Biblijske istine zamagljene su prohujalim vekovima – najnoviji pokušaj tumačenja Hristovog života iznet je u knjizi dr Adama Bredforda. Isus nije bio sin stolara, niti je rođen u štali, kako to tvrdi poznata biblijska priča. On je, zapravo, bio sin veoma obrazovanog i uspešnog arhitekte koji je pripadao srednjem staležu.

Ovu tvrdnju izneo je u knjizi „Otkrivanje Isusa – drugi pogled na Hristove godine koje nedostaju“ biblijski stručnjak dr Adam Bredford. On dalje piše da je tokom takozvanih „godina koje nedostaju“, između 12. i 30. godine života, Isus sticao obrazovanje u najprestižnijim religioznim školama kako bi postao vrhovni rabin Judeje.

Radikalna revizija hrišćanske istorije nagoveštava da je propovedjući o odricanju od zemaljskog blaga u korist asketskog života, Isus govorio o sopstvenom iskustvu. Doktor Bredford je detaljno analizrao originalne zapise Biblije na grčkom i hebrejskom, pokušavajući da pronikne u istinu o Hristovom životu i poreklu. On kaže da je grčka reč tekton pogrešno prevedena u značenju profesije koju je upražnjavao Josif, otac Isusov. To je samo jedna od mnogih grešaka u prevodu koje su zatim dovele do fundamentalno pogrešnog shvatanja Hristovog karaktera. Doktor Bredford napominje da iako se obično kaže da reč tekton znači stolar, njeno preciznije značenje je graditelj ili arhitekta. Kao arhitekta, Josif bi imao viši socijalni status koji bi mu pružio mogućnost da bolje obrazuje svog sina.

U većini prevoda Biblije za Josifa se kaže da je „pošten, pravedan čovek“. Bredford smatra da reč čovek ne potiče iz originalnog grčkog teksta, a da reč prevedena kao pošten, pravedan označava starijeg religioznog naučnika koji uzima učešće u pravosuđu.

„Da je Isus bio sin siromašnog putujućeg stolara sa radikalnim idejama, niko ne bi brinuo o tome šta on govori. Ali pošto je odgajan da postane najobrazovaniji Jevrejin svoga vremena, dobio je šansu da snažno utiče na druge ljude i da izbegne kaznu za dela zbog kojih bi obični Jevreji završili u zatvoru ili bili išibani. Hrist je uživao društvene privilegije nedostupne neobrazovanom putujućem stolaru. Ne samo da je uspeo da raščisti zvanični trg Hrama u dve prilike bez ikakvog mešanja sa strane, već je takođe neometano podučavao u dvorištu Hrama i sinagogama. Kroz čitavu Bibliju mu se obraćaju formalnim titulama Rabi i Doktor Zakona – a to su najviše pozicije u jevrejskom društvu. Čak ga i neprijatelji tituliraju na ovaj način.“

Malo se zna o tome šta je Isus radio između 12. godine (pominje se samo da je proveo Pashu u Jerusalimu sa svojom porodicom) i 30. godine života, kada ga je krstio Jovan. Doktor Bredford, koji inače ima svoju lekarsku praksu u Londonu, veruje da je Isus tokom tog vremena postao najznačajnij stariji rabin Judeje. „Kada je Hrist seo sa Doktorima Zakona u Hramu u svojoj 12. godini, zapanjio ih je svojim znanjem. Sasvim je izvesno da bi ga ti ljudi smesta prihvatili i upisali ga u svoje škole. Bilo bi to kao da menadžer fudbalske Premijer lige pronađe dete sa neverovatnim talentom za fudbal. Po jevrejskom sistemu, Isus nije smeo da se pojavi u javnosti dok ne navrši 30 godina i postane didaskalos. Ova reč je u Bibliji prevedena kao učitelj, ali zapravo podrazumeva daleko više značenje i status. Pošto su jevrejski autoriteti uložili toliko mnogo nade i vremena u Isusa, moguće je objasniti i njihov žestoki bes i mržnju prema njemu kada je skrenuo sa zacrtanog puta i počeo da propoveda drugačije ideje. Isus je bio njihova velika nada koja se na kraju odmetnula od jevrejske vere, izdavši sve za šta su se ti ljudi strasno zalagali.“