Svi su zabrinuti za sudbinu planete i belih medveda, čak i deca pričaju o globalnom otopljavanju, ali malo ko razmišlja o tome da je naša sudbina direktno povezana sa sudbinom malih vrednih insekata – pčela. Ako one nestanu, šta će biti sa nama?

Šta ubija pčele i hoće li se njihovim istrebljenjem okončati život ljudske rase? Poremećaj kolapsa kolonija (PKK) je iznenadni nestanak pčela radilica, usled čega izumire čitava košnica. Taj poremećaj ne rezultira gomilama mrtvih pčelinjih tela. Ne! Naprosto, pčele nestaju a košnice ostaju potpuno prazne. Naučnici pokušavaju da identifikuju ubicu, ali će to morati da urade što pre, jer problem više ne predstavlja samo manjak meda u prodavnicama.

Ovaj poremećaj je prvi put primećen još 2004. godine. Gubici pčelinjih društava su tada pripisani varoi – takozvanoj vampirskoj grinji koja napada pčele. Te majušne grinje žive na pčelama i pčelinjim larvama, isisavajući hemolimfu – ekvivalent krvi. Međutim, veza sa varoom se uskoro pokazala pogrešnom. Ova vrsta grinje potiče iz Azije i u Evropi se pojavljuje početkom 90-tih godina. Tri godine ranije, njeno prisustvo je registrovano u SAD. Njome se ne može objasniti kolaps kolonija, iako varoa može biti svojevrsna otskočna daska istinskom ubici. Varoa može da prenese deformisani virus, ali izgleda da tako nešto ne predstavlja nikakav problem zdravim košnicama. Ona takođe ostavlja otvorene rane na larvama i telu pčela, kroz koje se može probiti neka druga infekcija.

Identifikacija uzroka je veoma problematična čak i kada pčele umiru, pošto uzrok smrti ne mora da bude i najznačajniji faktor. Analogija se može napraviti sa ljudskim HIV virusom: sam virus ne ubija čoveka, ali oslabljuje njegov odbrambeni sistem koji postaje nesposoban da se bori sa bolestima poput pneumonije. Kada su prethodno izuzetno retke infekcije pluća i sarkomi kože bukvalno eksplodirali početkom 80-tih godina prošlog veka, sve do 1982. niko nije shvatio da su ta oboljenja međusobno povezana, a uzrok bolesti – specifični virus, identifikovan je tek 1984. Ne treba ni pominjati da medicinska istraživanja koja se odnose na ljude raspolažu daleko većim resursima od onih koja se bave biologijom pčela.

Pojavile su se i neke veoma egzotične teorije o uzroku poremećaja kolapsa kolonija. Jedna od njih ukazuje da je reč o poremećaju urođenog magnetnog kompasa pčela, koji uzrokuju sve veći broj antenskih stubova za mobilnu telefoniju i druga elektromagnetna zračenja. Pčele se u navigaciji oslanjaju na izvestan broj prirodnih repera iz okoline, među kojima su magnetizam i polarizacija sunčeve svetlosti, pa ih spoljašnja magnetna polja zbunjuju. Da li radilice jednostavno ne uspevaju da se vrate u svoje košnice posle celodnevne žetve? Teško da je to u pitanju, jer iako se može dogoditi da iskuse privremenu dezorijentaciju, pčele se veoma brzo prilagođavaju promenama, a poremećaj kolapsa kolonija nije ograničen samo na oblasti u kojima postoji jaka emisija elektromagnetnih polja.

Profesor Hans Hajnrih Kač sa univerziteta u Haleu, smatra da problem ima veze sa genetski modifikovanim usevima. Neke GM biljke su napravljene tako da proizvode prirodne pesticide kojima se brane od štetočina, pa Kač veruje da to utiče na slabljenje imuniteta pčela. Međutim, nema dovoljno čvrstih dokaza da je njegova tvrdnja tačna, posebno što PKK nije vezan samo za oblasti u kojima se gaje genetski modifikovani usevi.

Nestanak pčela je bio i glavna tema TV serije “Doktor Hu” u sezoni 2008. godine. Izneta je teorija da su pčele vanzemaljska vrsta koja se sada polako vraća na svoju planetu, jer Zemlji preti konačno uništenje.

Radna grupa za istraživanje poremećaja kolapsa košnica je vodeća američka organizacija koja se bavi ovim problemom, u kojoj sarađuju akademici, vladini predstavnici i komercijalni naučnici. Oni tragaju za probojem u okviru tri široke teorije o potencijalnim uzrocima: patogeni (bakterije, virusi ili gljivice), hemikalije iz okoline i kompleksna kombinacija parazita, bolesti i nedostaka hrane koja pogađa imunološki sistem pčela. Nedostatak hrane varira u zavisnosti od suše, pretrpanosti ili nedostatka pogodnog cveće u oblasti gde se nalaze pčele.

“Jedinstveni aspekt poremećaja jeste to što pčele iz drugih kolonija ne pokušavaju da opljačkaju napuštene košnice, što im je običaj. Čak i insekti štetočine poput moljaca, ne ulaze u takve košnice”, kaže entomolog sa Pen Stejta, Dajana Koks-Foster. “To ukazuje na prisustvo zastrašujuće hemikalije ili toksina u košnici. Otkrili smo da su sve odrasle pčele u kolonijama pogođenim PKK inficirane gljivičnim patogenima. To bi moglo da znači da su pčele postale imunosupresivne, ali se krivica za takvo stanje ne može pripisati ni jednom jedinom organizmu koje smo kod tih pčela pronašli.”

Najnovija istraživanja su usmerena na genetske razlike između pčela koje su izložene PKK i onih koje nisu. Rezultati pokazuju da PKK pčele imaju 65 razlika u odnosu na zdrave. One takođe imaju u organizmu i fragmente genetskog materijala karakterističnog za infekciju “virusima piko tipa”.

Istraživači veruju da su ti virusi uzrok PKK. Mogu izazvati takvu štetu, zbog koje će organizam pčele lako moći da se zarazi smrtonosnom bakterijom ili gljivicom. Holandski istraživači su 2006. identifikovali potpuno novu vrstu ovih virusa koji napadaju i pčele i varoa grinje.

Da li gubitak pčela predstavlja opasnost po čovečanstvo? Citat koji se pripisuje Ajnštajnu upozorava da će, ako nestane pčela, čovečanstvo uspeti da preživi još samo četiri godine…