo.” Nakon toga su usledila brojna putovanja tokom kojih je Geler pomoću viska pronalazio drevne antikvitete.

Još jedna od zabavnih anegdota iznetih u filmu odnosi se na jedan jedini put kada je, po sopstvenom priznanju, Geler zloupotrebio svoje moći. To je bilo tokom Evropskog fudbalskog prvenstva 1996. godine na utakmici između Engleske i Škotske kad je telepatskim putem uticao na škotskog reprezentativca Gerija Mekalistera da promaši odlučujući penal. Tokom svog boravka u Šefildu, Uri Geler se izvinio Škotlanđanima zbog toga, dodavši “Kupio sam jedno ostrvo u Škotskoj i to znači da sam sada jednim delom Škotlanđanin.”