Više od trideset godina Keti O’Brajen putuje širom SAD i govori o svojoj knjizi “Transformacija Amerike” u kojoj razotkriva šta je i kako deluje – kontrola uma. Kao glavni svedok njene priče, sa njom je Mark Filips, čovek koji je Keti pomogao da se delimično izleči i seti onoga što je sačuvano u njenoj podsvesti.

Keti O’Brajen je 11. juna 1996. godine održala i govor na javnom skupu koji je organizovao Pravosudni savet države Teksas u Dalasu gde je, između ostalog, rekla:

“Želela bih da se zahvalim svakom od vas ponaosob što ste večeras došli da čujete priču o alatu za stvaranje onoga što su Adolf Hitler i Džordž Buš nazvali “Novim Svetskim Poretkom”. Taj alat je – kontrola uma.

Želela bih da vam tehniku kontrole uma približim na osnovu sopstvenog iskustva. Ako informaciju o kontroli uma primenite prilikom analize različitih aspekata današnjeg društva – erozije morala, Ustava i sprovođenja pravde u sudnicama, shvatićete da se sve to može pripisati kontroli koju sprovodi Novi Svetski Poredak.

Ti zločinci kontrolišu našu zemlju, manipulišu svima nama na osnovu činjenice da je tajno znanje jednako neograničenoj moći. Vi imate pravo i potrebu da saznate te tajne, jer je spoznaja naša jedina odbrana protiv kontrole uma. Prepričavajući te tajne drugim ljudima, u mnogome ćete smanjiti njihovu moć.

Osećam se neverovatno srećnom, jer sam uspela da preživim zlostavljanja tokom projekta MKULTRA kojim je rukovodila CIA. Neverovatno sam srećna i što sam uspela da preživim Belu kuću i Pentagon, gde sam bila prisiljena da radim-to-što-sam-radila. Mnoge vladine tajne i reputacije raznih ličnosti su stavljene na kocku na osnovu verovanja da nikome neće poći za rukom da me “deprogramira” i da ću sasvim sigurno zaboraviti sve ono što se od mene tražilo da zaboravim. Nisu bili u pravu.

Nisu računali na snagu ljudskog duha. I nisu mogli ni da zamisle šta će se dogoditi kada se jedan dobar čovek – Mark Filips – dočepa njihovih tajni i radije ih iskoristi da bi obnovio nečije sećanje, nego da ga kontroliše. Kao rob čiji je um pod kontrolom Bele kuće i Pentagona, čula sam zločince koji se kriju iza paravana Novog Svetskog Poretka, kako kažu da računaju pre svega na dobre ljude koji ništa neće uraditi, jer dobri ljudi nemaju umove kriminalaca.

Ljudi pod kontrolom u našoj zemlji su izuzetno inteligentni, ali njihovo razmišljanje je ograničeno na problem sopstvene besmrtnosti. Oni ne razmišljaju dovoljno duboko, jer bi shvatili da pojedinac – a zatim i mnogi drugi iz grupe njihovih robova kontrolisanih umova, mogu preživeti i ispričati njihove tajne.

A sada, kada sam uspela da povratim kontrolu nad sopstvenim umom i slobodnom voljom, posvetila sam život rasvetljavanju tih tajni koje sam čula od tvoraca Novog Svetskog Poretka, jer sam svesna da kada ljudi krenu napred, vođe će morati da ih slede”.

Otac je zlostavljao

Keti O’Brajen je rođena 1957. u gradu Maskegon, država Mičigen. Otac joj je bio seksualno zlostavljan u detinjstvu, majka takođe, a onda je došao red i na nju da prođe isti pakao. “

Otac me je seksualno zlostavljao od kada znam za sebe i često sam čula kako se hvališe da je, dok sam još bila beba, umesto sopstvenog penisa koristio bradavice moje majke. Ti događaji su me potpuno seksualno zbunili. Gurnuli su moju seksualnost na nivo koji je bio tako srodan jelu ili piću. Bila je to osnova mog preživljavanja. Nisam znala da je ono što mi je otac radio zapravo moralno pogrešno. Bila sam suviše mala da bih čak i razmišljala o tome. Podjednako sam doživljavala bol i prestanak njegovog interesovanja za seksualno zlostavljanje. Kao rezultat svega, razvila sam poremećaj odvojenog identiteta – zapravo, poremećaj višestruke ličnosti – i sve ono što je imalo veze sa zlostavljanjem gurnula u jedan “odeljak” mozga. Moja majka nije bila u stanju da kontroliše svoje ponašanje za razliku od oca, ali me je takođe zlostavljala, pa sam taj deo gurnula u drugi “odeljak” mozga, pokušavajući da se izborim sa traumom. Treći “odeljak” je sadržao sve ono što je imalo veze sa dečijom pornografijom na koju me je prisilio otac”.

Takva vrsta “deljenja” uma o kojoj svedoči Keti, redovno se događa kada je osoba iskusila traumu koja je suviše užasna da bi se sa njom izašlo na kraj. Fizički “odeljak” nastaje u trenutku kada se putanja neurona u mozgu zatvori oko sećanja na zlostavljanje. Tako je događaj i sve ono što je vezano za zlostavljanje strpano u posebnu “pregradu” mozga i zatvoreno iza barijere amnezije, pa ostatak uma može nesmetano, normalno da funkcioniše, kao da se nikada ništa nije dogodilo. Nateravši sebe da zaboravi zlostavljanja, mogla je koliko-toliko da se ponaša i živi normalno. A opet, kada ju je otac nanovo seksualno zlostavljao, sećanja su pohranjena isključivo u te posebne odeljke koji su se svaki put otvarali po potrebi.

Američka vlada je, prema tvrđenju Keti O’Brajen, bila veoma zainteresovana za multigeneracijske efekte zlostavljanja dece i poremećaje odvojenog identiteta, jer se iza barijere amnezije koja okružuje sećanja zlostavljanog deteta, krije fotografska memorija. To se možda može ilustrovati tvrdnjom da većina ljudi tačno zna gde se nalazila i šta je radila u trenutku odigravanja nekog prilično traumatskog događaja – u takvim trenucima ljudi “fotografski” memorišu događaje koji su bitni upravo za tu traumu.

“Tako sam i ja razvila fotografske sposobnosti da pamtim sve ono što je imalo neke veze sa mojim ličnim traumama. Vlada je želela da iskoristi te sposobnosti fotografskog pamćenja da bi se prenosile poruke liderima uključenim u Novi Svetski Poredak i njihovi odgovori.”

Od ujka Boba do Džeralda Forda

Brat Ketine majke, njen ujak Bob, takođe je bio zlostavljan u detinjstvu. Radio je u obaveštajnoj službi vojnog vazduhoplovstva, ali i za obaveštajni ogranak Vatikana – za jezuite. Ujak Bob je pomagao Ketinom ocu da rastura i proizvodi dečiju pornografiju.

“Ovo ne znači da su svi jezuiti lošiji ili uključeniji u celu stvar više od CIA”, nastavlja svoju priču Keti O’Brajen.

“Od trenutka kada sam deprogramirana, naučila sam da u gotovo svim aspektima života postoje dobri i loši ljudi, a da jezuiti-katolici nisu nikakav izuzetak. Ali, katolici su itekako bili deo plana koji me je pretvorio u žrtvu. Moj otac je konačno bio uhvaćen kako poštom šalje dečiju pornografiju. Kada se to dogodilo, ujak mu je obećao imunitet od suda, ukoliko se složi da me proda projektu kontrole uma MKULTRA koji je vodila CIA. Otac je smatrao odličnom idejom to što vlada oprašta zlostavljanje dece. Zato se potrudio da napravi još šestoro dece za potrebe projekta.

Lokalni krug mičigenske pornografije je sankcionisala grupa kriminologa vlade. Vlada je dopustila distribuciju pornografije, jer su bili veoma zainteresovani za efekte trauma na ljudski um i želeli su da lociraju decu sličnu meni, koja su bila seksualno zlostavljana još pre navršene pete godine života. Dečija pornografija je bio jedan od načina da nas pronađu.

Lokalni političar iz Mičigena koji je štitio taj mafijaški pornografski krug bio je Džerald Ford – isti Džerald Ford koji je potom postao predsednik SAD i u mnogome razlog zbog koga sam i ja završila u političkom carstvu projekta kontrole uma MKULTRA. On je odveo mog oca u Boston na dvonedeljni kurs onoga što je otac nazvao “preokrenuta psihologija”. Ukratko, to je bilo neurolingvističko programiranje. Bio je to jezik podsvesti, jer podsvest nema sposobnost razumevanja, postavljanja pitanja ili analiziranja stvari na način kako to čini svesni um. Podsvesni um stvari uzima bukvalno i dopušta osobi obučavanoj u toj preokrenutoj psihologiji da preuzme ekstremne mere kontrole nad umom druge osobe.

Kako je trauma koju sam iskusila bila krajnje ekstremna, nije bilo načina da se sa njom izađe na kraj svesno. Zbog toga sam funkcionisala isključivio na podsvesnom nivou. Tako je sposobnost moga oca da manipuliše mojom podsvešću bila izuzetno snažna, moćna”.

Iskustvo iz doba Inkvizicije

Keti je vaspitavana u crkvi Svetog Franje Asiškog u Maskegonu, koja je bila umogome uključena u kontrolu uma i pripadala onom ogranku jezuita koji su verovali da mogu postati “jedna svetska crkva” u okviru Novog Svetskog Poretka.

Jezuiti su, tokom godina, prikupili obilje informacija o efektima trauma na ljudski um. Bilo je tu podataka i iz doba španske inkvizicije i krstaških ratova. Naučili su koliko je lako upravljati ljudima jednom, kada su prošli teške traume, pa su informacije o tome prikupljali i beležili dugi niz godina. Te informacije pripojene su onima kojih se dočepala CIA, a koje su se zasnivale na istraživanjima Hitlera i Himlera tokom II svetskog rata. Kombinovanjem svih informacija, dramatično su povećane mogućnosti kontrole uma.

Keti je bila podvrgnuta jednom okultnom ritualu vezanom za programiranje “preokrenute psihologije”. Taj “preokret” katoličke mise u satanistički ritual imao je ogroman uticaj na devojčicu, jer je tokom žrtvovanja kontroli uma bila izložena manipulisanju vrhunskih razmera. Manipulisalo se poštovanjem prema religiji, patriotizmom, a posle rođenja njene kćeri Keli i Ketinim materinskim instiktom.

“Kao dete, bila sam na pravom mestu kada je CIA udružila snage sa katolicima. Bila sam svedok i iskusila sam toliko toga, čak iako ne sve potpuno svesno, mada sam zahvaljući procesu deprogramiranja ponovila fotografski sve razgovore kojima sam prisustvovala. Rutinski su me odveli na Mekino Ajlend, skolonište političara koje se nalazi između granica SAD i Kanade. Upravo tu se nalazi i vila guvernera Mičigena. Upravo tu sam bila podvrgnuta seksualnim perverzijama u kojima su učestvovali političari poput Džeralda Forda. Ne kažem da je Džerald Ford pedofil, osoba koja samo siluje decu. U stvari, Džerald Ford je ‘triseksualac’ – skočiće na bilo šta, na bilo koga, bilo kog uzrasta, bilo gde i u bilo koje vreme, to njemu nije važno, sve dok on može da kontroliše situaciju. Perverzija je ono što mu daje snagu.

Upravo sam na Mekino Ajlendu prvi put srela tadašnjeg premijera Kanade, Pjera Tridoa, inače jezuitu. Zahvaljujući konverzaciji između Tridoa i guvernera Romnija koju sam prisluškivala, naučila sam kako su katolici i CIA udružili svoje informacije za potrebe kontrole od strane Novog Svetskog Poretka. Mičigenski guverner Džordž Romni je bio veoma zainteresovan za primenu kontrole uma mase. želeo je da u mormonsku crkvu uvede satanističke rituale zlostavljanja dece. Ti rituali su se poprilično razmnožili u katoličkoj crkvi. želeo je robotizovano društvo koje će se razvijati pod okriljem mormonske crkve i koje će Novom Svetskom Poretku obezbediti više novca”.

Guverner Romni je takođe bio zainteresovan za ranu verziju programa globalne edukacije 2000, koji bi se ugradio u školski sistem. Program je osmišljen tako da poveća kapacitet sposobnosti učenja dece, a istovremeno smanjuje njihovu sposobnost za kritičku analizu. Rezultat toga bio je da se mičigenski edukativni sistem mnogo godina nalazio na samom nacionalnom vrhu, ali su razarajuće posledice po decu bile stravične.

“Kao veoma malu, seksualno me je zlostavljao i senator države Mičigen i kasniji kongresmen, Gaj Vanderjagt. To je isti onaj kongresmen koji je predvodio republikanski nacionalni komitet koji je Džordža Buša doveo u Belu kuću. Vanderjagt je bio tipični pedofil – seksualno me je zlostavljao sve dok nisam počela da se razvijam i rastem, a onda sam postala prestara za njega. Kada sam se prvi put pričestila 1966. bila sam podvrgnuta onome što se zvalo ‘ritual ćutanja’. Starešina katoličke crkve, otac Don i kongresmen Vanderjagt su bili prisutni i učestvovali u u krvavoj traumi koja je propratila moju prvu pričest”.

U svojoj knjizi, Keti O’Brajen navodi da su je najpre kupali u krvi zaklanog jagnjeta, a zatim seksualno napastvovali. Ta trauma je bila toliko zastrašujuća i užasavajuća, da je donela željene rezultate. To iskustvo je gotovo razorilo Ketin um. Nije bilo šanse da se izbori sa onim što se dogodilo. Uz pomoć hipnotičkog jezika, jezika podsvesnog, manipulisali su njenim podsvesnim umom do granice kada je potpuno izgubila kontrolu. Kontrola ličnosti je sprovedena do kraja zahvaljujući sistemu tačno određenih i u um usađenih kodova, reči i signala, koje su automatski izazivali određenu reakciju. Tokom “rituala ćutanja” Keti je izgubila i sposobnost samostalnog odlučivanja. Od tog trenutka, radila je isključivo ono što su njeni mučitelji zahtevali.

Lični konrolor uma

“Kada sam napunila 13 godina, poverena sam čoveku koji će postati moj vlasnik i lični kontrolor uma. Bio je to senator Robert Bird, šef senatskog komiteta za aproprijaciju. Ono što pouzdano znam, je da senatora uopšte nije briga za američki narod. Jedino do čega mu je stalo je aproprijacija novca za potrebe Novog Svetskog Poretka. Njegove perverzije su bile posebno brutalne i samo to što me je seksualno zlostavljao bilo je dovoljno da traumatizuje moj um, pa da spremno prihvatim i uradim sve što je od mene zahtevao”.

Jedna od takvih stvari je bilo i naređenje da pohađa katoličku srednju školu u Maskagenu – do grla upetljanu u CIA-jezuitsku razmenu informacija o kontroli uma. Školu je pohađao veliki broj traumatizovane dece koja su bila podvrgavana okultnim ritualima. Neki su bili prisiljeni da učestvuju u sportskim događajima. Za osobe koje pate od poremećaja odvojenog identiteta nema ograničenja u pogledu onoga što mogu postići u sportu, jer uredno zaboravljaju koliko su i da li su umorne. Tako su stalno mogli da budu sveži i spremni na fizičku torturu bez granica. Ketina srednja škola je godinama bila sportski prvak države i federacije.

(Tokom jednog sličnog eksperimenta kontrole uma, ruski stručnjaci su, na primer, sugerisali sportisti da napravi onoliko čučnjeva koliko mu to dozvoljava njegova fizička snaga i on je posle 313 čučnjeva stao. Posle toga su mu lekari sugerisali da prosečan čovek može da uradi deset puta više čučnjeva. Sutradan je isti sportista uradio 3.148 čučnjeva)

“Dok sam bila u srednjoj školi, Džerald Ford je postao predsednik. To me je gotovo uništilo. U to vreme nisam bila u stanju da razmišljam jasno, jer nisam mogla. Samo sam osećala da ukoliko je Ford postao predsednik, tada ljudi jednostavno odobravaju zlostavljanje dece i kontrolu uma.

Usađeno mi je u svest da nema mesta na koje mogu pobeći i sakriti se – metoda koja se uveliko primenjuje kod traumatizovanih osoba u rasponu od najnižeg nivoa pretnje, do okultizma. Čak i tokom čina seksualnog zlostavljanja, deci bi govorili: ‘mi vas posmatramo – nema mesta na koje možete pobeći i sakriti se’. Osećala sam se potpuno uhvaćenom u zamku iz koje nema izlaza. Nisam se mogla obratiti roditeljima. Nisam mogla zatražiti pomoć crkve, škole ili lokalnih političara – a sada se čak ne mogu obratiti ni predsedniku SAD. Osećala sam potpunu bespomoćnost, bila sam u kavezu.”

To je bilo tačno ono što su njeni mučitelji želeli da oseti.

Trgovina belim robljem

Po završetku srednje škole, senator Bird je naredio Keti da ode u Nešvil, država Tenesi. Iako je senator bio iz zapadne Virdžinije, njegov je uticaj u Nešvilu i dalje bio veoma veliki, zahvaljujući korupciji koja je dopuštena u muzičkoj industriji. Operacije rasturanja droge, kojima je rukovodila CIA, odvijale su se po čitavoj zemlji upravo preko muzičke industrije. Rasprostranjena je bila i trgovina belim robljem. A korupcija je uzimala maha sve do najviših političkih nivoa Tenesija.

Takođe, senator Bird je sebe smatrao muzičarema. Umislivši da je dobar violinista, imao je običaj da povremeno javno nastupa. Jednom takvom prilikom, kada je Keti prvi put posetila Nešvil, videla je da u pozadini, iza senatora, svira i čovek pod imenom Vejn Koks.

“Posle svirke, bila sam podvrgnuta okultnom ritualu i tada postala svedok ubistva. Bilo je to prvo u čitavom nizu ubistava kojima sam prisustvovala, a koja je počinio Vejn Koks. Pucao je skitnici tačno među oči i odsekao mu šake. Posle toga, bila sam suviše prestrašena da bih odbila program u kome mi je šef bio Vejn Koks. Kao moj rukovodilac, Koks je sledio uputstva senatora Birda da osigura da se u određeno vreme nađem na određenim mestima, kako bih bila podvrgnuta programiramju uma i daljoj traumatizaciji. Senator je planirao da mi dodeli odgovarajuću ulogu u kriminalnim tajnim operacijama tokom administracije Regan/Buš, pa je želeo da moj um bude maksimalno kontrolisan i programiran. To je značilo da bi me trebalo i dalje podvrgavati traumama, a Vejn Koks je bio majstor okultnih serijskih ubistava.

Avioni puni kokaina

Vejn Koks je odveo Keti O’Brajen u Luizijanu i počeo da radi za senatora te države, Dž. Beneta Džonstona. Senator Džonston je rukovodio čitavom gomilom plaćenika koji su poslani u Južnu Ameriku. Svi plaćenici su prošli program kontrole uma, bili su daleko efikasniji od običnih vojnika, izdržljivi i preko svojih mogućnosti i slepo su izvršavali naređenja. Koks je plaćenike ubacivao u određene operacije po instrukcijama senatora Džonstona. Svi ti momci su, poput Keti, prošli užase traumatičnih okultnih rituala “ruke slave”, pa kada bi videli odsečenu ruku koju bi im pokazao Koks, automatski bi padali u trans i kao roboti izvršavali programirana naređenja.

Keti se priseća da je senator Džonston čvrsto verovao kako je šteta ako se avion koji odveze plaćenike u Južnu Ameriku vrati prazan. Umesto toga, trebalo je da se vrati natovareni kokainom, koji bi CIA iskoristila za finansiranje moćnika Novog Svetskog Poretka. Na taj način, Keti je spoznala umešanost CIA u trgovinu drogom i zaključila da ono što CIA naziva “ratom protiv droge” nije ništa drugo do eliminacija konkurencije. Zanimljivo da je Vejn Koks kasnije pošteđen federalne istrage o umešanosti u projekat MKULTRA, iako se znalo i ko je on i šta je radio. Dopušteno mu je da potpuno slobodano i mirno živi u Čatamu u Luizijani i da nastavi svoje jezive zločine u ime “nacionalne bezbednosti”.

“Jedan od načina na koji je senator Džonston manipulisao mojim umom bila je tvrdnja da je on vanzemaljac koji je učestvovao u ‘filadelfijskom eksperimentu’, i da se, kada je brod nestao, pojavio svemirski brod. To je zaista imalo popriličnog efekta na moj mladi um, jer sam se osetila potpuno bespomoćnom zamišljajući da su vanzemaljci preuzeli kontrolu.

Tokom 1977. senator Džonston me je odveo u kancelariju General Dynamics, njegove dobro obezbeđene kompanije, da bi mi pokazao super tajni stelt bombarder. U to vreme se u javnosti ništa nije znalo o stelt avionima. Nikada ranije i nisam čula da postoji ta trougaona letelica. Moramo biti veoma obazrivi i pažljivi, znajući da je vlada u tehnološkom smislu gotovo 25 godina ispred nas. Efekti saznanja da postoji tako napredna tehnologija svode se na plan da se ljudi ubede – u trenutku kada se informacije o takvoj naprednoj tehnologiji otkriju – da je dobijena od vanzemaljaca i da su vanzemaljci na vlasti u našoj zemlji. Ali zapravo, reč je o običnim ljudima.

Uvek su pronalazili način da me izmanipulišu tako, da se osetim potpuno bespomoćnom. Govorili su mi da su bogovi, vanzemaljci, demoni. Međutim, to su ljudi koji, bar teorijski, podležu svim ovozemaljskim zakonima koji važe za obične smrtnike. A upravo zato što su obični smrtnici, treba ih zaustaviti po svaku cenu”.

Klintonove perverzije

S obzirom da je bila mlada i “pogodna” za programiranje i kontrolu uma, Keti je odvedena u vazduhoplovnu bazu Tinker u Oklahomi. Upravo tu gde su programirani Džonstonovi plaćenici, ona je podvrgnuta kontroli uma pomoću elektrošokova, uskraćivanje hrane, vode i sna i manipulacijom podsvesti. Bila je programirana da izvede svoju prvu probnu operaciju. To je podrazumevalo prenos velike količine kokaina koji je stigao jednim od aviona iz južne Amerike. Naređeno joj je da ga utovari i odnese u udaljenu oblast Vašita Forest u susednu državu Arkanzas. Bila je 1978. godina. Keti je uspela da prepozna krajnji cilj svog puta kao aerodrom Mena.

“Rečeno mi je da prenesem poruku, paket informacija i malu količinu kvalitenog kokaina iz ličnih zaliha senatora Džonstona, tadašnjem guverneru Arkanzasa Bilu Klintonu. To je bio i moj prvi susret sa Klintonom. Videla sam ga kako preseca dve linije kokaina i ušmrkava ih. Da, dobro ste čuli, on je zaista ušmrkavao kokain. Bil Klinton je te 1978. godine bio do grla uključen u industriju droge. Tada nisam imala nikakvih seksualnih kontakata sa njim. Zapravo, moji seksualni kontakti sa Bilom Klintonom bili su veoma ograničeni, jer sam ga videla u homoseksualnim akcijama. Znala sam da je Klinton biseksualac, koji mnogo više naginje homoseksualcima. A, kada se radi o ženama, Klinton je uvek bio za oralni seks.

Zamislite šta je sve učinjeno našem društvu od trenutka kada je on stao za kormilo. Već prve godine, naredio je da se uvede “mesec proslave homoseksualaca” u naš školski sistem. To je postao mesec proslave homoseksualaca i Klinton je naredio da se slavi. Zapravo, Hilari Klinton je bila ta sa kojom sam imala uglavnom seksualne kontakte. Moje iskustvo mi govori da je i ona biseksualna osoba, koja takođe više naginje sopstvenom polu, odnosno – lezbejskom odnosu”.

Okultizam kao traumatska osnova

Keti O’Brajen je sa 23 godine postala majka. Njena kćer Keli, rođena je u Luizijani, usred projekta MKULTRA. Godina je 1980. Keli je takođe postala žrtva kontrole uma i specifičnog načina programiranja. Nivo njenog zlostavljanja bio je daleko sofisticiraniji od Ketinog. Tehnologija je napredovala do neslućenih granica. Keli je podvrgnuta vojnom i NASA procesu “harmoničnog” programiranja uma, baš kao i kontroli uma baziranoj na traumama.

“Nikada nisam bila uključena u zlostavljanje sopstvenog deteta”, tužno nastavlja Keti, “ali sam isto tako bila nemoćna da joj pomognem na bilo koji način. Nisam mogla da smislim način kako da zaustavim i prekinem to što joj rade, kao što nisam mogla ni da smislim način bekstva. Još mnogo pre ‘rituala ćutanja’ kome sam bila podvrgnuta kao sasvim malo dete, nadala sam se da na svetu postoji mesto gde žive dobri ljudi, gde ne povređuju jedni druge, gde su deca bezbedna i gde bih želela da imam sopstveno dete. Jer znala sam da tamo deca neće biti zlostavljana. Bila je to jedna od mojih fantazija, jedna od poslednjih nada da ću roditi dete koje neće upoznati strah i patnju, ali je moja kćer rođena usred pakla gde sam bila nemoćna da joj pomognem. Čim se rodila, senator Bird je naredio da se vratimo u Nešvil”.

Bile su dodeljene drugom rukovodiocu-kontroloru, Aleksu Hjustonu – trbuhozborcu i hipnotizeru koji je imao dosta veza sa muzičkom industrijom. I Aleks Hjuston je sledio naređenja senatora Birda da se Keli i njena majka Keti O’Brajen, moraju pojaviti na određenim mestima u određeno vreme, kako bi učestvovale u kriminalnim operacijama i u zadovoljavanju perverznih ljudi koji kontrolišu Ameriku. Industrija kantri muzike je obezbeđivala pokriće za brojna putovanja i posete različitim vojnim bazama radi sofisticiranog programiranja uma. A jedan od glavnih kontrolora za programiranje uma bio je potpukovnik Majkl Akino. On je pripadao diviziji za psihološke operacije američke vojske i osnivač je okultnog “Setovog hrama”, koji se trenutno širi kroz vojne baze pod plaštom nove religije.

“On sam zapravo nema nikakvih religioznih ubeđenja koja bih ikada videla, ali zato koristi okultizam kao traumatsku osnovu za kontrolu uma. Elektrošokovi kojima smo podvrgnute i ja i moja kćer uslovili su programiranje koje su kasnije nastavili pojedini vladini lideri, kraljevi droge pod zaštitom CIA koji su znali ključne reči, signale, šifre koje su po potrebi uključivale naše programe.

Tokom 80-tih godina bile smo prisiljene da obavljamo brojne aktivnosti vezane za trgovinu drogom, pornografiju i prostituciju. Senator Bird me je 1983, kao najobičniji svodnik, podvodio tadašnjem predsedniku Ronaldu Reganu. Regan je bio glumac i stručnjak za iluzionističke dimne zavese, čovek koji je uspeo da prevari mnoge ljude da mu poveruju kako naša zemlja još uvek pripada nama, a zapravo smo ubrzano gubili kontrolu nad njom i prodavali je Novom Svetskom Poretku. Čula sam kako Ronald Regan kaže premijeru Kanade Brajanu Malruniju (koji je takođe uključen u sisteme Novog Svetskog Poretka) kako veruje da je jedini način da se uspostavi svetski mir putem kontrole uma masa.

Iz iskustva znam da ne postoji mir uma pod kontrolom uma. Bez slobodnih misli nema slobodne volje. Opravdanja Ronalda Regana koja se odnose na Novi Svetski Poredak užasavaju me. Iz iskustva znam da je tokom Regan/Buš administracije Ronald Regan slušao naređenja Džordža Buša! Pogledajte prošlost Džordža Buša. Počeo je u Ujedinjenim nacijama, tada je došao na čelo CIA, a onda je ubacio našu zemlju direktno pod kontrolu Novog Svetskog Poretka tokom tri administracije: Ronald Regan je primao naređenja od Buša, tada je Buš zaposeo Belu kuću, a sasvim pouzdano znam da i Bil Klinton dobija naređenja od Džordža Buša. Ne kao robot, već zato što i on takođe veruje u vladanje masama putem kontrole uma.

Čitavu 1984.godinu provela sam u Lampu u Misuriju, u trauma centru CIA. To je ogromni kokainski klub, ali što je još važnije, sofisticirani centar kontrole uma gde se programiraju paravojne grupe koji se zatim koriste u paravojnim operacijama. Ovo mesto nalazi se upravo preko puta granice sa Arkanzasom i bilo je neizostavni deo Klintonovih operacija. Upravo sam tu 1984. prvi put čula (i fotografski zapamtila posle jedne užasne traume) razgovor Bila Klintona i Džordža Buša (oni su prijatelji). Džordž Buš je rekao kako su se Amerikanci razočarali u republikance koji vladaju zemljom i guraju je pod okrilje Novog Svetskog Poretka, a da će Bil Klinton kao demokrata uskoro dobiti svoje mesto u Beloj kući.

Očigledno, sve se odigralo prema planu. Ali vam naglašavam da čitava priča nema ništa zajedničko sa odnosom dveju partija. Ovo nije priča o demokratama i republikancima. Ovo je priča o kontroli koju sprovodi Novi Svetski Poredak – o onima koji su za njih i onima koji su protiv njih.

Tokom 80-tih bila sam prisiljena da radim pod rukovodstvom Bila Beneta, Reganovog sekretara za obrazovanje. Isti Bil Benet je bio jezuita, pripadnik krajnje kriminalne grupe jezuita, manipulator uma, programer uma koji veruje da svu našu decu treba da uče jezuiti, što je i javno izjavljivao.

Oni su se otvoreno slagali sa Adolfom Hitlerom koji je rekao da zanemarivši nekolicinu ljudi koji su još uvek u stanju da samostalno razmišljaju, nije zabrinut zbog njih jer kontroliše umove dece. A ovi ljudi koji kontrolišu našu zemlju veruju da mogu kontrolisati budućnost, kontrolišući našu decu i njihovo obrazovanje.

To se upravo događa.

Do 1987. prestala sam da verujem da igde u svetu postoje dobri ljudi. Tokom godina sam primetila da ljudi koji zlostavljaju svoju decu, zlostavljaju i životinje. Izgleda da to ide jedno sa drugim.

Mark Filips je 1988. spasao moju kćer Keli i mene od posledica trauma kontrole uma. Iako smo bile pred uperenim pištoljem CIA, on se usudio da nam pomogne i skloni nas daleko na sigurnost. A opet je našao dovoljno vremena da spasi i naše životinje, jer su i one mučene da bi nas tako dodatno kontrolisali. Ako nismo poštovale i izvršavale naređenja, ubijen bi bio neki naš kućni ljubimac. On je spasao naše konje, krave, svinje, kokoške i pse. I sve ih je odveo na sigurno mesto. To je imalo ogroman uticaj i na mene i na Keli, i obe smo sa olakšanjem pomislile da mu, ako mu veruju životinje, i nas dve možemo verovati.

Mark nas je odveo na sigurno – u divljinu Aljaske. Nisam mogla ni znati da je Mark uopšte drugačiji od ostalih, osim što nije govorio o masovnom genocidu kontrole uma. Nije govorio ni o Novom Svetskom Poretku. Pričao je kako je spasio smrti svoje ljubimce rakune. I videla sam da ga životinje vole.

Na Aljasci smo prvi put u životu osetile sigurnost. Faktor poverenja je glavni i integralni deo deprogramiranja. Veoma je važan deo izlečenja. Prvi put u životu smo upoznale ljubav. Keli je saznala kako je to kada živiš pored muškarca koji ne pokušava da te zlostavlja. Ja sam delila njene nade o budućem oporavku.

Mark je počeo da izvlači deliće mojih sećanja, koja su se u sigurnosti i daleko od redovne torture i programiranja, počela vraćati duboko iz podsvesti. Slično se događalo i Keli. Počela sam da se prisećam delova i slika zlostavljanja koja su se odnosili na obe i na ono što smo proživele. Postajala sam sve ogorčenija prisećajući se njihovih “humanističkih” planova pod okriljem Novog Svetskog Poretka, bes je bio gotovo paralizirajući, sve dok me Mark nije ubedio da je to siguran znak da će rane početi da zaceljuju. Do trenutka potpunog oporavka memorije, prisetila sam svih onih fotografski utisnutih događaja, ljudi, situacija i tajni i bila spremna da ih sve raskrinkam.

Počela sam, po Markovom savetu, da zapisujem svoja sećanja. Pišući, koristila sam logički deo mozga i tako zaobilazila emocije. Važno je napomenuti da je to jedna od tehnika psihološkog rata, koju smo obe izuzetno dobro savladale. To je rat uma, i moramo se sa njim izboriti logičkim putem. Oni se svi nadaju da ćemo postati suviše emocionalni i početi da pucamo jedni u druge.

Pogledajte kako nam svakodnevno serviraju krimi priče ispunjene mržnjom i strahom na televiziji. Spaljivanje naših crkava. Uzmite u obzir šta se dogodilo u Vakou, Rubi Ridžu, Oklahoma Sitiju. Oni poznaju efekte traume na ljudski um. Znaju da smo u trenutku traume daleko podložniji prihvatanju lažnih informacija i svake kontrole koju žele da provuku kroz strogo kontrolisane medije. Moramo postati osvetnici svaki put kada se trauma dogodi, da bismo videli koja je od naših sloboda ugrožena.

Moja kći Keli nije imala toliko sreće kao ja. Tokom serije užasnih događaja, završila je pod nazorom i starateljstvom države Tenesi, gde je kršenje zakona i prava u njenom slučaju zastrašujuće nastavljeno sve do danas. Ona je postala politički zatvorenik države Tenesi, gde su joj rehabilitaciju uskratili isti oni ljudi koji su uključeni u program MKULTRA. Keli, kao i tolike druge žrtve kontrole uma širom zemlje, zaslužuju da neko progovori u njihovo ime. Kelin slučaj je brižljivo zataškan pod plaštom ‘nacionalne bezbednosti’, koji svakako pokreće pitanje kakve veze ima ‘nacionalna bezbednost’ sa zlostavljanjem i silovanjem uma i tela jednog deteta? Zbog čega ‘nacionalna bezbednost’ preti bezbednosti naše nacije i prikriva užasne zločine zlostavljanja dece, trgovinu drogom i eroziju ustavnih vrednosti i prava?”

Pitanje Keti O’Brajen, bar što se zvaničnih institucija vlasti u SAD tiče, ostaće bez odgovora…

BONUS VIDEO – Istorija projekta MKULTRA